i 10 minuta posle uzimanja bronhodilatatora. Pri svakom merenju trebalo je načiniti tri do pet manevara forsiranog ekspirijuma u cilju dobijanja najmanje dve vrednosti PEF koje se međusobno razlikuju za najviše 30 L / min [ 4 ]. Od svih vrednosti

pa čak i pneumotoraksa. ekspirijum u prvoj sekundi (FEV 1) i vršni ekspirijumski protok (PEF) direktno reflektuju stepen i težinu bronhoopstrukcije.

, iscrpljeni ili cijanotični merenje FEV 1 ili PEF ne samo da nema smisla već treba izbegavati s obzirom da forsirani ekspirijum kod astmatičara može da pogorša već i onako tešku bronhoopstrukciju.

akutnom astmom postoji izrazito povišen otpor strujanju vazduha u disajnim putevima kako pri inspirijumu tako i pri ekspirijumu (Raw) uz značajnu dinamsku hiperinflaciju pluća. Smanjenje vrednosti FEV 1 za 50 % od norme povezano je sa

protok (Peak flow) 80 - 100 l / min, ekspirijum . Permisivna hipoventilacija se preporučuje u situacijama teške bronhoopstrukcije koja perzistira i nakon

pregled otkriva smanjene disajne pokrete na oboleloj strani a auskultacijom se čuje pleurno trenje i u inspirijumu i u ekspirijumu , a često se oseća i palpacijom. Promene kod tzv. suvog pleuritisa traju obično nekoliko dana, ili nešto duže; u

što je faza udisaja znatno skraćena, dok je izdisaj težak, dug, i posebno se koriste mišići trbušne prese koji pomažu ekspirijum .

kapacitet), kao i disajni volumeni u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni). Tokom manevra forsiranog ekspirijuma dobija se vitalni kapacitet, koji se u ovom slučaju obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani

. Auskultacijom je najčešće registrovan oskudan nalaz: diskretno oslabljen disajni šum, diskretno produžen ekspirijum , ili retki rani inspiratorni pukoti. Spirometrijom su dobijene smanjene vrednosti FEV1 (manje od 80 %). Posle

se zapaža i pri forsiranom inspirijumu i ekspirijumu u toku manvera spirometrije, kada kao po pravilu na kraju snažnog ekspirijuma pacijent oseti golicanje u grlu i nakon toga refleksni, nadražajni kašalj.

kontrolu za sedam dana. Nakon tog perioda pacijent se javlja u gorem stanju sa oslabljenim disanjem i produženim ekspirijumom . Srčana radnja ubrzana, tonovi tihi. Na urađenom Rö snimku je pojačan i deformisan plućni crtež sa mrljasto - pegastim

kifotično držanje, sa povišenim ramenima, proširenje vena na vratu, povećan plućni volumen i smanjena brzina ekspirijuma , kao i povećanje rezidualnog volumena. Vitalni kapacitet je smanjen, uz smanjenu alveolamu ventilaciju koja je

srčanim šupljinama i pulmonalnim arterijama. Ekspektoraciju treba pojačati perkusijom i vibracijom za vreme ekspirijuma i pri tome izbegavati predeo srca i koštane prominencije.

terapeut isteže slabinsku muskulaturu ili interkostalnu muskulaturu u donjim partijama grudnog koša. Za vreme ekspirijuma pacijent je bez pomoći terapeuta.

se povuče što je moguće više na grudi, a nosem se dodirne koleno. Za sve ovo vreme leva noga je opuštena na podlozi. U toku ekspirijuma glava se polako spušta na podlogu, kao i ruke. Posle odmora od dva respiratorna ciklusa vežbe se ponavljaju sa obe noge