civilizacijom grčko-rimskog sveta, što znači, posredno, i u dodir sa antičkim nasleđem, koje će tek posle pada Carigrada 1453. "emigrirati" na Zapad i biti otkriće humanizma. U ovim velikim bibliotekama, od kojih je tragičnim dejstvom istorije srpskom narodu ostao samo mali deo ostataka, nisu samo prevodi i reproduktivna kultura, već i originalne, autorske tvorevine. Veliki srpski književnici: Teodosije, Danilo Pećki, Danilo Banjski, Jefrem, Marko i Camblak [ bar dok ce nalazio u Dečanima kao iguman ] pripadaju ovoj zemlji; sa njom i iz Svete Gore, kada su tamo, održavaju vezu; tu rasađuju svetogorsko-vizantijsku duhovnost. Naročito Danilo, Jefrem i Marko zaslužni su što ce upravo u kosovsko-metohijskoj oblasti, u centru srpskog naroda, formira prvi krug isihazma u Srbiji, duhovnosti tako značajne za kulturu i svest srpskog naroda u vremenima koja neposredno prethode turskoj invaziji. [ 24 ] Vodeći ljudi

Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu je manji od našeg izvoza u Crnu Goru . Camblak ¶

) predati vlast mlađem bratu Milutinu ( počeo prvi u Srbiji [ ... ] negovati kult vladalačke ličnosti, Stanoje Stanojević ), do Stevana Dečanskog koji neće uspeti da svrgne oca Milutina pa će ga ovaj oslepeti i prognati u Carigrad. Vratiće se Stevan Dečanski iz egzila i poraziti brata Konstantina i Dragutinovog sina Vladislava. Car Dušan, sin Stevana Dečanskog, će zbaciti slepog oca i utamničiti ga a posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja ( Grigorije Camblak ) .

¶ Camblak ¶

gradnje i trajalo je do 1350. godine. Značajnu ulogu u dovršenju ovih poslova imao je Đorđe Ostuš Pećpal, čiji je grob u priprati, zajedno sa grobovima njegove žene Vitosave i Ivaniša Altomanovića, nećaka kneza Lazara . Camblak , koji je i autor Žitija Svetog Stefana Dečanskog. U vreme turskog osvajanja Dečani opstojavaju, ali u vrlo teškim uslovima. Godine 1485, u Dečanima je 12 kaluđera. U vreme obnove Pećke Patrijaršije, u drugoj polovini XVI veka, nastaju bolja vremena. Od tada, pa kroz ceo XVII vek, manastirska riznica, biblioteka i ostala manastirska zdanja obogaćeni su raznim dragocenostima, a u manastiru postoji i prepisivačka škola. U doba Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem

i XIV vek ), a u okviru druge bugarske države, sa prestonicom u gradu Trnovu, koja sada za suseda ima snažnu srpsku državu Nemanjića. Pisci iz ove škole, prihvativši isihazam kao hrišćansku doktrinu, propovedaće pisanje po lepote ( Patrijarh Jevtimije, Teodosije Trnovski i dr. ) i ostvariće u zemlji kroz književnost, crkveno slikarstvo, neimarstvo i zanatstvo napredak sličan evropskoj predrenesansi i dati pisce koji će povezati književnost Bugara i Srba ( Grigorije Camblak , Konstantin Filozof - Kostenečki ). Upravo tada dolazi do novog prekida - bugarska država, kao i ostale balkanske zemlje, pada pod ropstvo Osmanlija. Razume se, u pomenutom srednjovekovnom periodu razvijalo se i narodno ( usmeno ) stvaralaštvo, koje neće biti prekinuto ni za vreme turskog ropstva ( 1396 1878 ). U ranom srednjem veku književnost je most između istoka i zapada i veoma značajna, neposredna naslednica antičke i vizantijske kulture, a u novo vreme - XIX vek - u

pesničko delo. On je u Dečanima boravio u tri navrata 1572, 1577 i 1596. godine. Longinova dela pripadaju grupi dvojnih ikona, odnosno ikona slikanih sa obe strane. Ovakve ikone bi mogle biti celivajuće, izlagane na nalonju povodom praznika koji se određenog dana slavio . Camblak , jedan od dečanskih igumana. Očito je da je Longin osećao jaku duhovnu vezu sa Svetiteljem kome je pored ove veličanstvene ikone napisao i Akatist .

