. Za patrijarha to je značilo vraćanje istoku i njegovom uticaju jedne zemlje, koja je bila u opasnosti da postane papinska domena. Oni s toga pristadoše da srpsku crkvu priznaju avtokefalnom. Za arhiepiskopa samostalne srpske crkve bi posvećen sam Sava, jedna od najjačih ličnosti tadašnje Srbije, čovek sa mnogo veza među Srbima. To je bilo 1219. god. Sasvim je razumljivo, da je osnivanje samostalne srpske crkve izazvalo proteste iz Ohrida, a naročito od Dimitrija Homatijana , tadašnjeg arhiepiskopa .

mučenika Hristova Georgija, u njegov manastir ... "( Đurđevi Stupovi, koje je oko 1283. obnovio kralj Dragutin ). Po Danilu Drugom kao da ne postoji grad Ras, već samo oblast prvobitne države Stefana Nemanje . Homatijana , ohridskog arhiepiskopa, upućenog Savi maja 1220, saznaje se da je prvi srpski arhiepiskop oterao ranijeg prizrenskog episkopa i na njegovo mesto postavio novog, svog saradnika. Od posebnog je značaja da ohridski arhiepiskop protestvuje samo zbog prizrenske episkopije. On uošte ne spominje rašku. Očigledno je da je Homatijan gnevan što mu je prizrenska episkopija oteta i pripojena srpskoj autokefalnoj arhiepiskopiji. Za njega je raška episkopija, po svojoj

za novoosnovane episkopije tako i za one ranije, davno ustanovljene, među kojima su bile raška i prizrenska. Iz protesnog pisma Dimitrija Homatijana, ohridskog arhiepiskopa, upućenog Savi maja 1220, saznaje se da je prvi srpski arhiepiskop oterao ranijeg prizrenskog episkopa i na njegovo mesto postavio novog, svog saradnika. Od posebnog je značaja da ohridski arhiepiskop protestvuje samo zbog prizrenske episkopije. On uošte ne spominje rašku. Očigledno je da je Homatijan gnevan što mu je prizrenska episkopija oteta i pripojena srpskoj autokefalnoj arhiepiskopiji. Za njega je raška episkopija, po svojoj prilici, bila otpisana već od Stefana Nemanje. Za novog raškog episkopa Sava je postavio jednog od svojih saradnika, Metodija. Nije slučajno što je Sava poslao baš ovog episkopa rimskom papi, da mu papa pošalje blagoslov i krunu za Stefana Prvovenčanog. Visoki predstavnici crkve sigurno su vodili računa o tome. Blagoslov iz Sv ,

Velikog. Za uzeto zlato od cara i utrošeno na kužne uze ga Konstancije, sin Konstantinov, veza ga za divlju mazgu, koja bi gonjena dotle dokle sveti Zotik od rana ne izdahnu. Postrada u IV veku . Homatijan Ohridski naziva ga "najmudrijim arhiepiskopom ". Čovek ogromne učenosti, svetske i bogoslovske, utančanog vizantijskog ukusa, melanholičan i osetljiv, Teofilakt se osećao među Slovenima u Ohridu kao izgnanik među varvarima. Napisao Tumačenja sva četiri jevanđelja i drugih knjiga Novog Zaveta. To je najbolje delo te vrste posle svetog Zlatousta, koje se i dan-danas čita sa velikom korišću. Od ostalih njegovih dela poznata su još: Pisma, i Život svetog Klimenta

i ode sa njega, zbaci ga sopstvena vlastela, koja ga je i dovela na njega. Pa popeše trećeg sina STEFANA PRVOVENČANOG, UROŠA I Homatijanu navuče sada na sebe i gnjev sveštenstva, pošto ga vlastela nije cijenila. Poslije bitke kod Klokotnice kada je Teodor I Anđel potučen od trnovskog cara Jovana II Asena, pobunjena SRBska vlastela zbaci RADOSLAVA IV. To se desilo u kasnu jesen 1233 godine. RADOSLAV IV sa suprugom Anom napušta Srbiju i sklanja se u DUBROVNIK. Tom prilikom 1234 godine izdaje poznatu povelju kojom dubrovčanima obećava velike povlastice ako se ikada vrati na SRBski presto. Njega na prestolu

, autokefalija se u Istočnoj Pravoslavnoj Crkvi uvek shvatala na način kako smo to u ovom tekstu već izneli. Poremećaj je nastao u 19. veku. Ali ne sme se od izuzetaka praviti pravilo . Homatijana nego od konstantinopoljskog patrijarha, koji se za vreme najezde Latina bio povukao u Nikeju, u Malu Aziju. Homatijan nije ni mogao da mu da autokefaliju budući da je ni sam nije imao. On je hteo da bude autokefalan, pa se pripremao da epirskog despota Teodora kruniše za cara, a sebe da proglasi za patrijarha. Ali Sveti Sava je znao ko je patrijarh i otišao je k njemu da traži ono što samo on može da da. Homatijan je, naravno, bio ljut, iz više razloga. Prvo, smanjila mu

nastao u 19. veku. Ali ne sme se od izuzetaka praviti pravilo . Homatijan nije ni mogao da mu da autokefaliju budući da je ni sam nije imao. On je hteo da bude autokefalan, pa se pripremao da epirskog despota Teodora kruniše za cara, a sebe da proglasi za patrijarha. Ali Sveti Sava je znao ko je patrijarh i otišao je k njemu da traži ono što samo on može da da. Homatijan je, naravno, bio ljut, iz više razloga. Prvo, smanjila mu se jurisdikcija. Mi smo u Makedoniji pokušali da uđemo u jednu gradsku crkvu, a g. Stefan je podigao čitavu

samostalnost nije tražio od arhiepiskopa ohridskog Dimitrija Homatijana nego od konstantinopoljskog patrijarha, koji se za vreme najezde Latina bio povukao u Nikeju, u Malu Aziju. Homatijan nije ni mogao da mu da autokefaliju budući da je ni sam nije imao. On je hteo da bude autokefalan, pa se pripremao da epirskog despota Teodora kruniše za cara, a sebe da proglasi za patrijarha. Ali Sveti Sava je znao ko je patrijarh i otišao je k njemu da traži ono što samo on može da da . Homatijan je, naravno, bio ljut, iz više razloga. Prvo, smanjila mu se jurisdikcija. Mi smo u Makedoniji pokušali da uđemo u jednu gradsku crkvu, a g. Stefan je podigao čitavu policiju, da ne kažem i sav državni aparat, uhapsio nas i stavio u pritvor ... Zamislimo kako je tek bilo Homatijanu kad je od njegove jurisdikcije otpala tolika teritorija koja se crkveno osamostalila odlukom konstantinopoljskog patrijarha Drugo, za njega možda još važnije od onog prvog, bilo je to što je time

pa se pripremao da epirskog despota Teodora kruniše za cara, a sebe da proglasi za patrijarha. Ali Sveti Sava je znao ko je patrijarh i otišao je k njemu da traži ono što samo on može da da. Homatijan je, naravno, bio ljut, iz više razloga. Prvo, smanjila mu se jurisdikcija. Mi smo u Makedoniji pokušali da uđemo u jednu gradsku crkvu, a g. Stefan je podigao čitavu policiju, da ne kažem i sav državni aparat, uhapsio nas i stavio u pritvor ... Zamislimo kako je tek bilo Homatijanu kad je od njegove jurisdikcije otpala tolika teritorija koja se crkveno osamostalila odlukom konstantinopoljskog patrijarha Drugo, za njega možda još važnije od onog prvog, bilo je to što je time izgubio sve šanse da postane patrijarh. Drugim rečima, besmisleno je poistovećivati crkvene prilike u srednjem veku sa onima u našoj današnjici .

bakarnom novcu u obliku zdelice, koji je on prvi počeo da kuje u Srba, po uzoru na novac svog deda cara Aleksija. Srpski letopisci pominju uticaj Teodorove kćeri na Radoslava, koju zovu "nova Dalida ", kazujući bukvalno, da mu je ona zavrtela glavu. Čini se, da je Radoslav, pod uticajem Epiraca, popustio i pred protestima ohridske crkve protiv srpske crkvene avtokefalnosti; nesumnjivo je, da je s Grcima tamo opet uspostavio bliže veze. Pouzdano je, da ga je Dimitrije Homatijan , ohridski arhiepiskop, s kojim je bio u prepisci radi raznih teoloških pitanja, hvalio, i pisao je patrijarhu Germanu u Nikeji kako je Srbija pobožna zemlja, ukrašena "čašću valjanoga morala svake vrste ". Homatijan je inače lično bio protivnik srpske samostalne crkve i protestovao je, kako znamo, kod Save kad je ona dobijena. Nezadovoljan takvim stanjem u Srbiji Sava je napustio zemlju i krenuo na istok, u sveta mesta, 1229. god. Na tom putu on se svratio na nikejski ,

, da mu je ona zavrtela glavu. Čini se, da je Radoslav, pod uticajem Epiraca, popustio i pred protestima ohridske crkve protiv srpske crkvene avtokefalnosti; nesumnjivo je, da je s Grcima tamo opet uspostavio bliže veze. Pouzdano je, da ga je Dimitrije Homatijan, ohridski arhiepiskop, s kojim je bio u prepisci radi raznih teoloških pitanja, hvalio, i pisao je patrijarhu Germanu u Nikeji kako je Srbija pobožna zemlja, ukrašena "čašću valjanoga morala svake vrste" . Homatijan je inače lično bio protivnik srpske samostalne crkve i protestovao je, kako znamo, kod Save kad je ona dobijena. Nezadovoljan takvim stanjem u Srbiji Sava je napustio zemlju i krenuo na istok, u sveta mesta, 1229. god. Na tom putu on se svratio na nikejski, Teodoru neprijateljski, dvor, kod cara Jovana Vataca .

episkop Avram, koji se sa još nekoliko episkopa 1204. god. obratio papi Inoćentiju III s molbom za palijum . Homatijan uputi Sv. Savi svoje čuveno protestno pismo. Posle odlaska episkopa Nikifora Sv. Sava je za prizrenskog episkopa postavio Srbina, čije nam je ime, na žalost, nepoznato. To je najverovatnije bio učenik Sv. Save koji se školovao u Sv. Gori. Njegov zadatak nije bio nimalo lak, jer je njegova eparhija imala da parira svaki rad Ohridske crkve i grčku agitaciju. Teritoriju Prizrenske eparhije Sv. Sava je smanjio izdvajanjem Hvosna i stvaranjem zasebne Hvostanske eparhije .

Metodiju, a treći ( Šafarik na primer ) nekom od Ćirilovih učenika, u prvom redu Sv. Klimentu Ohridskom, koji je umro 916 godine, a u čijem se žitiju ( životopisu ) to spominje kao njegova zasluga . Homatijanu , sačuvanom u rukupoisu iz XIII veka, stoji da je Kliment izmislio radi veće jasnoće i drugačije znake za slova, nego što ih je bio izmislio mudri Ćirilo .

se vrati njihova crkvena autokefalija, nastala još u srednjem veku ( Carigrad je sa Bugarima prekinuo molitveno opštenje zbog njihovog povratka autokefalnoj strukturi svoje nacionalne Crkve, i taj prekid je trajao sve do posle Drugog svetskog rata ). I u istoriji Srba carigradski patrijarsi ( iako su Grci naša braća u Hristu i saveznici u borbama za slobodu ) često su pokušavali da nas potčine svojoj crkvenoj vlasti i denacifikuju. Još se ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan ljutio na Svetog Savu i pretio mu crkvenim kaznama zato što je Srbiju i srbske zemlje odvojio od jurisdikcije Ohrida. Dešavalo se to i kasnije, i ne sme se zaboraviti. Poslednji pećki patrijarh, Grk Kalinik Drugi, tražio je 1766. godine ukidanje Pećke patrijaršije, a uz njega je pristao grčki deo patrijaraškog episkopata. Pre toga, Kalinik je oterao sa prestola Srbina Vasilija Brkića, koji piše: Kao što su mene, tako i sve druge episkope Srbe su prognali. One koje su mogli

teorije simfonije, u koju je, štaviše, uneo i neke ispravke. Time je došlo do izražaja sasvim određeno crkvenopolitičko i uopšte političko mišljenje, upravo ono što istražujemo kao političku filosofiju . Homatijana , ohridskog arhiepiskopa, velikog pobornika carske dominacije u crkvi; prvu glavu VIII naslova, Nomokanona u 14 naslova iz Kolekcije tripartita, gde se putem falsifikata odredaba Justinijanova Kodeksa dokazuje prvenstvo carigradskog patrijarha; članak, možda Fotijev, protiv onih koji govore da je rimski presto prvi, jer se u njemu suprotno istoriji i kanonima govori da Rim nikada nije uživao čak ni prvenstvo časti; grčki spis o carigradskom prestolu, sa istim