molitvama najpre njegovog sina, pa zatim i njega samog. Tada Drakon verova u Hrista sa celim domom svojim, primi sveto krštenje, i dade na zidanje crkve pet hiljada zlatnika. I bi podignuta u slavu Božju velika i divna crkva od kamena. Salaminskom građaninu Sinisiju, bogatom neznabošcu, umre trinaestogodišnji sin jedinac Evstorgije: neka bolest napade na njega, iskrivi mu vrat, i tako umori. U domu bogataševom nastade plač i kuknjava. Čuvši to, sused njihov, hrišćanin Ermije , reče materi umrlog dečaka: Gospođo, kada bi ovde došao veliki Epifanije, on bi vaskrsao vašeg sina. - Ona, poverovavši odmah rečima svoga suseda, zamoli ga da ide i umoli Epifanija da dođe k njima u dom njihov. Ermije ode i pozva arhijereja Božjeg. I kada svetitelj uđe u dom Sinisijev, žena Sinisijeva pade pred noge svetom Epifaniju, govoreći: Veliki iscelitelju Hristov, pokaži svoju lekarsku veštinu na detetu našem i podigni ga iz mrtvih. Učiniš li to, mi ćemo odmah sa

brata Konstantina Velikog, rođen 331. godine; spočetka naučen hrišćanskoj veri, ali postavši car 361. godine, on se javno odreče hrišćanstva, zbog čega i dobi naziv Odstupnik. 2. Tamo se nalazio hram posvećen idolima, u blizini Halkidona. 3. Halkidon - grad u Vitiniji, na južnom kraju Bosfora, sproću Carigrada. 4. Julijan je krenuo u rat protiv Persijanaca 5. marta 363. g. 5. U nekim Sinaksarima spomen Sv. mučenika Isavra đakona, i sa njim Vasilija, Inokentija, Feliksa , Ermija i Peregrina, vrši se danas; po drugima pak vrši se 6. jula ( gde i videti opširno o njima ) .

nekog vremena u Pergamu knez Klearh podvrgnu svetog Kointa mukama i prebi mu goleni. Ali sveti mučenik bi isceljen blagodaću Božjom, i požive još deset godina, satvorivši mnoga čudesa, pa otide ka Gospodu. [ 21 ] Ermija , koji behu hrišćani. Njih nauči sveti Isavr đakon da ne ljube prolazne stvari ovoga sveta. Hranjeni od svetog Isavra duhovno, oni njega hranjahu telesno, donoseći mu što je potrebno za održavanje života. Reči svoje oni potvrđivahu delima, prekinuvši druženje i opštenje sa svojim rođacima koji behu neznabošci. Zbog toga ih ovi optužiše kod gradonačelnika Apolonije Triiontija. Gradonačelnik ih primoravaše da se odreknu vere u Hrista. Ali pošto oni to odbiše, on naredi

dobrim delima, on provođaše život u celomudriju, strahu Božjem, ljubavi i milosrđu k ništima; činjaše mnoge milostinje i usrdno revnovaše u postu i molitvi. U njega beše sin jedinac, ovaj o kome je reč, sveti Levkije, koga roditelji nazvaše Evtropije, a kome Bog kasnije promeni ime u Levkije. Kada dete beše u desetoj godini, njegova majka Efrodisija prestavi se iz ovog života. Tada roditelj njegov Evdikije, uzevši sina svog Evtropija, pođe sa njim u manastir blaženoga Ermija , koji se nalazio u okolini Aleksandrije, i bio pod upravom blaženog igumana Nikite. Tu se Evdikije zamonaši, a sina dade da uči knjigu. Bistar, Evropije sve brzo i lako shvataše, i blagodaću Božjom pokaza toliki uspeh u knjižnom učenju, da prevaziđe mnoge u tome. Pri tome on beše krotak, smiren i poslušan. Svima u manastiru on služaše sa uspehom, i svi ga voljahu, jedni zbog njegove dobrodušnosti i poslušnosti, drugi - zbog njegovog knjižnog znanja i Duhom Svetim darovane mu

, ljubljenog mi u Gospodu. Pozdravite Urbana, saradnika našega u Hristu, i moga miloga Stahija. Pozdravite Apelija, prekaljenog u Hristu. Pozdravite Aristovulove. Pozdravite Irodiona, srodnika mojega. Pozdravite Narkisove, koji su u Gospodu. Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite dragu Persidu. koja se mnogo trudila u Gospodu. Pozdravite Rufa izabranog u Gospodu, i mater njegovu i moju. Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova , Ermija , i braću koja su s njima. Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpa, i sve svete koji su s njima. Pozdravite jedan drugoga cjelivom svetim. Pozdravljaju vas Crkve Hristove .

godina, oni otputovaše u Aleksandriju, [ 4 ] jer Jovan bejaše na carskoj službi i imađaše visok vojnički čin. No po Božjem promislu Sava bi ostavljen sa roditeljskim imanjem kod brata njegove majke. Ali pošto Ermijeva žena beše zla i svadljiva, dete je mnogo patilo od nje, i najzad ode k bratu svoga oca Grigoriju, koji življaše u drugom selu zvanom Skanda. [ 5 ] Usled toga se izrodi neprijateljstvo između Savinog strica i ujaka. Roditelji Savini ostadoše dugo u Aleksandriji, a Ermije i Grigorije se svađahu među sobom, i svaki je od njih hteo ne toliko da dete drži kod sebe koliko da se koristi imanjem njegovog oca. Blaženi pak dečačić Sava, još odmalena vrlo pametan, videći razdor i svađu između ujaka i strica, odreče se svekolikog imanja i ode u manastir Flavijanov, [ 6 ] udaljen od Mulalaske četiri kilometra, i primi monaški angelski lik u svojoj osmoj godini. Živeći u manastiru Sava brzo nauči psaltir i ostale knjige Svetoga Pisma, i napredovaše u

Gospodu voljenoga Ampliata. 9 Pozdravite Urbana, našeg saradnika u Hristu, i mog dragog Stahija. 10 Pozdravite Apela, u Hristu prekaljenog. Pozdravite sve Aristovudove. 11 Pozdravite moga rođaka Irodiona. Pozdravite domaće Narkisove koji su u Gospodu. 12 Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite dragu Persidu, koja se mnogo trudila u Gospodu. 13 Pozdravite Rufa, izabranog u Gospodu, i majku njegovu i moju. 14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta , Ermiju , Patrova, Erma, i braću koja su sa njima. 15 Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i njegovu sestru, i Olimpa, i sve svete koji su sa njima. 16 Pozdravite jedan drugoga svetim celivom. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove .

izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; 12. čuvati se od svake zle želje . Ermije . Ostareo kao vojnik carski i u starosti postradao za Cara Hrista. Pošto ga zli sudija uzalud odvraćaše od vere Hristove i savetovaše da prinese žrtve idolima, naredi te mu kamenjem izbiše zube i nožem kožu s lica oderaše. Potom ga baciše u ognjenu peć, no on usta, sačuvan blagodaću Božjom. Potom ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi. Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem

kao vojnik carski i u starosti postradao za Cara Hrista. Pošto ga zli sudija uzalud odvraćaše od vere Hristove i savetovaše da prinese žrtve idolima, naredi te mu kamenjem izbiše zube i nožem kožu s lica oderaše. Potom ga baciše u ognjenu peć, no on usta, sačuvan blagodaću Božjom. Potom ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi. Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem posečen. Potom Ermiju iskopaše oba oka, no on ne žaleći uzviknu ka sudiji: "Uzmi sebi ove oči telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu ". Potom bi strmoglav za noge obešen, no oni koji mu to učiniše, oslepeše i teturahu se oko njega. Sveti Ermije prizva ih k sebi, stavi svoje ruke na njih i molitvom ka Gospodu povrati im vid. Videći sve ovo sudija, razjari se kao lav, pa izvadi nož i odseče glavu Božjem čoveku. Hrišćani potajno uzeše telo

pojavi; i dugo se mučahu da pokrenu namesnikova kola, bijahu konje, uprezahu i mnoge druge kao zapregu, ali ništa ne mogoše učiniti, pa čak ni samog namesnika ne mogoše skinuti sa kola, jer kola behu nepokretna kao planina, a namesnik na njima kao prikovan. Tada namesnik reče svojim saputnicima: Vidite li neobičnu mađioničarsku silu ovog lukavog hrišćanina, šta nam uradi? Evo ne možemo da maknemo s mesta i idemo nazad. - Onda namesnik posla jednoga od svojih slugu, po imenu Ermija , da rekne mučeniku koji beše daleko pozadi: Šta ti to uradi, zaustavivši nas svojim magijama nasred puta? Očigledno, bojeći se muka koje te očekuju u gradu, ti pribeže ovom lukavstvu, da te samo ne bi odveli tamo. - A sveti Prokl reče namesnikovom sluzi: Živ mi Gospod Bog moj, vi se nećete maknuti sa tog mesta sve dok namesnik ne ispovedi ime Gospoda mog Isusa Hrista, kao što mu i ranije rekoh. - Ermij ga upita: Ako namesnik i ispovedi ime Boga tvog, stojeći nasred puta

se vi hrišćani, tvrdeći da je Bog vaš rođen od žene i raspet od ljudi, klanjate Njemu. Nije li to bezumlje? - Mučenik Hristov odgovori: Ako hoćeš, igemone, da me strpljivo saslušaš, ja ću ti pokazati da vaše knjige svedoče o našem Bogu. Najpre velim da je jedan istiniti Bog, po prirodi neizmenljiv, bestrastan, predvečan i večan, a nisu bogovi oni kojih je mnogo, koji su podložni stradanjima i promenama, javili se u vremenu i već završili svoje postojanje. Ne znaš li za vašeg Ermija , prozvanog Trismegist [ 17 ], to jest triput veliki, takođe i za Sokrata [ 18 ], koji tvrde da postoji jedan Bog a ne mnogi bogovi? Čuj najpre šta piše Ermij lekaru Asklipijadu [ 19 ]: "Gospodar i Sazdatelj svega, koga mi nazivamo Bog, stvori ovaj vidljivi i veštastveni svet. I pošto Mu se ovaj prvi i jedini Njime stvoreni svet pokaza prekrasan i prepun svakovrsnih blaga, oduševi se njime i veoma ga zavole kao Svoj porod ". Eto, igemone, vidiš da vaš Ermij izjavljuje da

¶ ERMIJA ¶

2012. godine. Milovanović, koji je i dalje igrač Lensa na pozajmici u Panioniosu, zahtevao je isplatu cele sume i na kraju je Arbitražna komisija donela odluku u njegovu korist . Ermije , čoveka starog, sa sedim vlasima, hrišćanina, koji je verovao u jednog istinitog Boga i tvorio pravdu. Knez reče Ermiju: Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htednu, onda ih stavljati na velike i ljute muke. Stoga i ti, Ermije, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj carev i doživeti velike počasti. Poslušaj me, da ne bih i dušu i telo tvoje predao na muke. Hristov podvižnik Ermije

je Arbitražna komisija donela odluku u njegovu korist . Ermiju : Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htednu, onda ih stavljati na velike i ljute muke. Stoga i ti, Ermije, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj carev i doživeti velike počasti. Poslušaj me, da ne bih i dušu i telo tvoje predao na muke. Hristov podvižnik Ermije odgovori: Ja sam vojnik nebeskog i besmrtnog Cara Hrista, čijem Carstvu neće biti kraja, i zato se neću pokoriti smrtnom i

pokoriti smrtnom i bezbožnom caru, čije je carstvo kratkovremeno; Carstvo pak Gospoda našeg Isusa Hrista ostaće nepokolebljivo zanavek; koji god veruje u Njega, naslediće život večni. Ja u Njega verujem. Ranije sam Mu služio tajno, a sada Mu služim javno, i đavo me neće pobediti. Ti imaš vlasti nad telom mojim, i to po popuštenju Boga mog, a nad dušom mojom niko nema vlasti osim jednoga Boga koji mi može dati trpljenje i sačuvati vavek. Čuvši to, knez Sevastijan reče svetom Ermiju : Prinesi bogovima žrtvu, ako hoćeš da uživaš radosti ovoga života. Svetitelj odgovori: Kakva za mene može biti radost, i kakvo uživanje, i kakav život, ako se ja, otstupivši od Stvoritelja mog, poklonim demonima? Vaistinu, to nije radost već žalost, nije uživanje već mukovanje, nije život već večna smrt. Knez mu na to reče: Vidim da si veoma mudar. Svetitelj odgovori: Mudar sam u Gospodu Bogu mom, verujući u Njega i služeći Njemu svim srcem; sa radošću želim za Njega

ermija

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov