, iskeženih zuba, uspravljenog repa. Ona spusti ruku mački na leđa i oliza svoje suve usne, prateći pogledom svaki njegov pokret. Vil se polako uspravi. Ko si ti? Lajra Srebrousta, reče ona. Živiš ovde? Ne, reče ona vatreno. Kakvo je ovo mesto? Ovaj grad? Ne znam. Odakle si? Iz mog sveta. On je spojen s ovim. Gde ti je daimon? On razrogači

od piletine, luka i bibera, ali nisu bile spremljene i na vrućini su zaudarale. Sve je pobacao u kantu za smeće. Zar ti nisi ništa jela?, upita je otvarajući hladnjak. Lajra priđe da pogleda. Nisam znala da je to tu, reče. Oh Hladno je... Njen daimon se ponovo promenio i postao veliki leptir živih boja; uleteo je u hladnjak i odmah izlepršao

je i njega, posmatrala njegovo lice, zaposlene ruke, gola ramena i stopala. Kad je omlet bio gotov presavio ga je i varjačom presekao na pola. Nađi dva tanjira, reče on i Lajra ga posluša. Činilo se da je spremna da sledi naređenja ako shvata njihov smisao, pa joj je rekao da raščisti jedan sto ispred kafea. Doneo je jelo, noževe i viljuške iz

Oči su joj bile bledoplave, a kosa bi joj, da je čista, bila tamnoplava, jer devojčica je bila prljava i zaudarala je kao da se nije oprala danima. Laura? Lara?, reče Vil. Lajra . Lajra... Srebrousta? Da. Gde je tvoj svet? Kako si dospela ovamo? Slegnula je ramenima. Hodala sam, reče. Sve je bilo prekriveno maglom. Nisam znala kuda idem. Znala

bile bledoplave, a kosa bi joj, da je čista, bila tamnoplava, jer devojčica je bila prljava i zaudarala je kao da se nije oprala danima. Laura? Lara?, reče Vil. Lajra. Lajra ... Srebrousta? Da. Gde je tvoj svet? Kako si dospela ovamo? Slegnula je ramenima. Hodala sam, reče. Sve je bilo prekriveno maglom. Nisam znala kuda idem. Znala sam

je ponovo promenio oblik. Učinio je to u tren oka i od češljugara postao pacov, snažan, poput uglja crn pacov crvenih očiju. Vil je zurio u njega, začuđeno i s oprezom, i Lajra je spazila taj pogled. Ti mora da imaš daimona, reče ona ubeđeno. Unutar sebe. Nije znao šta da kaže. Imaš, nastavi ona. Inače ne bi bio čovek. Bio bi... napola mrtav.

idem u krevet. Uzeću drugu sobu. Videćemo se ujutru. Ušao je u kafe, sa malo paste iz svoje stare torbe prstom oprao zube, srušio se na dvostruki krevet i odmah zaspao. Lajra je sačekala kako bi se uverila da on spava, a zatim ponela sudove u kuhinju i stavila ih pod slavinu. Trljala ih je krpom dok nisu izgledali čisto. Učinila je isto s

. Tu je samo moja kći, koja spava začaranim snom i o kojoj se brinem. Ali molim te, Ama, reci svom ocu da ovo mora da ostane tajna. Niko osim vas dvoje ne sme da zna gde je Lajra . Ako čarobnik sazna gde je ona, naći će je i uništiće i nju i sve u blizini. Zato ćuti Reci svom ocu i nikom drugom. Klekla je pored Lajre i sklonila joj vlažnu kosu sa

osim vas dvoje ne sme da zna gde je Lajra. Ako čarobnik sazna gde je ona, naći će je i uništiće i nju i sve u blizini. Zato ćuti Reci svom ocu i nikom drugom. Klekla je pored Lajre i sklonila joj vlažnu kosu sa usnulog lica, a zatim se sagnula i poljubila svoju kćer u obraz. Onda je podigla pogled svojih lepih, tužnih očiju i nasmešila se Ami s

s pipkom i ponese u dno pećine. Zlatni majmun je bacio svoju šišarku i pošao za njom. Gospođa Koulter pažljivo spusti šolju na jedan nizak kamen i kleknu pored usnule Lajre . Zlatni majmun je čučnuo pored nje, spreman da zgrabi Pantalaimona ako se probudi. Lajrina kosa bila je vlažna, a oči su joj se micale ispod spuštenih kapaka. Počela je

ispod spuštenih kapaka. Počela je da se meškolji; gospođa Koulter je, dok ju je ljubila, osetila kako joj kapci trepere, pa je znala da nema mnogo vremena pre nego što se Lajra sasvim probudi. Podvukla je ruku devojčici pod glavu, a drugom joj sklonila mokre pramenove kose s čela. Lajrine usne se rasklopiše i ona tiho jeknu, a Pantalaimon joj

da ih je tečnost ovlažila. Osetivši to, Lajrin jezik se pomače da ih oliže, a onda gospođa Koulter vrlo pažljivo pusti još tečnosti; pre svakog gutljaja sačekala je da Lajra proguta prethodni. To je potrajalo nekoliko minuta, ali šolja se na kraju ispraznila, pa gospođa Koulter ponovo spusti svoju kći. Čim je Lajrina glava dotakla tlo,

stazu. Gospođa Koulter potopi komad flanela u posudu s hladnom vodom i obrisa Lajrino lice, a onda otkopča njenu vreću za spavanje, opra joj ruke, vrat i ramena, jer Lajra je bila vrela. Zatim njena majka izvadi češalj i nežno razmrsi pramenje Lajrine kose, začešlja je unazad i pažljivo je razdeli. Ostavivši vreću otvorenom kako bi se

sazna za ovo. Zlatni majmun je u pravu. Nije skrivala samo Lajru; skrivala je i samu sebe. Iz mraka se pojavi mali dečak, pun nade i preplašen, šapućući bez prestanka: Lajra ... Lajra... Lajra... Iza njega bilo je još prilika, slabije vidljivih i od njega, tiših. Činilo se da su iz istog društva i od iste vrste, ali nisu imale vidljivih lica

ovo. Zlatni majmun je u pravu. Nije skrivala samo Lajru; skrivala je i samu sebe. Iz mraka se pojavi mali dečak, pun nade i preplašen, šapućući bez prestanka: Lajra... Lajra ... Lajra... Iza njega bilo je još prilika, slabije vidljivih i od njega, tiših. Činilo se da su iz istog društva i od iste vrste, ali nisu imale vidljivih lica ni glasova

lajra

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov