se zvalo Raudonka, što je litvanski naziv, jer raudonas znači crven. Tamo je bila jedna rečica s obiljem crvene rđe, dakle, otuda taj naziv. To je južno od Vilna, nekih šesnaest kilometara, na ivici uz samu Rudnjicku prašumu, i beloruska, i litvanska mesta, jer je odmah pored nas, s jedne strane, bilo litvansko selo Marijampol, a s druge, belorusko Černjica. Nedaleko odatle stanovali su Maruševski koje sam pominjao u Zemlji Ulro. Juzef Maruševski je živeo na svom imanju , šljahtić , bivši oficir ruske konjice, gde je sam sve radio, kosio, orao dok su njegova braća živela i radila u susednim gazdinstvima, bez ikakve službe, jer je reč o sitnoj šljahti. Predeo je bio izrazito slikovit s njihove strane: brda, jelove i borove šumice na brdima, rečice. S druge strane, šume koje su pripadale kompleksu Rudnjicke prašume, gde smo upravo lovili .

su opomene ovoga jadnoga janičara ostale bez odjeka . šljahtić , vojnik, čovek vezan za veru svojih praotaca, ali nije fanatik .

očima video. Samo jedno da dodam moj izbor na svim izborima do sad je bio precrtan listić i tako će biti i ovaj put ali ovo što sam danas video baca potpuno drugu sliku u odnosu na onu koju slušamo po medijima . šljahtić - Sarmat bio je začuđujuće neobična ličnost. Podbrijavao je glavu, negovao duge, nadole usukane brkove ( sarmatizam brkova Leha Valense pravio je čuda u službi "Solidarnosti" 1980 ) i stavljao dugi ogrtač sa specijalnim širokim pojasom .

osamnaestog veka poljski šljahtić - Sarmat bio je začuđujuće neobična ličnost. Podbrijavao je glavu, negovao duge, nadole usukane brkove ( sarmatizam brkova Leha Valense pravio je čuda u službi "Solidarnosti" 1980 ) i stavljao dugi ogrtač sa specijalnim širokim pojasom . šljahtić - Sarmat bio je začuđujuće neobična ličnost. Podbrijavao je glavu, negovao duge, nadole usukane brkove ( sarmatizam brkova Leha Valense pravio je čuda u službi "Solidarnosti" 1980 ) i stavljao dugi ogrtač sa specijalnim širokim pojasom. Umesto mača nosio je zakrivljenu sablju, s rukodržačem često inkrustriranim zlatom i draguljima. Rečju, izgledao je kao Turčin - ili, možda, poturčeni Tatarin. "Zamislimo sada kakav utisak su mogli da ostavljaju poljski putnici i

- gotovo doslovno iz Porfirijevog zbornika preneti u Vrhobreznički hronograf [ 40 ]. Treba napomenuti da tu Gavrilo Trojičanin nije ispoljio interesovanje za Pripovetku o Skenderbegu Črnoeviču, koja je takođe bila u okviru istog zbornika . šljahtiću A. Breževskom čije se ime sačuvalo u ćiriličkom zapisu na jednom od njegovih ruskih rukopisa. Beležeći kako u kodeksu vrhobrezničkom "mbme samostatné letopisné dílo mnicha Gavrila ..., které svědcí o značné jeho znalosti tehdejší historické literatury slovanske ", on je, ipak, istakao da je" Větština zpráv v chronografu jeho obsažených přepsána jest ovšem z knich jiných, a ovšem i z ruského překladu kroniki Bielského "[ 41 ]. Ja ovde donosim u nešto opširnijem izvodu

najreakcionarnijeg rata narod je dobio, zahvaljujući sovjetskoj vlasti i njenoj pravilnoj taktici koja ne skraće u frazerstvo, mali, sasma mali, nestabilan i još ni izdaleka potpun predah, a lijevi inteligentići, s veleljepnošću u sebe zaljubljenog Narcisa, dubokomisleno izjavljuju: Učvršćenje ( ) neaktivne (? ?? ) psihologije mira u masama (? ?? ). Nisam li imao pravo kad sam na partijskom kongresu rekao da se list ili časopis lijevih ne bi trebao zvati Kommunist nego Šljahtić ?

o zdravlju i bolestima koje ga muče, uključujući sifilis, da piše o svojoj finansijskoj situaciji, sastancima, putovanjima, prepisci. Knjiga je opremljena fotografijama Gombrovičevim iz različitih životnih faza, kao i faksimilima pojedinih stranica rukopisa. Pišući o erosu, Gombrovič se bavi i praktičnim problemima zadovoljavanja žudnje, tako da svako malo pominje kako od ovog ili onog prijatelja pozajmljuje ključ od stana. Makar odrastao kao privilegovani šljahtić , potomak plemstva, skoro bogataš, Gombrovič je u Buenos Airesu sedamnaest godina živio na broju 615 u ulici Venecuala, u unajmljenoj sobici bez kuhinje i privatnog toaleta. Među prvim komentarima čuju se i negodovanja zbog objavljivanja knjige. Neki tvrde kako Gombrovič nije imao namjeru da je objavi, pa ako ona i predstavlja važan izvor o njegovom životu, da ju je trebalo smjestiti u arhivsku građu gdje bi bila dostupna samo polonistima, naučnicima i istraživačima .

u to kome ću ja da uvalim Gorenje, zar ne vidite da pravim sebi novu, još jednu, stranku; ko od vas ima dve svoje stranke, pametnjakovići ? šljahtić imao pravo veta, pa su tako upropastili i sebe i Poljsku. Njima čak ni takav parlament ne treba, kao što vidimo. Rekonstrukcija ove i ovakve vlade tek je presipanje iz šupljeg u prazno. Neko bi rekao da se baš to Mlađi i dosadilo, ali znamo mi Mlađu: pre će nekako biti da je svojim nepogrešivim njuhom osetio trenutak, da je pažnja popustila pa on može da se snađe na popust, što kažu mangupi .