Damjan sveti ne uze ta tri jajca kao nagradu za to što on isceli bolesnu Paladiju, nego što ga ova zakle Presvetom Trojicom, da uzme ta tri jajca. Ipak po smrti njihovoj, u mestu. Feremanu, behu zajedno sahranjeni shodno otkrovenju Božjem. Behu ova braća sveta čudotvorci veliki i za života i posle smrti. Nekome težaku pri spavanju uvuče se zmija kroz usta u stomak, i imaše bedni čovek u najvećim mukama izdahnuti, da u poslednjem času ne prizva u pomoć svete Kozmu i Damjana. I tako proslavi Gospod zauvek čudotvorstvom one koji Njega proslaviše na zemlji verom, čistotom i milošću.

voljenom biću uskrati ljubav na dva minuta, pokazuje kanadska studija. čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljenoza vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu. Taj Sabor bi sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451 god. posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je jeres Dioskora patrijarha Aleksandrijskog i Evtihija arhimandrita Carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje kao da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, no samo jedna, božanska. Na ovome Saboru najvidniju su ulogu igrali Anatolije patrijarh Carigradski i Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Pošto se prepirkama i dokazivanjima s obe strane

oce svoje obitelji, čak i najvrlije starce. Zbog svojih vrlina on bi udostojen prezviterskog čina. Umoljen od Atinskog arhiepiskopa, blaženi Dionisije se primi episkopskog čina, i bi postavljen za arhiepiskopa Eginskog. [ 32 ] Imao preizobilnu ljubav prema Bogu i bližnjima. U toj ljubavi On spasao život ubici, koji mu ubio rođenog brata i ispovedio mu taj svoj greh: on prikrio ubicu ovog od gonitelja, i poslao ga na sigurno mesto; i tako ga spasao od suda. Zbog svetog života svog blaženi Dionisije bi udostojen od Boga dara čudotvorstva . Pored drugih čudesa jednom zaustavio tok nabujale reke, i tako prešao po suvu njeno korito zajedno sa svojim đakonom. Osim toga dobio od Boga i dar prozorljivosti i predviđanja. Tako svetleći svojim svetim životom, on predade svoju svetu dušu u ruke Božije sedamnaestog decembra 1624. godine. Njegove mošti posle kratkog vremena biše otkrivene potpuno čitave: iz njih je teklo miro; i bivala su, i bivaju, mnoga čudesa od njih onima koji im pribegavaju s verom. Nalaze se danas na njegovom rodnom ostrvu Zakintu (u Jonskom moru).

, Marijanom Čvrljak, Antonijom Blaće i Nikolom Nemeševićem. Uz to, tu je i niz zanimljivih priča o poznatima. ČUDOTVORSTVA . Rođen u Kilikiji; bio episkop u gradu Gangri. Bio je na Prvom vaseljenskom saboru. Pročuven na sve strane zbog svog blagočestivog života i čudotvorstva.

SE SAKRI OD LjUDSKOG LICA. Životopis ove divne svetiteljke napisao je sv. Sofronije patrijarh Jerusalimski. Neki Jeromonah, starac Zosima, udalji se jednom uz Časni Post u zajordansku pustinju za dvadeset dana hoda. Na jednom on ugleda jedno ljudsko biće, suha, naga tela, i kose bele kao sneg, koje nagne begati od pogleda Zosimovog. čudotvorstva .

da kažu: Morate da prihvatite realnost da... kao uvod u svoje argumente kojima od drugih država traže da urade ono što oni hoće i kao opravdanje za ono što njihove vlade odluče da rade bez obzira na međunarodno pravo. čudotvorstva . Bežeći od slave ljudske, udalji se u Misir.

monaha raznih jezika. Zato on sagradi po jednu crkvu za svaki jezik, te se tako istovremeno služilo i pojala slava Božja na grčkom, jermenskom, gruzijskom itd. No u dan pričešća sva bratija sabirala se u veliku crkvu u kojoj se služilo na grčkom jeziku. Trpeza je bila zajednička za sve, zajednička i sva imovina, zajednički trud, zajedničko trpljenje a neretko i - gladovanje. Teodosije beše uzvišeni primer života svima monasima, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju i u svima hrišćanskim dobrodeteljima. I Bog ga obdari darom čudotvorstva , te mogaše bolne celiti, na daljinu se javljati i pomagati, zverove ukroćavati, budućnost prozirati, hleb i pšenicu umnožavati. Beše mu molitva na usnama danju i noću. Upokoji se mirno u Gospodu kada mu beše sto pet godina od rođenja (529. godine).

