određivanje rasne pripadnosti i etničke pripadnosti lica osumnjičenih za zločine i kakve bi bile posledice primene ovakvih metoda? - neka su od pitanja kojima će biti posvećena posebna pažnja . žurnalistikom . Trenutno radi u Centru za promociju nauke kao viša stručna saradnica za pripremu projekata i programskih aktivnosti.Student je druge godine doktorskih studija Biološkog fakulteta na modulu Genetika .

velika za ova zanimanja. Evo jednog korisnog linka sa istraživanjem koje je sproveo Infostud, na kojem možeš videti koja su najtraženija zanimanja bila u Srbiji u 2011. godini: http://poslovi.infostud.com/info/trazena-zanimanja/ žurnalistikom , socijalnim radom, rado upisuju taj fakultet .

, ne umeju da se pomognu, sve im je strano, a uz to dolaze sa osobinama duboko uvređenih, koje nove prilike takođe vređaju i razočaravaju. Ne samo u Evropi, možda i dalje, nema većih patnji kojima bi narodne mase bile izložene no što su ove bosanskih muhadžira . žurnalistikom i knjigama, jer je retko ko od bosanskih muhamedanaca pismen i dovoljno spreman za čitanje i razumevanje. Narodni huk bi se mogao možda zaustaviti živom rečju i apostolskim radom: ako muhamedanska inteligencija zađe od sela do sela, od kuće do kuće .

se, tako reći, tvrdoglavo držao svojih političkih nazora i ubjećenja, koja su se kristalizovala u duši njegovoj, a ne apsorbovana iz programa političkih spekulanata. Otuda, valjda, i ona njegova nepomirljiva i silna mržnja, mržnja iz srca, iz duše, protiv političkih protivnika. Tu je plamenu mržnju moglo diktovati jedino duboko, iako možda i pogrješno, uvjerenje njegovo, a nikako lični interesi i računi, jer on nije bio dnevni, svakidašnji političar, iako se bavio žurnalistikom i često puta napadao ono što ne bi trebalo napadati. Za ove tvrdnje naše najbriljantniji je dokaz njegovo kratko, teško bolovanje i ono dosad u Biogradu nevićeno interesovanje za jednog pisca, pa tek njegov ukop Preko dvadeset hiljada duša ispratilo je Sremca i ukazalo mu pošljednju počast. Svagdje cifre najrječitije govore, pa i u ovom slučaju .

i poštovali, čak i vaši najbliži. Imate na šta biti ponosne i živjele mi. Sretna sam što sam dio vas . žurnalistikom i pisanjem. Drugu knjigu poezije Hanka, promovisala je u Sarajevu na sajmu knjige i učila, pod pokroviteljstvom Ministarstva za raseljena lica i izbjeglice .

više žurnalistici ), tu ja teško da mogu da ti pomognem. Mogu da ti odgovorim na neka konkretnija pitanja. Ali ti ćeš sama najbolje zneti šta će u najvećoj meri zadovoljiti tvoja interesovanja. Što se perspektivnosti tiče. Oba fakulteta su perspektivna na svoj način, moguće je da je psihologija malo više. Ačli u tom smislu da ćeš se lakše zaposliti odmah posle fakulteta. Takože kao psiholog možeš jako puno da napreduješ da se razvijaš i da ostvariš briljantnu karijeru. Sa žurnalistikom su ti početni koraci mislim malo teži, ali je takođe moguće napraviti fenomenalnu karijeru kao novinar. Ali to dosta zavisi od tebe kao osobe i od nekih okolnosti životnih. Ali pošto ti već imaš ideju o postdiplomskim, odlasku u Nemačku .... mislim ako se budeš ozbiljno držala tih svojih planova da ćeš se sigurno negde dobro pronaći. Namačka je odlična zemlja za razmišljanje o odlasku posle fakulteta, zato što postoji dugogodišnja saradnja sa našom zemljom i našim

i mogućnost putovanja po svetu. Mislim da bi trebalo da razgraničiš dve stvari. Jedno je fakultet a drugo posao. Ono kako mi zamišljamo šta jeste fakultet i za koje poslove bi on trebalo da nas školuje ne odgovara uvek realnosti, iz raznih razloga. To znači da ovo veliko vreme od 3 godine koje je pred tobom možeš jako kvalitetno da iskoristiš istražujući i saznajući i tragajući za onim što tebi najviše odgovara. da saznaš za početak gde se zapošljavaju ljudi sa završenom žurnalistikom , da li obavezno rade kao novinari i da li svi oni putuju po svetu. Sigurna sam ne. Ali to ne znači da treba da odustaješ, već tragaj za nekim okvirnim potencijalnim zanimanjem koje bi ispunilo tvoje standarde i pokušaj da vidiš preko kojeg fakulteta ćeš to ostvariti .

. I ja znam za neke primere. Za jezike i žurnalistiku nisam baš sigurna, a donekle mi i nema smisla. Moguće je da neki naš novinar ode napolje ali pre svega onda da radi kao dopisnik iz te zemlje. Ipak put do dopisništva je malo duži, teško se direktno sa faksa upada u tu priču. Ipak da bi bio novinar u nekoj zemlji, jako je bitno da poznaješ njene prilike i da si tu čak i odrastao. Naravno sigurno izuzeci postoje, ali ja pričam ipak o pravilu . žurnalistikom i jezicima nisu baš velike opcije za odlazak i neki kvalitetan rad. Sa jezicima moguće, ali ipak bi morala još nešto da znaš osim jezika da bi radila za nekoga napolju. Ti dođeš iz druge zemlje, znaš recimo italijanski, ali to znaju i svi Italijani ... trebalo bi da znaš još nešto. Nemoj samo moj sud uzimati u obzir, raspitaj se i kod drugih ljudi, pa vidi šta ti oni kažu. Najbolje kod studenata tih fakulteta ili nekih ljudi koji su ih završili i rade ih. Osim toga pogledaj ovaj