koncepciju rečenice. Negde tamo na stanici je pisalo voda nije za piće, latinicom, i mangupi izbrišu znak koji liči na kratkouzlazni akcenat iznad c, i vidite šta piše sada. Znači, ovde su izostavili jedno slovo.

išao na moru ili bio na more, isto tako primetimo i kada je mesto akcenta pogrešno. O nijansama između kratkosilaznog i kratkouzlaznog akcenta nećemo pisati, pošto je pitanje koliko izvornih govornika srpskoga jezika postoji koji u svome govoru prave

pisanjem velikog slova, već samim akcentima: pȃtos (zanos) i pàtos (pod). Prvi akcenat je dugosilazni, a drugi je kratkouzlazni .

. U svakom slučaju, akcentovan je drugi slog, dakle akcentovano je drugo a. Glagol sa značenjem koje smo prvo naveli ima kratkouzlazni akcenat, a infinitiv preostala dva glagola (homonimi su) ima dugouzlazni akcenat.

jeziku kratkouzlazni za koji koristimo ovaj znak [ ], dugosilazni [ ] i dugouzlazni akcenat sa znakom [ ]. Znakove za akcente ne pišemo uvek,

akcenat govori da slog treba izgovoriti kratko, a da ton i visina naglo opadaju. Primer su reči: pas, kuća i sl. Kratkouzlazni akcenat opet izgovaramo kratko, visina tona raste, ali jačina pada pre završetka sloga. Primer su reči: noga, voda.

brže će to postati za vas nešto prirodno. Reči koje vas zbunjuju uvek zapišite i razložite na slogove. Kratkosilazni i kratkouzlazni akcenat je možda najteže razlikovati, ali kad primente dva osnovna pravila, sledeće što vam može pomoći je da obratite

sistem standardnog jezika karakteriše se kvalitetom i kvantitetom vokala sa četiri akcenta - kratkosilazni, kratkouzlazni , dugosilazni, dugouzlazni. Mesto akcenta je relativno slobodno - postoje neka ograničenja, kao što poslednji slog

jeziku, koji za osnovicu ima šumadijsko-vojvođanski dijalekat, ima četiri akcenta: kratkosilazni, dugosilazni, kratkouzlazni i dugouzlazni. U prizrensko-timočkom govoru je pak jedan, takozvani ekspiratorni. Ipak, ne možemo reći da se u govoru

može razlikovati i kvantitet akcenata, pa i kvalitet. Štaviše, najteže je napraviti razliku između kratkosilaznog i kratkouzlaznog akcenta, pa se može i postaviti pitanje da li uopšte postoji idealni govornik koji danas u svom govoru ima