Kijevom, otimajući jedni drugima vlast. U ovakvim okolnostima, raznoplemena, bogata trgovačka starosedelačka " zemščina " Kijeva nalazila se u manje-više nezavisnom položaju. Mogla je da daje ili uskraćuje podršku pojedinim kneževima, da

su glas Kijevljana i uvek davali prednost onom pretendentu na kijevski presto koji je na svojoj strani imao kijevsku " zemščinu ".

je na svojoj strani imao kijevsku "zemščinu ". zemščina " sasvim gubi svoj raniji značaj. U narednih sedamdeset godina, do mongolsko-tatarske najezde, knezovi suzdaljski,

naslednu vladavinu. Nepostojanje sopstvenog vladajućeg kneževskog roda, što je ranije bila prednost za kijevsku " zemščinu ", u poslednjim decenijama pred mongolsku najezdu Kijev će ispaštati kroz brojna poniženja, stradanja, pljačkanja i

nekim drugim posedima, ili su im, u dogovoru sa kijevskim knezom, dovođeni drugorazredni kneževi. Njihove " zemščine " nisu mogle da samostalno delaju, pošto su u mnogome zavisile od spoljnih okolnosti, od promena u Kijevu, ili na drugim

samo radi toga da bi izazvanim strahom pridobili za sebe ostale. Čak i u najvažnijem gradu ove oblasti Perejaslavlju, " zemščina " je, u poređenju sa novgorodskom ili kijevskom, imala sasvim mala prava. Nije se vezivala za svoje promenljive

promenljive kneževe. Kada je Kijev bio razoren, stradali su i svi gradovi u ovoj oblasti. zemščina " u onim kneževinama koje će postati nasledni posedi unutar jedne kneževske porodice Galička, Smolenska, Polocka,

Dnjestra, imala je kneževe iz jednog roda koji se, pri tome, nisu delili na grane. Izgubila se svaka razlika između " zemščine " i kneževe družine. Družinici su se ovde toliko stopili sa starosedelačkim elementom, da su postali glavni

Novgoroda i Kijeva, trajno je ostala pod vladavinom porodice Rostislava Mstislaviča, unuka Vladimira II Monomaha. " Zemščina " je dobila veliki značaj preko zbližavanja sa družinom. Mada nikada nije osporavala kneževsku vlast Rostislavovih

učestvovala u društvenim i državnim poslovima. Štaviše, smolenski kneževi bili su veoma ograničavani od strane " zemščine " i zato su, silom prilika, morali da se u svemu usaglašavaju sa njom. Smolenska "zemščina" je simpatisala i podržavala

ograničavani od strane "zemščine" i zato su, silom prilika, morali da se u svemu usaglašavaju sa njom. Smolenska " zemščina " je simpatisala i podržavala kneževe koji su se držali smolenskih običaja, ali je bila i neumoljiva kada bi ovi

su pozvani da se vrate na kneževski presto (iz Vizantije, gde su živeli posle zbacivanja). Tada je polocka " zemščina " dobila takvu snagu kakvu nije imala nijedna druga, sa izuzetkom novgorodske.

" dobila takvu snagu kakvu nije imala nijedna druga, sa izuzetkom novgorodske. zemščina " ih je uvek birala iz reda potomaka Izjaslava Vladimiroviča. Pošto kneževi nisu, sem Polocka, imali druge posede na

Pošto kneževi nisu, sem Polocka, imali druge posede na koje bi se eventualno povukli ako bi bili zbačeni, u odnosima sa " zemščinom " nisu imali mnogo manevarskog prostora; mogli su ili da prihvataju sve uslove i zahteve "zemščine ", ili da sebi traže

to su potomci Izjaslava Mstislaviča, a u Černjigovskoj, potomci Davida i Olega Svjatoslaviča. Tako su i jedna i druga " zemščina " imale dovoljno vremena da se zbliže sa svojim kneževima i njihovim družinicima. Česti ratovi njihovih kneževa sa