kralja Stefana Uroša III Dečanskog, sina Milutina i Ane istoričari, ali i pisci, tvrde da je rođen kao sin "slavnih roditelja ". To je način da se istakne njegovo vladarsko poreklo i nagovest život pun ratova, patnji, blagostanja i ono što je najvažnije, pun bogougodnih dela, zbog kojih se njegov lik i nalazi na freskama i ikonama, ne samo Srbije, već i Rusije.Zahvaljujući Grigoriju Camblaku, piscu žitija Stefana Dečanskog, kult tog kralja proširio se i u Rusiji, gde je Camblak bio mitropolit Kijeva. Stefan Uroš III Dečanski ostaće u istoriji upamćen kao kralj i otac Stefana Dušana Silnog i najtragičnija ličnost iz loze Nemanjića. Za Srpsku Pravoslavnu crkvu, međutim, on će biti i ostati svetitelj i mučenik, Hristov podvižnik i graditelj jednog od najlepših srpskih srednjovekovnih hramova, Dečana. Emisija Kod dva bela goluba Radio Beograda 1, n a Petrovdan, u petak 12. 07.2013. godine, govorimo o Svetom kralju Stefanu Dečanskom između mita i

prepo - znatljiv je i u stavu verujućeg čoveka pisca, naručioca ili pisara, da je sva - ka sveštena knjiga večna i božastvena, a ruka koja je piše truli i nestaje kao prah. Zato se takva knjiga s posebnom pažnjom i strahom Božjim prepisuje i čuva. Manastiri na Kosovu i Metohiji su bili najveći književni centri u kojima se pisalo, prevodilo i prepisivalo. U njima su stvarali poznati pi - sci, kao što su: Arhiepiskop Danilo Drugi, Patrijarh Jefrem, Episkop Mar - ko Pećki, Grigorije Camblak , Zograf Longin i Patrijarh Pajsije. I grad No - vo Brdo može se smatrati značajnim književnim centrom u jednom periodu ( XV vek ). U njemu su rođeni ili stvaraju Dimitrije Kantakuzin, Vladislav Gramatik, Konstantin Mihailović, možda i domestik Isaija, autor izgublje - ne poslanice Dimitriju Kantakuzinu. U brojnim manastirima se prevode ili prepisuju najznačanija dela vizantijske književnosti, a nastaju i prepisi de - la srpskih književnika koji stvaraju u Svetoj Gori

bismo pobili tvrdnju velikog broja poljskih istoričara književnosti da je Konstantin Mihailović pisao svoje delo na crkvenoslovenskom jeziku. Nema kod njega ni traga od toga stila, od toga gledanja na zbivanja i stvari, od toga načina pisanja. Da je Konstantin već u Srbiji stekao kakvo školsko obrazovanje, kako bi hteli da dokažu neki pisci, [ 50 ] on bi pisao kao njegovi školovani savremenici u Srbiji, ili bar skoro savremenici, kao što su Konstantin Filozof, Grigorije Camblak i drugi naši srednjevekovni pisci, a on ne piše kao oni, on je beskrajno daleko od njih, nigde jedne dodirne tačke između njega i njih. On izgleda čitave stotine godina mlađi od njih. I to svakako njemu služi na čast više nego njima .

značilo da je Stefan Dečanski svrgnut. No, to još uvek nije bilo ono najgore što ga je zadesilo jer je sa kraljicom i decom otpremljen u Zvečansku tvrđavu gde je dana 11. novembra 1331. godine izgubio život "A zato i nađe zgodno vreme sin, a ujedno i napadač, i iznenada dođe sa mnogim silama, i imađaše u rukama oca sa ženom i decom, i njih dade čuvati u drugom gradu, a njega posla u tako zvani grad Zvečan, i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja" ( Grigorije Camblak ) .

