slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "dialekta".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
samo prirodna rezultanta svega onoga što stari grad sv. Vlaha vezuje sa njegovim srpskim zaleđem: i njegova istorija, i geografski položaj njegov, i poreklo pretežnog dela starog sta - novništva njegovog srpskih Neretljana i Zahumljana, i dijalekat kojim Du - brovčani govore. Uostalom i Milan Rešetar je pokazao da je jezik slovenske dubrovačke kancelarije od XIII do XV veka bio nesumnjivo jezik njegove her - cegovačke pozadine, a ako izvesne crte dubrovačkog dialekta dodaju čakavske osobine, to se, kako je lepo formulisao Belić, ima objasniti uticajem nase - ljenika iz udaljenijih hrvatskih krajeva na formiranje govora čija je osnovi - ca hercegovačka. Nesumljivo je, međutim, da je glavni priliv slovenskog ele - menta u romanski Dubrovnik čiji je stari romanski govor vegetirao još i pod kraj 15. veka bio srpski. 19 Barić podseća da su Dubrovačani jezik zvali slovenski, dubrovački ili naški ( kao Gundulić ) a srpsko ili hrvatsko ime
brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta , kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane .
XVI veka pojačavali su mržnju protiv katolika i omogućavali su takve postupke. Turci ovoga vremena nisu pravili pravoslavnima nikakvih većih smetnji ni u kretanju po zemlji, pa čak ni u vezama sa inozemstvom. Kaluđeri raznih manastira išli su u "pisaniju" po celom Turskom Carstvu, a prelazili su i u Vlašku, pa i u Rusiju, da na dvorovima i kod bogatih boljara i crkvenih krugova traže pomoći za svoje crkve i obitelji. Uticaj srpske crkvene pismenosti i srpskog književnog dialekta osvojio je u to doba skoro celo područje slovenskog Balkana. U Bugarskoj se tada, na više strana, oseća taj srpski uticaj; njihovi ljudi iz Ćustendila i Sofije deluju kao srpski štampari .
ideologije koja je tada zalutala do Stalingrada ne treba slušati, a elemente u manjinskim klubovima neutralizirati. Slobodno ima Srbija, dok je država, ustav ko podršku onih Vlaha koji samo još znaju da su poreklom Vlasi i čiji je matični jezik srbski, oko milion u Srbiji, da ne pričam o BiH. Zato da se pripazimo ovakvom pokretu dirigiran iz takođe slučajno romanskog vatikana i Brisela. Većjednom smo videli da Rumuni nemaju kočnice ( Stalingard ). Preko isključivo dialekta ROMANSKOG igovora NE RUMUNSKOG, rOmanskog, O, izvući zaključak o NACIONalnom identitu je malo pametnije nego stvoriti crnogorski jezik. Ali ipak zajednički izvor je latinski jezik a ne RUmunski, Bože. Poreklo imena Vlah, koje se sve više stiska u pozadinu, ( tako je u Rumuniji izbrisano ) je slovensko ili realnije sarmatsko ( sarbsko; sarmat = sarbat? Zbog transliteracije latinskih hronista ). Nestalo pleme Volhini; vidi oblast u Ukraini ( ruski: Volыnь ) dan danas nosi
na Balkansko Poluostrvo oni su govorili jednim, zajedničkim jezikom. U granicama tadašnje njihove društvene zajednice dobivane su tri dialekatske nianse: kajkavska, čakavska i štokavska, od kojih su i posle toga čakavski i kajkavski dijalekat razvijali zajedničke crte. Kada su njihovi pretstavnici došli na Balkansko Poluostrvo, odnos se među njima promenio u toliko što su sada čakavski i štokavski dialekti počeli da žive opštim životom, a jedan je deo kajkavskog dialekta hrvatski kajkavski počeo da potpada pod sve jače uticaje štokavskog i čakavskog dialekta, i da se razvija zasebno od slovenačkog kajkavskog. "
njihove društvene zajednice dobivane su tri dialekatske nianse: kajkavska, čakavska i štokavska, od kojih su i posle toga čakavski i kajkavski dijalekat razvijali zajedničke crte. Kada su njihovi pretstavnici došli na Balkansko Poluostrvo, odnos se među njima promenio u toliko što su sada čakavski i štokavski dialekti počeli da žive opštim životom, a jedan je deo kajkavskog dialekta hrvatski kajkavski počeo da potpada pod sve jače uticaje štokavskog i čakavskog dialekta , i da se razvija zasebno od slovenačkog kajkavskog. "
postepeno gubile; a mešavine je bilo i kod naših saplemenika na jugu, kao i kod onih na severu. Radi oskudice dokumenata sve do X veka nama je danas gotovo nemoguće apsolutno utvrditi sve mene tih procesa, a da su postojala nesumnjiva pretapanja i izjednačavanja da se zaključiti iz pojave, da je mnogo slovenskih plemena, s raznih strana, učestvovalo u kolonizaciji Balkana i pretrpelo, nesumnjivo, mnogo izmena svog prvobitnog tipa. Šta je ostalo u današnjem našem jeziku od dialekta Abodrata, Duljeba ili Smoljana ?
moze da proizvede naoruzanje i da li ima u Subotici firmi ili fabrika koje bi to mogle izvesti. Ni u mirnodobska vremena se nije pricalo o tome i mnogi nisu ni sumnjali u Subotici ko je sve proizvodio delove za naoruzanje a sada jos manje, bitno je da se nesto proizvodi, pa makar to nazvali i zupcanikom za traktor. Ne bih zelela navoditi primere za to da u svetu koja poznata fabrika prehrambenih proizvoda stoji iza proizvodnje oruzje . dialekta , ali ako smo vec i kod ove teme, na jedan od mojih proslih komentara, jedan gospodin pod nadimkom suboticanin ( iz meni nepoznatih razloga ili nije hteo da razume sto sam napisala na srpskom, ili je samo trazio dlaku u jajetu ) mi je napisao sledece: iz poštovanja prema zemlji treba znati domicilni jezik i pismo, a još upornije ponavlja pravopisne greške u svakom tekstu koji napiše .
NASA . dialekta na banatskite bъlgari se dъlži i na fakta, če toй ima samostoяtelna grafična sistema, opiraщa se na latinicata. Na tozi dialekt se sъzdava literatura, izdava se periodika, koяto zadovolяva kulturni, religiozni, obщestveni, naučno-populяrni i drugi potrebnosti na naselenieto .