nečije lice u pesku znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim

, u istrulilim autobusima... Nije došla ni raskalašna, ni čista kao prvi dah... Da neće doć, nekako duboko u sebi, znah ..

opsena mutna, Ona se samo drži mog puta, A nju samo Sotona čuje. znah za tugu koja muči, Sve dok se zaljubio nisam. Došla je iz dalekih luka, Prišla mi nežno sa pučine I, puna sjaja i topline,

neću ostaviti dokle god ne učinim šta ti rekoh. A kad se Jakov probudi od sna, reče: Zacelo je Gospod na ovom mestu; a ja ne znah . I uplaši se, i reče: Kako je strašno mesto ovo Ovde je doista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska.

izabran i prednaznačen za proročku službu, još pre rođenja svog, po reči samog Gospoda: "Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te "(Jerem. 1, 5). Sveštenik po svom rođenju a

napiši strofu-dvije, ne štedi misli, dovikuje Filozof koji sa mojim stricem nikada u istu šumu nije kročio. Sve što znah , govori dalje Filozof i ljubi vrh olovke kao što majka ljubi nosić tek rođenoga sina, sve što znah i sve što slutih da znam

nije kročio. Sve što znah, govori dalje Filozof i ljubi vrh olovke kao što majka ljubi nosić tek rođenoga sina, sve što znah i sve što slutih da znam Osvajaču sam prenio, pa zaslužuje valjda da mu pjesnik s početka trećeg milenijuma posveti

su srca vruća, Od upijanja krasnog nekome drugom suncu, O, kad strastveniji od molitava, o, kad mahnitiji od kuća, Ne znah ni kom to jaganjcu, ne znah ni kom sve juncu Prinesosmo na oltar duh zažarenih svanuća.

krasnog nekome drugom suncu, O, kad strastveniji od molitava, o, kad mahnitiji od kuća, Ne znah ni kom to jaganjcu, ne znah ni kom sve juncu Prinesosmo na oltar duh zažarenih svanuća.

naroda koji žive u Crnoj Gori. znah ni za ovog pevača ni za ovaj aranžman pesme o čekanju. Očaravajući glas, lik i delo Naravno, ni prva pesma ne zaostaje za

se. I pomoli se Gospodu i reče: Gospode Ne rekoh li to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeći u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaješ se oda zla. Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene,

i gotova s milosti se carske veli i sloboda vitezova i Ljubičin pir veseli. Ugričiću moj ljubljeni, ja rijeh što znah , a ti sada spravi obilne dare meni kijema ću se smirit mlada. S darom zlatnim draže zlato - milos tvoju duša pita, i već

. Živjeli su u kućama s prozirnim krovovima. Imali su moćne vračeve (mage) koji su svojim paranormalnim sposobnostima znah vješto kontrolirati prirodne sile, pa stoga nisu imali potrebu za korištenjem naprednih tehnologija primjerenih

podrzhavam. Znah kako kazhe, gde vojska prodje tu trava ne niche... Dakle, odbrana, napad.. tralalla.. ljudi su mrtvi. Ali ajde i da

, nemoguće Tebi ništa nije. 3. Ko utaji od tebe savet, štedi reči i misli se od Tebe utajiti? Ko će mi vozvestiti što ne znah , velika i čudesna, koja ne poznavah? 4. Poslušaj me, Gospode, da i ja progovorim: pitaću Te, Ti me nauči: 5. Sluhom uha