. Jedino na prvi dan Pashe polijeleja nema, nego se čita samo Jevanđelje posle šeste pesme kanona. Kada Blagovesti padnu u nedelju, na jutrenju se uvek čita Jevanđelje Blagovesti, a ne vaskrsno, izuzev na Cveti, kada se čita Jevanđelje Cvetne nedelje. Na Veliki Petak čita se 13 Jevanđelja: 12 svetih Stradanja i 1 Blagovesti, a na Veliku Subotu 2 Jevanđelja: jedno praznika posle polijeleja, a drugo kao i obično posle Velikog slavoslovlja . Čestnjejšuju " samo u 3, 4. i 5. nedelju Velikog posta; u sve ostale dane uvek se pevaju pripevi praznika na devetu pesmu ( sami ili sa pripevima iz Trioda ) .

želeći da ode na službu, jedne subotnje večeri taj starac reče svom učeniku: Čedo, ja odoh na uobičajeno bdenije, a ti ostani u keliji i čitaj koliko možeš svoje pravilo. I izašavši uputi se prema skitu . Čestnjejšuju heruvim i tako sve do kraja, uobičajenu dakle staru himnu svetog Kozme Pesnika. A monah stranac načini drugačiji početak pesme, pojući ovako: Dostojno jest vaistinu blažiti tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju i Mater Boga našego, nastavivši potom Čestnjejšuju do kraja. Čuvši ove reči, domaćin se veoma zadivi pa reče strancu: Mi pojemo samo Čestnjejšuju, a Dostojno jest nismo nikada čuli, ni mi ni stariji oci. Ali molim te, učini mi te zabeleži i meni tu

sobom čudnog monaha, njemu sasvim nepoznatog. Monah je zamolio da uđe i prenoći . Čestnjejšuju do kraja. Čuvši ove reči, domaćin se veoma zadivi pa reče strancu: Mi pojemo samo Čestnjejšuju, a Dostojno jest nismo nikada čuli, ni mi ni stariji oci. Ali molim te, učini mi te zabeleži i meni tu himnu, da je i ja pojem Bogorodici. Ovaj se saglasi, iskajući da mu donese mastila i hartije da zabeleži himnu. Domaćin mu onda kaže: Na žalost, nemam ni mastila ni hartije. A stranac će: Daj mi onda neku ploču. Monah pohita, nađe jednu ploču i donese

jutrenje, domaćin i gost stanu zajedno pojati službu. Došavši do Čestnjejšeje, domaćin otpeva samo Čestnjejšuju heruvim i tako sve do kraja, uobičajenu dakle staru himnu svetog Kozme Pesnika. A monah stranac načini drugačiji početak pesme, pojući ovako: Dostojno jest vaistinu blažiti tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju i Mater Boga našego, nastavivši potom Čestnjejšuju do kraja. Čuvši ove reči, domaćin se veoma zadivi pa reče strancu: Mi pojemo samo Čestnjejšuju , a Dostojno jest nismo nikada čuli, ni mi ni stariji oci. Ali molim te, učini mi te zabeleži i meni tu himnu, da je i ja pojem Bogorodici. Ovaj se saglasi, iskajući da mu donese mastila i hartije da zabeleži himnu. Domaćin mu onda kaže: Na žalost, nemam ni mastila ni hartije. A stranac će: Daj mi onda neku ploču. Monah pohita, nađe jednu ploču i donese je gostu. Uzevši ploču u ruke, on stane prstom beležiti pomenutu himnu Dostojno jest. I slova

patrijarh antiohijski Petar tražio da Kiparska crkva bude pod vlašću Antiohijskog prestola. No posle Varnave, bi ustanovljeno, da Kiparska crkva kao apostolska bude zanavek samostalna. Tako je postala autokefalija Kiparske crkve . Čestnjejšuju u keliji manastira Pantokratora zvanoj sada "Dostojno jest ". Starac njegov beše otišao na Kareju. Najedanput se javi u crkvi čovek i poče pevati: Dostojno jest. Ta pesma bila je dotle nepoznata u crkvi. Monah čuvši tu pesmu, bude sav uzbuđen, kako zbog sadržaja, tako i zbog divnog nebesnog pojanja." Kod nas ovako pevaju, "rekne stranac monahu. Htedne monah da ima tu pesmu napisanu i donese jednu ploču, na kojoj stranac prstom ispisa pesmu kao po vosku. I najednom ga nestane .

kada bogosluženje počinke sa "Pridite poklonimsja ", ono se takođe zamenjuje pevanjem ili čitanjem" Hristos voskrese ". Na jutrenju pre šestopsalmija takođe se uvek peva "Hristos voskrese" tri puta, i tek potom se čita šestopsalmije, počev od "Slava v višnjih Bogu ..." Na jutrenju pre kanona i u sedmične dane uvek se peva: "Voskresenije Hristovo vidjevše ", a u nedeljne dane, posle čitanja Jevanđelja, ova pesma se peva čak tri puta. Na nedeljnom jutrenju se ne peva " Čestnjejšuju ", ali se u sedmične dane peva. U treću, četvrtu, petu i šestu nedelju posle Pashe na večernju posle stihire na stihovnje pevaju se "stihire Pashe ":" Pasha svjaščenaja ", na jutrenju so peva kanon Pashe sa njegovim troparima, a njemu se dodaju tropari Bogorodični i tropari kanona toga dana. Na Liturgieй posle početnog vozglasa sveštenik uz otvorene Carske dveri peva: "Hristos voskrese" dva i po puta, a zatim pojci dovršavaju: "I suščim vo grobjeh ". Umesto" Vidjehom svjet

ispriča svetom Grigoriju o sebi sve podrobno, pa ga posle toga plameno moli da ga pribroji blagoj družini njegovoj. Prepodobni, kao podražatelj Hrista, žudeći za spasenjem svih, primi Klimenta s radošću, i nauči ga svemu što može služiti večnom spasenju. Za Klimentovu dušu, koja u toku vremena postade bogopodobna, duhovna viđenja već ne behu neshvatljiva. Kazivaše on o sebi da kad god ga je božanstveni Grigorije slao u sveštenu Lavru, on je uvek u vreme kad su oci pevali " Čestnjejšuju ... "viđao svetli oblak gde silazi s neba na Lavru i pokriva je. A kada se svršavalo pevanje" Čestnjejšuju "taj je oblak, na njegove oči, ponovo uzlazio sa svetlošću na nebo. Dušekorisnim poukama božanstvenog Grigorija koristili su se ne samo njegovi učenici nego i svaki ko je dolazio k njemu. Stoga je skoro svaki smatrao za svoju veliku nesreću ne biti kod svetog Grigorija i ne čuti njegove pouke. I pošto reč njegova beše blagodatna, ona je svagda urađala blagotvornim plodom

njegovoj. Prepodobni, kao podražatelj Hrista, žudeći za spasenjem svih, primi Klimenta s radošću, i nauči ga svemu što može služiti večnom spasenju. Za Klimentovu dušu, koja u toku vremena postade bogopodobna, duhovna viđenja već ne behu neshvatljiva. Kazivaše on o sebi da kad god ga je božanstveni Grigorije slao u sveštenu Lavru, on je uvek u vreme kad su oci pevali "Čestnjejšuju ..." viđao svetli oblak gde silazi s neba na Lavru i pokriva je. A kada se svršavalo pevanje " Čestnjejšuju " taj je oblak, na njegove oči, ponovo uzlazio sa svetlošću na nebo. Dušekorisnim poukama božanstvenog Grigorija koristili su se ne samo njegovi učenici nego i svaki ko je dolazio k njemu. Stoga je skoro svaki smatrao za svoju veliku nesreću ne biti kod svetog Grigorija i ne čuti njegove pouke. I pošto reč njegova beše blagodatna, ona je svagda urađala blagotvornim plodom u srcima slušalaca. Kao što u vreme poučenja velikoga Petra u Kornilijevom domu siđe na njegove slušaoce

svojim. Pošto se u obližnjem Skitu Protata, na Kareji, svake nedelje služilo bdenije, to jedne subote predveče starac, polazeći na bdenije, reče svome učeniku: Čedo, ja idem na bdenije, a ti kako možeš čitaj svoje pravilo. Tako starac ode. A kad noć poodmače, neko zakuca na vrata od kelije. Brat pohita i otvori vrata, i ugleda jednog nepoznatog monaha, koji uđe i ostade u keliji onu noć. A kad nastade vreme za jutrenje, oni obojica stadoše pojati jutrenje. Kada dođoše na Čestnjejšuju , monah poslušnik otpeva do kraja "Čestnjejšuju heruvim ... ", stari slavopoj Bogorodici od svetog Kozme Pesnika. A onaj monah stranac dade drugi početak slavopoju, i otpeva ovako:" Dostojno jest jako voistinu blažiti Tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju, i Mater Boga našego "; zatim prisajedini: "Čestnjejšuju heruvim ..." sve do kraja. Čuvši to, monah poslušnik se udivi i reče monahu strancu: Mi pevamo samo "Čestnjejšuju ... ", a" Dostojno jest "nismo

, na Kareji, svake nedelje služilo bdenije, to jedne subote predveče starac, polazeći na bdenije, reče svome učeniku: Čedo, ja idem na bdenije, a ti kako možeš čitaj svoje pravilo. Tako starac ode. A kad noć poodmače, neko zakuca na vrata od kelije. Brat pohita i otvori vrata, i ugleda jednog nepoznatog monaha, koji uđe i ostade u keliji onu noć. A kad nastade vreme za jutrenje, oni obojica stadoše pojati jutrenje. Kada dođoše na Čestnjejšuju, monah poslušnik otpeva do kraja " Čestnjejšuju heruvim ... ", stari slavopoj Bogorodici od svetog Kozme Pesnika. A onaj monah stranac dade drugi početak slavopoju, i otpeva ovako: "Dostojno jest jako voistinu blažiti Tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju, i Mater Boga našego "; zatim prisajedini:" Čestnjejšuju heruvim ... "sve do kraja. Čuvši to, monah poslušnik se udivi i reče monahu strancu: Mi pevamo samo" Čestnjejšuju ... ", a "Dostojno jest" nismo nikada čuli ni mi niti oni pre nas. Nego, molim te ,

jednog nepoznatog monaha, koji uđe i ostade u keliji onu noć. A kad nastade vreme za jutrenje, oni obojica stadoše pojati jutrenje. Kada dođoše na Čestnjejšuju, monah poslušnik otpeva do kraja "Čestnjejšuju heruvim ... ", stari slavopoj Bogorodici od svetog Kozme Pesnika. A onaj monah stranac dade drugi početak slavopoju, i otpeva ovako:" Dostojno jest jako voistinu blažiti Tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju, i Mater Boga našego "; zatim prisajedini: " Čestnjejšuju heruvim ... "sve do kraja. Čuvši to, monah poslušnik se udivi i reče monahu strancu: Mi pevamo samo" Čestnjejšuju ... ", a "Dostojno jest" nismo nikada čuli ni mi niti oni pre nas. Nego, molim te, učini mi ljubav, pa napiši za mene tu slavopojku, da je i ja pevam Bogorodici. - Monah stranac mu na to reče: Donesi mi mastilo i hartiju, da ti je napišem. - Nemam ni mastilo ni hartiju, odgovori poslušnik. - Onda mi donesi jednu ploču

pojati jutrenje. Kada dođoše na Čestnjejšuju, monah poslušnik otpeva do kraja "Čestnjejšuju heruvim ... ", stari slavopoj Bogorodici od svetog Kozme Pesnika. A onaj monah stranac dade drugi početak slavopoju, i otpeva ovako:" Dostojno jest jako voistinu blažiti Tja Bogorodicu, prisnoblaženuju i preneporočnuju, i Mater Boga našego "; zatim prisajedini: "Čestnjejšuju heruvim ..." sve do kraja. Čuvši to, monah poslušnik se udivi i reče monahu strancu: Mi pevamo samo " Čestnjejšuju ... ", a "Dostojno jest" nismo nikada čuli ni mi niti oni pre nas. Nego, molim te, učini mi ljubav, pa napiši za mene tu slavopojku, da je i ja pevam Bogorodici. - Monah stranac mu na to reče: Donesi mi mastilo i hartiju, da ti je napišem. - Nemam ni mastilo ni hartiju, odgovori poslušnik. - Onda mi donesi jednu ploču, reče stranac. Monah otrča, naće ploču i donese je. Stranac je uze i prstom ispisa na njoj pesmu: "

iz Starog Zaveta - parimejima, no katizma je redovna, a ne "Blažen muž ". Peva se tropar:" Prepolovivšusja prazdniku, žažduščuju dušu moju blagočestija napoj vodami, jako vsjem, Spase vozopil jesi: žaždaj da grjadet ko mnje i da iщet, Istočniče žiznji našeja, Hriste Bože, slava Tebje ". Čestnjejšuju " i "Dostoino jest" peva se irmos: ' ' Lužde materem djevstvo ... "Na sam praznik ide litija na izvore i obavlja se malo osvećenje vode. Prepolovljenje se praznuje osam dana i odaje se u sredu pete sedmice posle Vaskrsa. Na odaniju se umesto" Dostojno jest "takođe peva ' ' Lužde materem djevstvo ". Pretprazništva nema. ( ARHIEPISKOP AVRKIJE TAUŠEV )

zbila se oko 304. godine. 8. Sv. Jovan Damaskin - jedan od najznamenitijih hrišćanskih pesnika n bogoslova, prestavio se 776. godine. Spomen njegov Crkva praznuje 4. decembra. 9. Sv. Kozma napisao divne kanone na Uspenije Presvete Bogomatere, Božić, Krstovdan, Sretenje ( sa stihirama ), Pedesetnicu, tripesnece na ponedeljak, utorak, sredu i petak Strasne Nedelje. Isto tako sveti Kozma je sastavio onu izuzetno bogonadahnutu pesmu u čast Presvete Bogomatere: " Čestnjejšuju heruvim "...; zatim: kanon na Veliki Četvrtak, ikos i 14 kondaka na Uspenije Bogomatere, kanone: pravednome Josifu, caru Davidu, velikomučeniku Georgiju, Grigoriju Bogoslovu; sastavio je i još neke druge crkvene pesme. Odnosno pesme" Čestnjejšuju heruvim "postoji ovakvo crkveno predanje: Ova pesma je bila vrlo prijatna Presvetoj Bogomajci, i Ona se javila svetom Kozmi i radosna lica rekla:" Prijatne su mi tvoje pesme, ali ova mi je prijatnija od svih drugih ;

, Krstovdan, Sretenje ( sa stihirama ), Pedesetnicu, tripesnece na ponedeljak, utorak, sredu i petak Strasne Nedelje. Isto tako sveti Kozma je sastavio onu izuzetno bogonadahnutu pesmu u čast Presvete Bogomatere: "Čestnjejšuju heruvim" ...; zatim: kanon na Veliki Četvrtak, ikos i 14 kondaka na Uspenije Bogomatere, kanone: pravednome Josifu, caru Davidu, velikomučeniku Georgiju, Grigoriju Bogoslovu; sastavio je i još neke druge crkvene pesme. Odnosno pesme " Čestnjejšuju heruvim "postoji ovakvo crkveno predanje: Ova pesma je bila vrlo prijatna Presvetoj Bogomajci, i Ona se javila svetom Kozmi i radosna lica rekla:" Prijatne su mi tvoje pesme, ali ova mi je prijatnija od svih drugih; prijatni su mi oni koji pevaju duhovne pesme, no nikada im ja ne bivam tako bliska nego kad pevaju ovu novu pesmu tvoju ". Pored toga poznati crkveni istoričar XIV veka Nikifor Kalist piše da su mnogi, sposobni za sozercavanje duhovnih stvari, često viđali