Srbije stigle 264 fotografije - "svedočanstva našeg nemara prema prirodi ". U kategoriji" Gde god nadješ zgodno mesto, tu djubre posadi ", nagradjena je Anica Župunski iz Novog Sada, a u kategoriji... Opširnije > >

, Damira Beha, Matić Uroša, Obuljen Andreja, Milice Rajačić, Bojane Obradović, Zorana Nikolić, Nenada Tomašev, Katarine Stanković, Branka Nikolić, Brankice Župunski , Bojane Dinić, Nemanje Jovanović, Filipa Tanasković, Mareš Petra.

bave poljoprivredom. Nevoljno konstatuje da je asimilacija nažalost neminovan i čini se nezaustavljiv proces. Župunskim za koga kažu da je živa legenda sela. Napisao je više knjiga poezije i proze od kojih su većina tematski posvećene upravo Semartonu i njegovim meštanima. Premda se

posao. Koliko smeća građani bace, možemo biti zadovoljni ažurnošću. A Vodovod samo mogu da kritikujem jer četiri godine čekamo zamenu neispravnog vodomera. Anica Župunski : Najvredniji su u Zelenilu i zadovoljstvo mi je kad vidim ono što urede. Po lošem radu izdvaja Vodovod, jer sumnjam u to kakav je, zapravo, kvalitet vode. Mnogo ljudi

Stepanov, u književno kritičkim viđenjima Vojislava Stojanović i Nebojša Popović, potom Milin i Svetozar Markov, u književnosti za decu N. Popović, Munćan, Župunski ...

proznih koncepata, proces koji će u narednoj deceniji biti još izrazitiji u biće izdašno potpomognut i novim romansijerskim glasovima (naročito Bugarski, Župunski i Miomir Todorov).

(15 romana). Svi romanopisci izuzev najstarijeg S. Markovića oglasiće se. Od novih imena tu su: Živa Popović (objaviće dva romana 1983 i 1986.) S. Bugarski (1983) Župunski i S. Markov (1987), Miomir Todorov i J. Čolaković (1988) i Miodrag Todorov (1990). Od klasika: Rajkov je objavio svoj najuspeliji roman "Četvorolisna detelina" (

individualiziran) i u tradicionalnijim Vesnićevim romanima likovi iz prvog plana često deluju prenaglašeno, papirnato, književno neprepoznatljivo... ŽUPUNSKI (1932) jedan je od senmartonskih književnika [ 1 ] srednje generacije, pesnik, pripovedač i, pokazaćemo to, romanopisac. Knjiga "Glasovi rastenja" (Bukurešt 1987

je kod Munćana (" Besana noć "), prigušenije u romanima Čedomira Milenovića i Slavka Vesnića (npr. "Zamagljene obale "), a kao prozna strategija dominantna je kod Župunskog . Težnja ka defabulaciji u "Isečcima" je toliko izražena da postoji pričanje kao takvo i pričanje kao krajnji cilj. "Dimenzija jezika" na taj način nadvladava "

. "Dimenzija jezika" na taj način nadvladava "dimenziju priče" ili je pomera u drugi plan. Tehnika neprestanog udaljivanja od priče, asocijativnih digresija kod Župunskog čini da priča svoje uporište nalazi na klizavoj ivici koja deli dramsko od proznog izlaganja. Narativno pripovedanje ustupa pred scenskim kazivanjem tako da se

tamo i drugi naglašenije socio-politički kontekst pa se, prirodno, "Jazavac..." tretira kao tipično uzor-delo satirične književnosti što, kad je reč o ovoj prozi Župunskog , očigledno ne stoji. U "Isečcima" delotvorniji od satire je humor koji je blag i vedar pa se gotovo stiče utisak da je Gospodar mnogo manje "sredstvo za zastrašivanje "

" a znatno više "sredstvo za zabavu ". U pojedinim trenucima izgleda da je Gospodar nasušni hleb izlaska iz monotone seoske svakodnevnosti i razbibrige. Župunski koristi bogat repertoar humorističkih sredstava i nijansi: od lakog i diskretnog podsmeha do tananog, prefinjenog ironičnog senčenja.

našli smo na izvesne sličnosti i podudarnosti između lika Gospodara i jednog lika iz kratke proze "Crne oči" Jovana Čolakovića. Na saradnički odnos između Župunskog i ovog tragično preminulog pisca ukazuje i S. Bugarski u tekstu "Munjom opaljen grm ili reč o Jovanu Čolakoviću ", u knjizi" Strah od rukopisa, [ 4 ] Pomenutu kratku

". I ovaj pokazuje seksualne apetite prema mladoj devojci na očigled roditelja, i on "viče grdi, tuče, pravi reda, igra, gozbe pravi, švalera se" (" Isečci ", 40). Kod Župunskog karuce su zamena za "ford ", ide se u isti restoran (" Kasina "); identična je i sklonost ka piću, gozbama i pucanju. Naravno ovaj naš utisak može da bude i varljiv jer je