. Okrenuo se prema iznenadnoj tišini iza sebe i ugledao, očima crvenim od suza, visoku zaorgnutu priliku u crnoj odori. Ipslor Crveni? reče ona. Glas je bio šupalj poput pećine i gust kao neutronska zvezda. Ipslor se osmehnu užasnim osmehom

zaorgnutu priliku u crnoj odori. Ipslor Crveni? reče ona. Glas je bio šupalj poput pećine i gust kao neutronska zvezda. Ipslor se osmehnu užasnim osmehom iznenadno poludelog i podiže dete prema Smrti na uvid. Moj sin, reče. Nazvaću ga Koin. Ime

u san. Uprkos glasinama, Smrt nije okrutan on je samo strahovito, strahovito dobar u svom poslu. Uzeo si mu majku, reče Ipslor . Bila je to prosta izjava, bez traga srdžbe. U dolini iza hridina Ipslorovo imanje bilo je zgarište koje se pušilo, a

pepeo po uskovitlanim dinama. Konačno, bio je to srčani udar, reče Smrt. Ima gorih načina da se umre. Veruj mi na reč. Ipslor se zagledao u more. Sva moja magija nije mogla da je spase, reče. Ima mesta gde čak ni magija ne može da stigne. A sada si

, koja se oglasi jedva čujnim zvukom. Ponovi, gotovo u sebi, Celog sebe sam uložio u nju. Dobra je to palica, reče Smrt. Ipslor je podiže u vazduh i pogleda naniže svog sina koji zagrguta. Ona je želela ćerku, reče. Smrt slegnu ramenima. Ipslor mu

. Ipslor je podiže u vazduh i pogleda naniže svog sina koji zagrguta. Ona je želela ćerku, reče. Smrt slegnu ramenima. Ipslor mu uputi pogled sačinjen od zbunjenosti i gneva. Šta je on? Osmi sin osmog sina osmog sina, reče Smrt ne pomažući mu

oblake. Kakvim ga to čini? Čudotvorcem, kao što to dobro znaš. Oluja, na taj znak, zatutnja. Kakva mu je sudbina? povika Ipslor , nadjačavajući huk vetra. Smrt ponovo slegnu ramenima. Bio je dobar u tome. Čudotvorci sami kroje svoju sudbinu.

. Smrt ponovo slegnu ramenima. Bio je dobar u tome. Čudotvorci sami kroje svoju sudbinu. Zemljom hode i ne dodiruju je. Ipslor se podboči na palicu, lupkajući prstima, očigledno izgubljen u lavirintu sopstvenih misli. Leva obrva mu se izdignu.

, reče Smrt. Bilo kako bilo Slušaj Isterali su nas ovamo, na kraj sveta, i to ju je ubilo Pokušali su da mi oduzmu palicu Ipslor je vikao glasnije od zavijanja vetra. E pa, i dalje mi je ostalo nešto moći, zareža. I kažem da će moj sin otići u

čudna stvar u vezi s tihim načinom na koji je Smrt progovorio bila je sledeća: bio je glasniji od huka oluje. To je trgnulo Ipslora i trenutno ga rastreznilo. Ipslor se nesigurno klatio napred-nazad. Šta? upita. Rekoh ne. Ništa nije konačno. Ništa

koji je Smrt progovorio bila je sledeća: bio je glasniji od huka oluje. To je trgnulo Ipslora i trenutno ga rastreznilo. Ipslor se nesigurno klatio napred-nazad. Šta? upita. Rekoh ne. Ništa nije konačno. Ništa nije apsolutno. Izuzev mene,

znači propast sveta. Mora da postoji šansa, ma kako mala. Advokati sudbine zahtevaju šupljinu u svakom proročanstvu. Ipslor se zagleda u neumoljivo lice Smrti. Moram da im ostavim šansu? Da. Tap, tap, tap - radili su Ipslorovi prsti po metalu

Ne. Nije mi dopušteno da dajem informacije, čak ni uopštene, o trenutnim temperaturama na onom svetu. Onda, oklevao je Ipslor , neka onda dobiju svoju šansu kada moj sin odbaci svoju palicu. Nijedan čarobnjak nikada ne bi odbacio svoju palicu,

, ali izgledalo je da prihvata suštinu. Dogovoreno, reče. Da li ti je to dovoljno mala šansa? Dovoljno molekularna. Ipslor se malo opusti. Glasom koji je bio gotovo normalan, reče: Ne žalim, znaš. Uradio bih to ponovo. Deca su naša nada za

. Molim? Oluja iznad dostizala je svoj zavijajući vrhunac. Jedan galeb prolete, unatraške. Mislio sam, gorko reče Ipslor , šta je to na ovom svetu zbog čega bi vredelo živeti? Smrt razmisli. Mačke, reče konačno. Mačke su slatke. Proklet bio

ipslor

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov