i živ sažežen ". Tako se sve i zbi. Varvari isekoše grčku vojsku kao travu, a car pobeže sa onim svojim savetnikom, arijancem , i sakri se u jednu košaru. Varvari stigoše na to mesto, i saznavši gde je car, opkoliše košaru, i zapališe je, i izgori

, koji ču za Isakija i njegovo ispunjeno proročanstvo. Prizva ga car k sebi i pokloni mu se. Pošto se mir zacari u Crkvi, i arijanci bejahu prognani, htede se Isakije vratiti u svoju pustinju, ali bi umoljen te osta u Carigradu. Neki velmoža Saturnin

, da poseti episkopa Filona [ 18 ] ispovednika. Ova dva muža beše prognao u ta mesta car Konstancije, pomažući zlovernim arijancima . Sastavši se sa blaženim Filonom i porazgovoravši s njim, prepodobni nastavi svoj put i dođe u grad Afroditopolj.

jeresi. Radi toga je on ljubitelj pustinjskog molitvenog tihovanja, napustio pustinju, da bi svedočio o Istini. Arijanci , da bi dobili što više pristalica, behu proturili glas po Antiohiji, da se prepodobni Julijan drži njihovog učenja.

pohitaše k svome svetom učitelju da ga zovu u pomoć pravoslavnima. Oni mu ispričaše šta sve pravoslavni trpe od arijanaca . [ 19 ] Čuvši to, sveti starac odmah krenu u Antiohiju. Na putu ka Antiohiji on se radi odmora zadrža u jednom selu u domu

poginuo 363. godine. 19. Položaj pravoslavnih je bio težak naročito stoga što su u to vreme na carskom prestolu nalazio arijanac Valent (364 - 378), koji je nasilničkim merama širio arijanstvo. 20. Prepodobni Julijan se upokojio krajem četvrtog

, tako nastaju jeresi Isus je govorio (parafraziram) da je Otac veci od njega i da niko nije blag osim jedinoga Boga. Arijanci su te delove uzimali odeljeno od celine pa su dolazili do bezboznog zakljucka da Isus nije Bog. Dakle to se ne sme raditi

, Meletije, veliko svetilo crkve, koji se po smrti udostojio velike pohvale od strane svetog Jovana Zlatousta. arijanci brzo izgnaju ovoga Meletija iz Antiohije. Kada umre zli sin Konstantinov, Konstancije, zacari se jedan gori od njega,

, prvi izobličitelj Arija, koji sa sobom beše doveo arhiđakona Atanasija, hrabrog darovitog borca protiv arijanaca , koji kasnije bi arhiepiskop aleksandrijski i dobi naziv: Veliki; zatim sveti Nikolaj, episkop grada Mira Likijskog

bolnija od svakog rata, i nesravnjeno pagubnija od svake krvave bitke unutrašnja međusobna borba u Crkvi Božjoj ". Arijanci su se na Saboru držali smelo i samouvereno; na njihovoj je strani bilo do 17 episkopa, na čelu sa prestoničkim

. arijanac koji se žestoko zalagao da ovu jeres nametne celom hrišćanstvu. Gracijan se, opet, vratio pravoslavlju. Tako je 379.

svog uverenja potpisao nikejski simbol vere, ali je posle toga diplomatskom mudrošću nastojao da ispravi grešku. Arijanci su zahtevali izbacivanje nebiblijskih pojmova iz simbola, što je zahtev koji se nije mogao lako odbiti. Oni su

: arijancima , koji su glasno govorili o opasnosti diteizma. Careva pomirljivost je 330. godine čak rezultirala pozivom Ariju da se

nisu ravnopravni, što je većina episkopa na Nikejskom saboru (325) osudila kao jeres. Konstancije je bio naklonjen arijancima , a mladi Konstans gajio simpatije prema pristalicama ikejaca.

da je Konstancije ishod bitke iščekivao u Bazilici mučenika izvan gradskih bedema, zajedno sa gradskim episkopom, arijancem Valensom. Episkop je udesio da mu se tajno dojavi rezultat, pa je prvi javio caru da neprijatelji beže. Kada je