je to; ali je tako. Premda, moram vam reći, nijesmo se mi vidjeli vanjštinom opet tako kukavni Udre jedan sat po podne. Mijate , čuj - stanem i položim na Mijatova ramena ruke kao da mu hoću dati pax tecum. - Mijate, čuj

. Mijate , zar smo tako slabe vjere?

Dobro, ali nemoj me ostaviti pak otići. Mijate , ili ćemo se zajedno spasiti, ili zajedno na Žabnjak Do večera dođoh. Gdje da se nađemo

; ništa se više ne nadam. Mijate , ja idem. Bježat ću. Uzdajem se u svoje noge.

. Bježat ću. Uzdajem se u svoje noge. Mijate ¶

klupe, nadnesav desnicu uvis. Mijate , čuj - počnem svečano, povišenim glasom, kao prorok - čuj, Mijate, evo ti uvjeta: idemo u gostionu, ali ti ćeš govoriti.

korakom krenem. Mijat slijedom za mnom. Ustavim se. Mijate , evo ti uvjeta: idemo u gostionu, ali ti ćeš govoriti. Zašto? Zato što se mrko držiš. Ja sam puno govorio, a ti si vazda bio

. Zasada nemamo novaca, telegrafirasmo ocu u Zagreb i čekamo dok dobijemo. Primite i pridržite putna pisma.« - Mijate , ajde, tako smo spašeni. Nećemo li još sutra dobiti, pozajmit ćemo od gazde i opet telegrafirati. Hajde

ni ja. Zbogom Mijate , brate, čuj - stanem ja. - Govori u gostioni. Vidi, dva ne možemo bježati. Govori, pomoći ću ti; samo da ja opet prvi ne

ja. - Govori u gostioni. Vidi, dva ne možemo bježati. Govori, pomoći ću ti; samo da ja opet prvi ne prodikujem Govori, Mijate , ako Boga znadeš. Inače tamnica Jao, grozote - promisli kada će ocu stići pismo: sin Mijat u ljubljanskoj tamnici. Nije

kada će ocu stići pismo: sin Mijat u ljubljanskoj tamnici. Nije li to užas? Cijela budućnost zablaćena ti. Govori, Mijate , molim te, govori zaboga; inače... inače ne idi sa mnom

blaženoj Krobociji, toj najžalosnijoj zakrpi na vreći zemaljskoj. Mijate , Araberg, 5 maja 1897. Primih tvoje kratko i nemilosrdno pismo. Bože, čime li me sve ne objeđuješ Tvoj je savjet dobar,

sam se pravom kao raspuštenica, starija od tebe za godinu, nadala da ćeš me usrećiti? Aj, ja budala Šta će biti od mene? Mijate , još bih ti nešto kazala, ali neću da te bez potrebe rastužujem. Znam da si nervozan. Čut ćeš ionako sve... Tvoj gospodin

bez pomoći, Sam se verem po crnjozi noći I uzdišem u teškojzi zloći: "Kad će krajnji, kad će časad doći? Mijate , i ne mogu dalje. Ovdje se ne smije čovjek ni sit da isplače Smiluj mi se, slađani dragane Utješi me, dušice moja Budi