Tursku armiju vodio je Bajazitov sin Sulejman Čelebija i uz njega iskusni vojskovođa Ali paša. Bugari skoro da se nisu ni odupirali, a jedino je kod Trnova bilo nekakve njihove odbrane. "I došavši, sve bugarske krajeve kao gnezdo osvoji. A kad dođe pod divni grad, bejaše u nedoumici kako da ga zauzme gledajući stamenost mesta koje je strminama planina i visokih brda zatvoreno i velikim zidinama ukrepljeno, a iznutra mnogočasnim moštima Prepodobne trostruko utvrđeno" ( Camblak ). Na kraju je Bajazit dao da se poseče zarobljeni Bugarski car Jovan Šišman, a najveći deo Bugarske teritorije je direktno pripojen Turskoj. Bugarski car je u to doba bio Bajazitov vazal, no kako je on ( Šišman ) izgleda nešto tajno dogovarao sa Ugarskim kraljem Žigmundom to ga je zbog toga Bajazit ovako drastično kaznio .

) kralj, sa svom vojskom svojom prelazi Dunav i napada Nikopolj "( Konstantin Filozof ) . Camblak ). Bajazitu se tu sa oko 1.500 oklopljenih konjanika pridružio i knez Stefan Lazarević, a videćemo da će upravo oni da odigraju odlučujuću ulogu u bitci koja je predstojala "A ovaj ( Bajazit ) brzo ostavivši deo Carskoga grada zvanog Galata pođe kao rasplamteli oganj ovima u susret. Ovaj kralj ( Sigismund ), imao je pod sobom Ugre i prvo se nazivao nemački ( car ); Sarmate, Germane i Ugre i ostale u pomoć skupivši, beše došao sa velikim i neiskazanim mnoštvom" ( Konstantin

odmah sada ili umreti ili pobedu odneti nad njima? Jer ako sada pobedimo, obdariću vas mnogim i neizrečenim blagom njihove zemlje. I tako opet dobivši snage i vrativši se, pobediše. "( Konstantin Filozof ) . Camblak ). Iz okršaja se jedva izvukao i sam Žigmund nekako stižući do Dunava odakle su ga lađom prebacili u Carigrad. "Čak bi i Sigismund, onaj što malo pre ne maraše za cepanje neba, pao u ruke neprijateljima, da se nije spasao u malom čamcu niz Dunav, strahujući i od svoje vojske, da ne navale na njega, kad je tako loš posao obavio" ( Đorđe Branković ). Ostaci uspaničene vojske su takođe krenuli ka Dunavu, ali brodova je bilo malo tako je većina krstaša ili bila ubijena od Turaka

carevina ). Car Stracimir na neshvatljiv način poveruje Turcima i iziđe van zidina grada na pregovore. Tu ga Turci odmah okuju i odvedu u Malu Aziju u grad Brusu gde su ga po svemu sudeći veoma brzo i likvidirali. "I tako sjajnom pobedom kraseći se, Ismailjćanin na Vidinski grad pođe, ne bojeći se cara što je k njemu izišao, radi čega mu bejaše poslao obećanje. Ovoga svezanog u Prusijski grad otpušta, uzevši njegova imanja viša od svakog broja, te ga takvog njegovim otpravlja" ( Camblak ). No, i to je Bajazitu bilo malo i stoga, već plahovit kako je bio, odluči se da u jednom naletu zauzme celu Ugarsku tako da postoji priča da je odmah nakon bitke rekao da će osvojiti ne samo Budim već i Nemačku sa Italijom te da će nakon toga njegov ( Bajazitov ) konj jesti zob sa žrtvenika bazilike Svetog Petra u Rimu. Da li je to baš bilo tako ostaje stvar procene, ali jeste činjenica da su se Bajazitove akindžije ipak zaletele duboko u Ugarsku teritoriju i popalile Zemun. Mitrovica