meri. Već moćni Sulejman Veliki morao je da podiže poreze. Baš 1530. god. zabeležio je jedan ugledni putnik, Benedikt Kuripečić , kako se svet u Bosni tužio da se uvođenjem novih nameta pogoršalo ranije stanje. Čuveni Bartolomej Georgijević, koji

ciklus pesama o kosovskoj bici tada već bio formiran i bogat i koliko je široko bio rasprostranjen. Slovenac Benedikt Kuripečić , kao sekretar carskoga poslanstva kod turskog sultana, prolazio je 1531. srpskim zemljama na putu za Carigrad; na

mađarske države u Erdelju, a drugi njegov pomagač, Srbin Nikola Crepović bi postavljen za severinskog bana. Kuripečić zabeležio 1530. god., kako je u Bosni bilo doseljavanja iz Srbije. Ljudi su ispred Turaka išli u susedne slobodne

dalmatinske, hrvatske, austriske i mađarske oblasti pominju se od pada Bosne, ali naročito od pada jajačke banovine. Kuripečić je već 1530. mogao zabeležiti, kako Bosna zapušćuje nešto od čestih epidemija, a nešto od iseljavanja. Proces

suvernicima bude od koristi. Kuripečić izrično navodi, da je u Bosni video "mnoge srpske crkve, svećenike i manastire ". Ali je nesumnjivo da su sad izvesne

Goraždu, Rujnu, Gračanici, Beogradu. Broj srpskih kaluđera toga doba nije bio mali. U manastiru Dobrunu našao ih je B. Kuripečić osmoricu, u Mileševu ih je bilo 1550. god. pedeset. Na Kosovu 1530. god. bila je "u svakom selu crkva i svećenik ". U to

Popevka od Svilojevića iz 17. veka, Miloš Kobilić kao stari, nepravedno oklevetani vitez u interpretaciji Benedikta Kuripečića vek ranije, Starac Fočo kao oličenje vrline i mudrosti u turskom taboru iz aspekta Višnjićeve sveobuhvatne

i poneke nove, i svemu daju još osobeni stilski i literarni pečat. Jedan je od njih slovenački putopisac Benedikt Kuripečić , čiji spis za ovaj mah ostavljamo po strani, a drugi je vrlo poznati dubrovački humanista i istoričar, vlastelin,

, u svojim dragocenim zapisima o životu i običajima stanovništva, upravo se zadržavaju na tom fenomenu. Benedikt Kuripečić , poreklom Slovenac, koji između 1530. i 1531. putuje kao tumač austrijskog poslanstva, u svom Putopisu prepričava

, zapaža i nastajanje novih pesama. U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao odbrani od pritiska osmanlijske sile.

kamena, stećka vojvode Radosava Pavlovića u Rogatici, isklesan "srpskim pismenima i na srpskom jeziku ", bilo da ga je Kuripečić prepisao sam, bilo, još više, da ga je zabeležio prema interpretaciji svojih bosanskih tumača i uz njihovu epsku

epsko usmeno pesništvo živi na celoj srpskoj i hrvatskoj nacionalnoj teritoriji, od hrvatskih krajeva do Kosova (po Kuripečiću ), i od Subotice (Čelebija) i Kamenice u Sremu (Vrančić) pa do Slanog na moru (Kaboga). Epske pesme u HVII veku pevaju se u