, 15 juna (po starom kalendaru), 1389 godine, pred veliki boj na Kosovu, slavni knez Lazar obrati se svojim vojnicima govoreći:.... "Bolji nam je podvig smrti, negoli stidan i ropski život... da uskoro podvig stvaralački primimo, da bismo poživeli večno na nebesima; imenujmo sebe vojnicima Hristovim, stradalnicima za veru, kako bismo se upisali u knjigu života ". I, tog dana izginuše srpski vojnici i među njima veliki knez Lazar. A prema legendi njegovo telo Gospod ne predade raspadljivosti, nego ga nagradi mnogim čudotvorstvima . Bajazit telo predade nekim monasima, te ga oni sahraniše u crkvi Svetog Vaznesenja u Prištini.

božanskom toplotom ljubavi, kojom se greju besmrtne vojske angela u carstvu Božijem. (Kao lampa mada je puna ulja i mada i fitilj ima što ostaje sva tamna ako se ognjem ne zažeže, tako je i duša ugašena i pomračena sve dok se ne dodirne do nje svetlost i blagodati Svetoga Duha. Simeon N. Bogoslov. Slovo 59). Darom jezika obdario je On apostole kao prvim darom Svojim, njima najpotrebnijim u to vreme. No docnije On je, opet prema potrebi službe apostolske, izlivao u njih i druge darove: dar čudotvorstva , dar proricanja, dar mudrosti, dar rečitosti, dar trpljivosti, dar unutrašnjeg mira, dar izvesnosti verovanja i nadanja, dar Bogoljublja i čovekoljublja. Obilno i radosno Duh Sveti je razdavao te darove ne samo apostolima nego i njihovim prejemnicima i svima svetima u Crkvi Hristovoj do dana današnjega, sve prema potrebi i čistoti ljudskoj. Svojim velikim delom na zemlji Gospod Isus je doneo veliku radost i Ocu i Duhu Svetome. Od prvih rajskih dana Adamovih, Duh Sveti nije imao te radosti, kakvu je imao u dan Pedesetnice, kada Mu

spavalo se na nogama. U Svetom Jovanu od detinjstva se razvijaju samoodricanje i osećaj dužnosti. Oženio se skromno, bio rukopoložen, počeo je da služi u najubogijem predgrađu Petrograda - Kronštatu. Drugi je rođen u bogatstvu i slavi, okružen seljacima - robovima; išao je na zabavna putovanja, učio površno i povremeno (za razliku od Svetog Jovana koji se obrazovao uporno i sistematično), bavio se čas jednim čas drugim poslom, Jurcao za ženama, izlazio na dvoboje i lutao po svetu. čudotvorstva , plod njegovog smirenja i molitvenosti. Beskrajno mnogo radi: poučava, leči, teši, drži veronauku deci u gimnaziji. Svakodnevno susreće hiljade siromaha, pijanaca, bludnica i kriminalaca. Čini im dobro i nastoji da im spase duše. Radni dan mu počinje u dva posle ponoći, a završava se kasno uveče. Siromah je, a ne brine za zemaljsko bogatstvo. Čita Sveto Pismo, moli se, vodi duhovni dnevnik. Sebe zaboravlja u potpunosti - služi samo Bogu i Crkvi.

i bogovidci Sofronije Saharov i ikonopisac Grigorije Krug, kao i mnogi veliki bogoslovi. Mitropolit Amfilohije se podvizavao na Svetoj Gori kod svetog Pajsija Svetogorca, kao i na svestenom Patmosu kod oca Amfilohija Makrisa, po kome je i uzeo monasko ime. Dokle ce trajati ova bezocnost? čudotvorstva m. Amfilohija?

