duhovnoj ljubavi. Bratstvo i sestrinstvo po krvi i telu nije ništa kad se sravni sa bratstvom i sestrinstvom po duhu. Galaktiona otac beše obručio sa devicom Epistimom. Galaktion krsti Epistimu, i posle toga oboje se zamonašiše. Telesnu ljubav

nije potrebno ni telo, ni susret. Tolika pak bi ljubav duhovna Epistimina prema Galaktionu, da kada Epistima ču, da Galaktiona odvedoše na mučenje, i sama potrča za njim moleći ga, da je ne odbacuje nego kao duhovni otac i brat da je primi na

, i sama potrča za njim moleći ga, da je ne odbacuje nego kao duhovni otac i brat da je primi na zajedničko mučenje. I kada Galaktiona svetoga bezdušni mučitelji nemilosrdno šibahu po nagome telu Epistima sveta plakaše. Kada im pak odsecahu ruke i noge

sve dok ne bi krštena. Po tom privede ona i muža svoga k veri pravoj, i krsti i vaspita u veri hrišćanskoj sina svoga Galaktiona . Kada Galaktion prispe za ženidbu, upokoji mu se dobra majka Levkipija, a otac obruči za nj neku devicu Epistimu.

ne izlažahu, niti jedno drugo videše više osim pred smrt. Nasta ljuto gonjenje, i njih dvoje behu izvedeni na sud. I kada Galaktiona nemilosrdno šibahu, Epistima plakaše. Tada i nju šibaše. Po tom odsekoše im ruke, pa noge, pa najzad i glave. Njihova

celebnu silu i ispuštati divno blagouhanije. GALAKTIONA i EPISTIME

, jer ona ne beše krštena. To veoma ožalosti Epistimu. A otac njen, videvši je tužnu, i doznavši razlog njene tuge, reče Galaktionu : Zbog čega, mladiću, ne daješ uobičajeni celiv mojoj kćeri a tvojoj verenici? Ako je ne voliš, zašto si je onda verio? -

, primi ih i postriže u sveti monaški lik. Onda Epistimu posla u ženski manastir kod svetih četiri isposnice, a Galaktiona sa Evtolmijem ostavi u svom manastiru, naredivši im da sva manastirska poslušanja prohode po monaškom običaju. I

Božji, provodeći vreme, slično Galaktionu, u podvizima i trudovima, i ni u čemu ne izostajaše po životu od svoga brata Galaktiona . Oni oboje behu kao dva svetilnika pred Bogom, goreći ljubavlju k Njemu, i primerom njihovog vrlinskog života duhovno

. Tako isto i svete postnice zajedno sa blaženom Epistimom pobegoše iz svojih kelija i sakriše se. Jedino prepodobnog Galaktiona " kao jagnje na zaklanje "[ 5 ] povedoše vojnici k igemonu Ursu na sud i mučenje. Prepodobna pak Epistima, koja se sa

sve monaške podvige svoje, i lišiš sebe spasenja. Na to blažena Epistima reče: Ja ne mogu živeti bez gospodina mog Galaktiona : preko njega poznadoh Hrista, mog istinitog i čovekoljubivog Boga; njegovim rukama ja se omih u vodi krštenja od

mater svoju, svetu đakonisu, i sve sestre, hitno krenu za svojim milim bratom. A kada sustiže vojnike i ugleda svetog Galaktiona , koga vođahu svezana, ona kliknu k njemu: Mili moj gospodine i brate učitelju moj i nastavniče spasenja moga, kojim ja

podvig Seti se obećanja svog: obećao si mi da me nećeš ostaviti ni u ovom veku, ni u budućem Vojnici koji sprovođahu Galaktiona jurnuše na Epistimu i uhvatiše je. A prepodobni Galaktion, videvši blaženu Epistimu, obradova se takvoj svesrdnoj

mučenike svu noć svezane. Sutradan pak neznabožni sudija Urs sede na sudištu. I kada izvedoše preda nj prepodobnog Galaktiona i blaženu Epistimu, on pogleda na njih i upita ih: Ko ste vi, crni? - Sveti Galaktion odgovori: Mi smo hrišćani i

materijala. Tada razgnevljeni igemon Urs naredi: Svucite bogohulnika i nemilosrdno ga bijte žilama. - Kada svetog Galaktiona bijahu tako, sveta Epistima plakaše i prekoravaše igemona govoreći: Nemilosrdni mučitelju zar te nije stid da mučiš

galaktiona

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov