. Vrla je žmurila i pokušavala da razveje ružne snove. Ko ste vi?, promuca. Demon je pogleda plamenim očima i prosikta: Ljutac , demon smrti. Zar te roditelji ničemu nisu naučili? I ne sačekavši da mu odgovori, nastavi: Jeste da ćeš imati celu

odvraćala pogled sa tih užarenih očiju, da bi najzad prelomila u sebi i izgovorila: Želela bih da me poljubite. Molim?, Ljutac je bio zatečen. Buknu od besa i htede da je zgromi zbog drskosti, ali se zaustavi i utiša gnev. Pogleda malo bolje to sitno

da još uvek nisi ubrana?, prozbori lagano. Devojka tiho odmahnu glavom i pocrvene. I želiš da te ja poljubim?, nastavi Ljutac obazrivo, ne verujući ni sam rečima koje su silazile sa njegovih plamtećih usana. Devojka klimnu potvrdno glavom. Ali

da je upozori, ali oćuta. Bila je tako medena, tako slatka dok je stajala pred njim sva ustreptala od iščekivanja, da se Ljutac zagrcnu.

i dodirnu njen promrzli dlan. Tek je tad primetio da je bosonoga. Vrla se trg nu od neočekivanog dodira, ali ne uzmače. Ljutac se nespretno osmehnu i pri đe bliže. Proguta knedlu i udahnu duboko, te skloni pramen kose sa de voj či nog lica.

du gim prstima crvenim poput krvi dodirnu mladu belu put. Vrla uzdrhta od tog dodira i nagnu se ka krupnom, snažnom telu. Ljutac sklopi oči i utisnu po lju bac u pomodrele usne. Devojče se podiže na prste i zagrli tanušnim rukama krupno telo

i ispari od toplote kojom je isijavao. Dugo su tako stajali zagrljeni. Dugo su tako bili pripijeni jedno uz drugo dok se Ljutac ne osvesti i spusti devojčicu na zemlju.

u životu. Prijala mu je ova promena. Kao da je nova vatra lizala njegovo telo, kao da je novi žar buktao u njegovom srcu. Ljutac se osmehnu zadovoljno, pogleda u Vrlu, a potom u sok njenog života.

briznu u plač kad vide koliko je malo dragocene tečnosti ostalo. Ljutac jedva da je smogao snage da udahne vazduh. Ni je mogao da nađe glasa, nije imao snage da odgovori. Još se jedna suza ot ki nu

da odgovori. Još se jedna suza ot ki nu i ispari. To demonu dade ideju i on je odmah sprovede u delo. Kad je sve bilo gotovo, Ljutac stade pobedonosno pred Vrlu.

Nećeš me zaboraviti?, prošaputa i otre još jednu suzu. Nikada, obeća devojčica, poljubi ga smelo i nestade u vidu dima. Ljutac se ispravi koliko je dug, udahnu vazduh punim plućima i buknu punim plamom. Goreo je tako i osvetljavao put Vrlinoj duši

i zlovoljan, uskošen i lakosrd, penjući se uz planinu, ostavio je iza sebe ljute krševe i golet na kome je samo kamen ljutac i banuo u krasan zeleni predeo sa modrim jezerom u središtu. Kad je spazio lepotu morao je zastanuti. Delija koji može