prihvatiti što god vam ona kaže. Postoje tri vrste svjedočanstva: pratyakša, anumana i šabda . Pratyakša znači neposredno svjedočanstvo. Neposredno svjedočanstvo nije osobito dobro ,

, moramo čitati knjige i na taj način steći znanje o suncu. Neposredno iskustvo nije savršeno . Šabda , znanje primljeno iz autoritativnih izvora je savršeno. Kad od autoriteta s radio postaje

spiritualni ) put. Zatim slijede đatisvara ( kombinacija ritma, još uvijek čista tehnika ), pa šabda i varna u nritja formi. Šabda je koreografija u kojoj se nritta ( plesna tehnika ) i abhinaja (

đatisvara ( kombinacija ritma, još uvijek čista tehnika ), pa šabda i varna u nritja formi . Šabda je koreografija u kojoj se nritta ( plesna tehnika ) i abhinaja ( ekspresija, izražaj ) miješaju

" - ne potiče od ljudskog uma, inteligencije ili reči, a vede nisu običan zvuk, obična reč, već " Šabda " transcendentalni zvuk. Drugim rečima opis Boga dat u vedama nije deo ljudskog autorstva ,

- jer to što pričaš nije znanje već spekulacija o vedama. Već opisan značenje reči apauruseya i šabda , ov boje se u tom smislu i tom kontekstu odnose na vede. Vede, koje nemaju početak, su prvobitno

- neposredno čulno opažanje. "Anumana" - rasuđivanje, logički, posredno izvedeno saznanje i Šabda - transcendentalni zvuk, svedočanstvo iz transcendentalnog izvora, Bogom data objava Stoga

, u Vaišnavizmu, i generalno teologiji, temeljni izvor saznanja je otkrovenje i predanje - šabda Nije da se anumana i pratyaksa ne koriste ili zanemaruju ili obeshrabruju, već se - NE

ili obeshrabruju, već se - NE PREDPOSTAVLJAJU šabdi Oni nisu bili, nisu sada, i neće biti iznad šabde ( objave-predanja ). I pratyaksa i anumana se koriste vrlo obilato ali ne bez i mimo šabde, već

nešto dokazati, jer duhovno njome tako i tako nije moguće dokazati, duhovno je samoevidentno ( šabda ), dok pratyaksa ( direktna percepcija ) i anumana ( hipoteza ) kao dva sekundarna procesa

rasuđivanja ili uviđanja, na osnovu evidentnosti. To je uglavnom predmet logike Sabda ( Šabda ) ili svedočanstvo, posebno se šabda prevodi kao "transcendentalni zvuk" ( gde se "zvuk "

evidentnosti. To je uglavnom predmet logike Sabda ( Šabda ) ili svedočanstvo, posebno se šabda prevodi kao "transcendentalni zvuk" ( gde se "zvuk" definiše kao "ono što prenosi misao o

principijelno Sva tri izvora se koriste i smatraju važnima izvorima valjanog znanja, međutim Šabda je predpostavljena ostalma, tj. ostali izvori se koriste ne sami za sebe i ne sami po sebi, već

ostalma, tj. ostali izvori se koriste ne sami za sebe i ne sami po sebi, već samo zajedno sa i šabdom kao njima predpostavljenim iz prostog razloga jer su dometi i čula i izvedenog znanja vrlo