detinjstvu Polikarp osta siroče i prema nekom snoviđenju, primi ga jedna plemenita udova, Kalista, koja ga kao sina podiže i vaspita. Beše Polikarp od detinjstva blagočestiv i milosrdan. Starao se da podržava životom svetog Vukola, tadašnjeg episkopa u Smirni, a i svete apostole Jovana i Pavla, koje je poznavao i slušao. Sveti Vukol ga rukopoloži za prezvitera, a pred smrt označi ga za svoga naslednika u Smirni. Apostolski episkopi, koji se sabraše na pogreb Vukolu, hirotonisaše Polikarpa za episkopa. Od samoga početka bi Polikarp obdaren silom čudotvorstva . Tako, izgna zlog duha iz sluge nekoga knjaza, zaustavi molitvom strašni požar u Smirni. Videći ovo mnogi neznabošci smatrahu ga jednim od bogova. Nizvođaše kišu u suho vreme, isceljivaše bolesti, proziraše, proricaše... Postrada za vreme cara Marka Aurelija. Na tri dana pred smrt proreče sveti Polikarp: "Kroz tri dana ću biti sažežen na ognju radi Gospoda Isusa Hrista" I kad ga treći dan vojnici uhvatiše i povedoše na sud, on uzviknu: "Neka bude volja Gospoda Boga moga" A kada ga sudija savetovaše da

, jer mu to nije davala sila đavolska. Pomoću đavola i prorokovao je, i to samo zločine, otmice, paljevine i ostala zla dela, koja su đavolu poznata otuda što i on u njima učestvuje. Najzad uvide sveti oci pečerski da je Nikita pao u đavolsku prelest, te se počnu moliti Bogu za njega. Nikita se povrati, uvide propast u kojoj je bio, pokaje se gorko za neposlušnost i gordost, i upravi se pravim putem. Posle dugog kajanja i mnogih suza, Bog mu oprosti i darova ga darom čudotvorstva . Upokojio se 1108. godine.

gradu, bežite u drugi (Mt. 10, 23), i što je hteo da još bude od pomoći bližnjima, i što je želeo da primi monaški čin kako bi sebe bolje pripremio za stradanje za Gospoda svog. I čim dođe u Arabiju, on odmah uze na sebe monaški anđelski lik. Njegov dolazak u Arabiju bio je po naročitom promislu Božjem, da bi i tamo izbavio mnoge od idolopokloničke propasti, uputio na put spasenja i priveo Hristu. On napusti tamo i svoj lekarski zanat, jer dobi od Boga dar čudotvorstva . I više nije lečio bolesti lekovima, već je molitvom i rečju isceljivao od svih bolesti. I zbog takvih čudesa njegovih slavljaše se ime Hristovo, i ogromno mnoštvo idolopoklonika napuštahu svoju zabludu i obraćahu se Hristu, istinitom Bogu. Sveti Jovan pak beše rodom iz Edese [ 2 ], pobožan hrišćanin, inače rimski oficir. Kad nastade Dioklecijanovo gonjenje na hrišćane, on ostavi svoj oficirski čin i slavu ovoga sveta, i otadžbinu, i dom, i rodbinu, i bogatstvo, smatrajući sve to za trice. I otputova u Jerusalim

neće biti korisno po tebe da mlad sediš bez posla. Bolje će biti da ostaneš sa bratijom radeći s njima, i nagrada ti neće propasti. Sam si video kako brat naš Isakije pešternik bi u zatvorništvu sablažnjen od besova, i propao bi da ga velika blagodat Božja ne spase radi molitava prepodobnih otaca naših, Antonija i Teodosija. Nikita na to odgovori: Nikada se, oče, ja neću sablazniti u zatvorništvu. Ja imam jaku želju da čvrsto stojim protivu đavolskih iskušenja; i moliću čovekoljubivog Boga, da i meni podari dar čudotvorstva , kao nekada Isakiju zatvorniku, koji i do sada čini mnoga čudesa. Opet mu iguman reče: Tvoja želja prevazilazi tvoje moći. Pazi, čedo, da ne padneš zbog svog prevaznošenja. Ja ti naređujem da pre služiš bratiji, i za poslušanje svoje dobićeš od Boga venac. No Nikita ne hte nikako da posluša savete igumanove: on nije mogao da savlada u sebi silnu žudnju ka zatvorničkom životu. Stoga, za čim je žudeo, on to i učini: zatvori se u pešteri, čvrsto zagradi ulaz, i boravljaše u