infarkta miokarda, uspešno primenjuju već desetak godina, kaže, u razgovoru za Novosti, profesor dr Kristof Štam , hirurg u Nemačkom centru za srce, u Berlinu, koji je u Beogradu učestvovao na Četvrtom međunarodnom simpozijumu

iz BLIC-ONLINEA... prave majm-une od nas komentatora, igraju se našim ŽIVCIMA. i jedino šta imam da im poručim je: stam vas bilo kukavice jedne odvratne-lji-gave, i bolesne.

van nje, do bi ja sve ve će raz me re, o to me sve do če po da ci zva nič nih dr žav nih or ga na, ali i cr ne hro ni ke u elek tron skim i štam pa nim me di ji ma. De ci se naj vi še mo že po mo ći kroz ozdra vlje nje po ro di ce kao stu ba dru štva, po ru ka je struč nja ka. Ovo

su još 33 struč ne re dak ci je za ko je ra di ne ko li ko sto ti na sa rad ni ka. U pla nu je da to kom ove go di ne bu de pri pre mljen za štam pu dru gi tom Srp ske en ci klo pe di je, ko ji će ob u hva ti ti od red ni ce na slo vo V. Pro je kat se iz vo di uz po moć Min star stva

dopustiti da se država zbog njih nadje u položaju taoca. Štam izjavio je danas da su se clanovi tog tela složili da spisak Medunarodnog komiteta crvenog krsta [ MKCK ] bude

va ri jan ta ma ese ja, po seb no ese jom-pu to pi som. U tom sti lu na pi sa la sam Pi sma iz Pra ga, Moj Kra kov, a imam sprem na za štam pu Pi sma iz Polj ske. Ve o ma mno go sam ra di la na in ter vju i ma s te o re ti ča ri ma knji žev no sti, este ti ča ri ma, po je di nim pi

, ali vrlo atraktivan vid betona, liven na licu mesta je štampani beton. Na još svež beton se posebnim šablonima na štam pavaju različite šare, koje mogu da da ju različite efekte, tako da povr ši ne izgledaju kao da su popločane kamenom, ope

je u nekoliko re - čenica predstavio najnoviju antologiju književnosti Srba iz Rumunije pod nazivom Otkrivanje Srba, štam - panu u Kragujevcu zaslugom Društva srpsko-rumunskog prijateljstva Riznica, povodom 15. oktobarskih srps -

mediju za čuvanje podataka. Ovaj format podržava prikaz svih dubina boja, ali nije prikladan za grafike namijenjene štami , već prikazu na ekranu. Razlog je taj što svaki ekran ima svoju rezoluciju koja prikriva relativno loš kvalitet slike.

će ne de lje iz la zi na tr ži šte, a tvo je pri su stvo će oso ko li ti lju de da ne što uči ne za te be. Mo žda ne ko li ko in ter vjua za štam pu ili slič no.

ka ga je od mah po zva la na šo lju ča ja. Bi la je sta ri ja že na, ne mač ka Je vrej ka i zva la se Be ti. štam pan sa mo ma li ti raž, što je zna či lo, da se ni je oče ki vao uspeh, ali je Le šeu ugo vo ren in ter vju kod Bi-Bi-Si ja.

trič nim mli nom bra će Šo jat, sa bi o sko pom Luk sor, ko me će se ka sni je pri dru ži ti i grad sko po zo ri šte, sa dve pri vat ne štam pa ri je i dve ili tri knji ža re, sa dva par ka Ma lim, u cen tru, i Ve li kim, na iz la sku iz gra da u ko ji ma su se pre ra ta, ne de

ma tič na. U iz da nju ni ške Gra di ne tre ba lo je da bu de ob ja vlje na nje go va knji ga pe sa ma Is toč ni ce, ali je slog pred sa mo štam pa nje uni šten, jer su, na vod no, gra fič ki rad ni ci, kad su ih pro či ta li, sa za pre pa šće njem za klju či li da su te pe sme ide

o lo ški i po li tič ki ne pri hva tlji ve. Ka da je, u apri lu iste go di ne, kao do da tak Knji žev nim no vi na ma, ova knji ga ipak štam pa na, pro gla še na je za an ti ko mu ni stič ku i na ci o na li stič ku. Re dak ci ja Knji žev nih no vi na je sme nje na, a haj ka pro tiv

, naj pre se po ja vi lo 1972. go di ne kao se ri jal, i to u spo men 250 - go di šnji ce ro đe nja sv. Paj si ja, dok je u ob li ku knji ge štam pa no 1976. go di ne. Ovaj po du hvat je re zul tat ve li kog tru da izdavačā, a pri mi tiv ni uslo vi u ko ji ma su ra di li upra vo pod

štam

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov