, opet, mora da bude opredeljena za nešto večno "jer bi počti zaludu bilo, kad bi samo za tako skoro iščezajeme predmete bitije svoje polučilo ". [ 101 ] Ovo svoje saznanje Dositej dopunjava i sledećim: Onaj koji ne poznaje i ne oseća, kaže on,

. Tamo svjetlost užasne pobjede nad nijemim carstvom održava, rasprostranja svijetle granice i poziva na slatko bitije iz smrtnoga opširnoga lona mnogobrojne zatočnike tame. "

život i čini ne apstraktnim, nego realnim, zadatak bogousavršavanja. bitije , kao što ga imaju druga bića koja je stvorio Bog; ono je samo uklanjanje bića od svog prirodnog stanja, u koje ih je

i delo probljeskuje duh u ovaj svet, zasnivajući zajednicu. Prihvatimo postojanje sa divljenjem, slavimo lepotu bitija , kao starozavetni Jov, ma šta se pri tome nama lično događalo.

si sve anđelske redove i bestelesne sile stvorio, a nebo razapeo [ 184 ] i zemlju osnovao [ 185 ] i ove stvari iz nebitija u bitije doveo, [ 186 ] koji svagda poslušaš one koji ispunjavaju volju tvoju i koje se boje tebe i čuvaju zapovedi tvoje,

ne piše onaj ko počinje već onaj kojim nešto vrhuni i docvetava. Junačke pesme su i ranije "sadržavale nekadašnje bitije srpsko ". Slovo ljubve je došlo posle Lazara u vreme njegovog sina pesnika Visokog Stevana.

forma čovekovog duhovnog sveta, i uz to visokorazvijena i orijentisana ka dubinskim, suštinskim osnovama bitija . Upravo stoga su estetičke vrednosti, kao univerzalna kvintesencija duhovnog potencijala kulture, najmanje

ne garantuje večno opštenje, postaje obmana i varka, pretvara se u pakao. Čoveku kao biću nije dovoljno "prosto bitije " tj. učestvovanje u biću na način na koji učestvuju sva bića; nije mu dovoljno ni privremeno "dobro bitije ", tj.

" prosto bitije "tj. učestvovanje u biću na način na koji učestvuju sva bića; nije mu dovoljno ni privremeno" dobro bitije ", tj. prolazno uspostavljanje svesnog odnosa sa bićem; on postaje čovek samo kroz sticanje "večnog dobrobitija "

. Zato on jeste ono što jeste; zato može steći na osnovu prostobitija večno dobrobitije, ali i izabrati večno mrtvo bitije . Suština njegovog bića je život, ali život prijemčiv za suprotnosti: prijemčiv za dobro i za zlo, za puninu

tu mogućnost iz-stupljenija, ekstatičkog načina postojanja u odnosu na svoju suštinu i kroz njega opštenja sa bitijem drugih bića. Pri tom opštenju on se ne poistovećuje sa suštinama drugih bića nego "učestvuje" u energiji svojstvenoj

: biće nastaje "odzivom" na priziv stvaralačkog Logosa (" I reče Bog da bude svetlost, i bi svetlost "), ono postaje bitije opštenjem sa biće tvornim silama Logosa Božijeg, sve prisnije opštenje je njegovo prizvanje, osobito i prvenstveno

. Samo stvaranje sveta predstavlja neku vrstu "obrazovanja ". Jer stvaralačkim božanskim činom ništa dobija svoje bitije , a to znači - svoj "lik" i oblik, svoj "obraz ", istina još uvek nesavršen ali pun čudesnih mogućnosti. Tako se prvobitno

jeste. Čovek kao tvaroliko biće stvoren je kao mogućnost za nešto više i nešto savršenije. Stvaranjem on dobija ne samo bitije nego i neiscrpne mogućnosti bogaćenja tog bitija. Čovek kao trojično biće je i biće trojičnog dinamizma. Stvaranjem

za nešto više i nešto savršenije. Stvaranjem on dobija ne samo bitije nego i neiscrpne mogućnosti bogaćenja tog bitija . Čovek kao trojično biće je i biće trojičnog dinamizma. Stvaranjem on dobija "poznajnu silu, silu prijemčivosti i

bitije

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov