od roditelja neznabožnih. Čuvši od nekoga jevanđelsku propoved, ona se svim srcem obrati ka Hristu i poče živeti tačno po zapovestima Gospodnjim. Neki senator Elevsije beše njen obručnik. Da bi ga odvratila od sebe, Julijana mu reče, da neće za njega poći, ako ne bude postao eparh toga grada. To mu ona predloži misleći, da taj mladi čovek

mu reče, da neće za njega poći, ako ne bude postao eparh toga grada. To mu ona predloži misleći, da taj mladi čovek neće moći nikad dostići do tog visokog zvanja. No Elevsije se potrudi, te laskanjem i mitom postavljen bi za eparha nikomidijskog. A Julijana mu tada otkri, da je ona hrišćanka, i da ne može stupiti s njim u brak, dok on ne primi

, da je ona hrišćanka, i da ne može stupiti s njim u brak, dok on ne primi njenu veru govoreći: Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni a duhom razdeljeni? Ogorči se na to Elevsije i optuži je ocu njenom. Jarosni otac izruga je i izbi, pa je onda predade eparhu na istjazanje. Eparh naredi, te je tukoše veoma, pa je onda svu ranjavu i iskrvavljenu

iz grada; a mesto njega za episkopa su hteli postaviti nekog Elevsija, jeretika, lišenog prezviterstva i od Laodikijskog sabora [ 18 ] predatog prokletstvu. Taj Elevsije u to vreme dođe tajno u Akragant, i krijaše se kod jednog građanina koji se zvao Teodor. Ranije sveti Grigorije je video tog Elevsija na Istoku, i prepirao se s njim o

se kod jednog građanina koji se zvao Teodor. Ranije sveti Grigorije je video tog Elevsija na Istoku, i prepirao se s njim o ovaploćenju Hristovom, i pobedio ga. I taj Elevsije , za vreme svog tromesečnog prikrivenog boravka u Akragantu, podstače Savina, Kriskenta i neke druge zlobne ljude na zavist i neprijateljstvo prema svetom

ih Hariton ubedi da će se Grigorije ranije ili kasnije vratiti na svoj presto. I tako, Crkvu Božju pasoše u to vreme ne pastiri nego divlje zveri kako im se htelo: jeretik Elevsije iznese svete mošti iz oltara gde su one ležale i htede da ih ognjem sagori, ali ih se oganj i ne dotače; onda on naredi da ih noću tajno bace u more, da niko ne zna. Kada sveti

poći za tebe, dok ne postaneš eparh [ 1 ] ove zemlje ". Julijana postupi tako, uverena da je Elevsiju nemoguće dobiti čin eparha, i na taj način izbegnuti brak s njim. No Elevsije , zarobljen ljubavlju prema njoj, poče se na sve moguće načine dovijati da se dokopa čina eparha: bilo putem upornih molbi, bilo pomoću bogatih poklona, bilo preko

i pošto utroši Mnogo imanja, on na jedvite jade dobi što je želeo, i to uz pomoć đavola. Jer đavo, želeći osjetiti dobru nameru svete device, pomože Elevsiju. Jer Elevsije , čim postade eparh, odmah posla svojoj verenici ovakvu poruku: Raduj se, Julijano, jer ja, verenik tvoj, udostojih se slave - postadoh eparh. Stoga, spremi se za

Bogu mome i ne budeš služio Gospodu Isusu Hristu kome ja služim, onda traži sebi drugu za suprugu, jer ja ne želim da imam muža koji nije jedne vere sa mnom. Čuvši to, Elevsije se začudi promeni kod svoje verenice i veoma se razgnjevi. Pa dozvavši oca njenog Afrikana, stade ga raspitivati: Zašto kći tvoja odbacuje naše bogove, i gnuša se mene

promeni kod svoje verenice i veoma se razgnjevi. Pa dozvavši oca njenog Afrikana, stade ga raspitivati: Zašto kći tvoja odbacuje naše bogove, i gnuša se mene? - I Elevsije prenese Afrikanu sve reči njene, koje mu ona uputi preko poslanika. Kada Afrikan ču to, naće se u nedoumici čudeći se toj neočekivanoj stvari, i zapali se gnjevom na

izbegavaš brak i odbijaš eparha? - A Julijana, ne želeći čak ni slušati o tome, odgovori: Ostavi, oče Jer kunem se nadom mojom - Gospodom mojim Isusom Hristom, da Elevsije neće stupiti sa mnom u brak dok najpre ne primi moju veru, jer kakav je to brak: telom biti sjedinjeni a duhom razdeljeni, i neprijateljevati jedan protiv drugoga?

i što je dobio vlast nad njom. I on odmah namisli da joj sudi javno, kao eparh, tobož za nepoštovanje bogova, a u stvari vršeći odmazdu za njen prezir prema njemu. I eparh Elevsije , sevši na sudištu, naredi da jagnje Hristovo dovedu na ispitivanje. A kada sveta devojka Julijana predstade ia sud svome vereniku Elevsiju, i kao zora sinu lepotom

. A kada sveta devojka Julijana predstade ia sud svome vereniku Elevsiju, i kao zora sinu lepotom lica svoga, to svi uperiše oči svoje na nju, diveći se lepoti njenoj. Elevsije pak, čim samo pogleda na nju, odmah se jarost njegova ukroti i gnjev se njegov u ljubav pretvori. I on u početku ne beše u stanju reći joj ni jednu grubu reč, već joj poče

Hristova odgovori: Nikakva me reč, ni muka, ni sama smrt neće primorati da stupim s tobom u brak, dok prethodno ne postaneš hrišćanin i ne primiš sveto krštenje. - Elevsije reče: I to bih ja učinio, mila, da se ne bojim careva gnjeva: jer kada car dozna za to, on će me lišiti ne samo ovog visokog čina već sa njim i samog života. - Svetiteljka na to

, jer ti si mi odvratan, i supružanski život s tobom za mene je što i prijateljstvo s đavolima, i brak s tobom za mene je što i grob smrdljivi, stavljen pred moje oči. Kada Elevsije ču ovo, odjednom se ognju ljubavi njegove dodade oganj gnjeva, lice mu se zapali plamenom, i požar jarosti zahvati ga: jer takva je nečista ljubav kada je preziru i gade

elevsije

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov