slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "vojihne".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
dobra vezilja (naročito joj je lep rad plaštanica, danas u manastiru Putni, rađena zajedno s nekom, bliže nepoznatom, bazilisom Eupraksijom). Ona je bila kći ćesara Vojihne , Dušanova namesnika u dramskoj oblasti. Uglješa je, verovatno, dobio taj kraj iza tastove smrti, a svoje posede raširio je delimično i na račun careve majke, od koje
ostade neizvršeno. Carica Jelena-Jelisaveta uskoro uze sebi za savladara despota Jovana Uglješu Mrnjavčevića, koga oženi česnom devojkom Jelenom, ćerkom ćesara Vojihne , gospodara Drame, kasnije poznatom kao monahinja Efimija. [ 8 ] Uskoro zatim carica-monahinja povuče se sasvim sa vlasti iz Sera i otide na dvor sina svog cara Uroša, a
njegov uticaj. Sa mnogobrojnim porodičnim vezama uspeli su Mrnjavčevići da do neslućene razmere ojačaju svoje veze. Uglješa Mrnjavčević se oženio ćerkom kesara Vojihne (gospodar Drame) koja se zvala Jelena (Jefimija), Vukašinova ćerka Olivera je bila udata za Đurđa Balšića, Vukašinov sin Marko se oženio ćerkom Hlapena, namesnika u
iz 1365. godine). U to doba Uglješa već nosi i titulu despota. Njegov uspeh neizmerno je pomogla i činjenica da je bio oženjen sa Jelenom koja je bila ćerka kesara Vojihne poznatija pod svojim monaškim imenom Jefimija. "A ćesar Vojihna sa svojim zetom Uglješom zagospodari čitavim krajem na granici Romanije" (Mavro Orbin).
da je ovoj veoma odlučnoj ženi politika bila velika strast. Osim što je gospodarila Serom (videli smo da tamo nije bila primljena sa oduševljenjem od strane kesara Vojihne i njegovog zeta Uglješe Mrnjavčevića), ona je aktivno učestvovala i u radu državnog sabora u Skoplju (1357.) kada je Urošu data podrška od strane vlastele. Ona je tada
odluče da Jelenu proteraju iz Sera. No, oni sami to nisu mogli učiniti i stoga nađu saveznika u Matiji Kantakuzenu, sinu Jovana Kantakuzena, koji je vladao istočno od Vojihne . Zavera je imala sve izglede za uspeh, jer je dobijen pristanak i saradnja arhonta grada Sera (najverovatnije baš sam Uglješa), a tu su bile i udružene snage kesara
. Zavera je imala sve izglede za uspeh, jer je dobijen pristanak i saradnja arhonta grada Sera (najverovatnije baš sam Uglješa), a tu su bile i udružene snage kesara Vojihne i Matije Kantakuzena.
(Konavli i Trebinje?). No, ovde se on nije dugo zadržao te ga odjednom, nakon smrti cara Dušana, zatičemo u serskoj oblasti. U to doba je već oženjen ćerkom kesara Vojihne , koja se zvala Jelena, ali je poznatija po svom monaškom imenu Jefimija. Sama Jefimija je izuzetno interesantna ličnost, rođena oko 1349. godine, veoma obrazovana,
. Vojihne sa kojim zajedno istupa. U svakom slučaju, njegova delatnost u jugoistočnoj Makedoniji će kasnije biti osnova njegove celokupne snage. "A ćesar Vojihna sa svojim
ipak bio srazmerno mnogo manji, sa manjim brojem jakih ličnosti, što je Uglješi opet davalo veće šanse. Isto tako, ne treba zaboraviti ni to da je Uglješa bio zet kesara Vojihne , koji mu je sigurno znatno pomagao i to bi mogli biti razlozi njegovog relativno bržeg napretka u odnosu na Vukašina. U okviru toga ostao je veoma tajanstven pokušaj
bio živ, ona je imala i te kako veliku ulogu u političkom životu Srbije, a nakon njegove smrti požurila se da zavlada serskom oblašću i time na sebe navukla mržnju kesara Vojihne , koji je imao istu takvu ideju. Od samog početka ona je sa novim carem, svojim sinom, Urošem sarađivala veoma dobro, ali su vremenom ti odnosi između njih ipak
Isto tako, oni su pomoću porodičnih veza na svoju stranu privlačili i jedan značajniji deo važne vlastele. Na prvom mestu, sam Uglješa, bio je oženjen sa ćerkom kesara Vojihne koji je gospodario Dramom. Sa Balšićima su uspostavljeni odnosi zahvaljujući ženidbi Vukašinove ćerke Olivere sa Đurđem Balšićem. "S kraljem Vukašinom su živeli u
Kneza Lazara i zapisu jednog od najvećih bogoslova Srpske pravoslavne crkve. Vojihne , koja se posle pogibije svoga muža 1371. zamonašila i dobila ime Jefimija. Najvažniji njen rad je Pohvala Svetom knezu Lazaru, koji je ona napisala, a zatim zlatom
na se veru one udovice što Ti prinese dve lepte, Gospode. Tako Ti i ja ovo prinesoh, o Vladičice nedostojna sluškinja Tvoja, monahinja Efimija, kći gospodina mi ćesara Vojihne koji ovde počiva, nekadašnja despotica. I priloži se ova zavesa hramu Prečiste Bogorodice Hilandarske u godini 1399 indiktiona 8. I ko je bude odneo iz hrama Presvete
diptihu, bogato ukrašenom biserom i dragim kamenjem. Tada je živela u Seru na svome dvoru, a njen mali sin bio je sahranjen u Hilandaru u grobu njenog oca, ćesara Vojihne . Pošto nikada nije mogla da ode na grob svoga sina, za pokoj duše manastiru je poslala ovu srebrnu ikonicu. Do dana današnjeg čuva se u Hilandaru.