ljubavlju Hristovom prostaci su postajali mudraci, plašljivci mučenici, razvratnice svetiteljke, tvrdice dobrotvori, carevi i bogataši sluge Hristove, vuci jaganjci a jaganjci lavovi. Čudotvorna sila Hristove ljubavi nije prestala s Njegovim odlaskom nego se još umnožila, veoma se umnožila . Mamona , nego zahgeva nešto što izgleda sasvim protiv prirode ljudske. "Ko ljubi oca ili mater ili sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan ", / Mat. 10, 37 / pa još to pojačava:" Ko ne mrzi na svojega oca i na mater, i na ženu, i na dijecu, i na braću, i na sestre, i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik ". / Luka, 14,26 / Naravno, da je ovo nemoguće svakom čoveku sem onome ko otvori svoje

su pristalice Zapada i ekumenizma u prvom redu ( i obavezno ) ubeđene pristalice kapitalističkog modela socijalno-ekonomskih odnosa Upravo taj sistem oni smatraju univerzalnim i istorijski neizbežnim, jedino sposobnim da obezbedi izgradnju dugo očekivanog građanskog društva. Nažalost većina crkvene zajednice, uključujući i hijerarhiju, prećutno smatra da je to tako, ne primećujući da se samim tim u potpunosti potčinjavaju globalnom diktatu konačne pobede Mamona , sa svim duhovno-istorijskim i eshatološkim posledicama otuda proizašlim

Bogoopštenjem - to ne da je strašno već je i gore od toga . mamonu , grade idole slobode, koje nose potpunu neumerenost u telesnom i ravnodušnost u duhovnom životu, ljudi će sebi naći vlasnike - zle duhove, svaki u saglasnosti sa svojom pohotom. Iz toga će nastati kultovi direktnog poklonjenja satani. Hiljade ljudi će Velzevula nazvati bogom, uznosiće mu pohvale i prinositi krvave ljudske žrtve. Ta epidemija bezumlja će najviše pogoditi razmaženu omladinu, koja ne zna za fizički rad. Već raslabljena, zaboravivši pređašnje

izraženiji u Srbiji. Ma koliko društveno-sistemske okolnosti u kojima se javljaju današnji protesti mladih bile različite od onih iz šezdesetih godina prošlog stoleća, kada je studentski pokret za bolji svet dostizao kontinentalne razmere, ipak se zapaža ono zajedničko između ta dva oblika socijalno-političkog delanja. I sada se mladi, posredstvom svog, još neuobličenog pokreta, bore za bolji svet, pre svega protiv saveza dvaju najmoćnijih svetovnih bogova , Mamona ( novca ) i Marsa ( rata ). Da li će sistem opet, , upiti tu njihovu borbu, ideale i energiju, ili će se javiti klica nečeg istorijski novog ?

na sve moguće načine, već Čovek. Samo ti stiči majstore, otimaj, grabi, samo znaj da niko ne vlada večno nema te imperije koja nije pala, nema te sile koja nije srušena Mamona zatajio u mom slučaju. Izvini rođače, ali nema tih nula iza kojih bih uspeo da sakrijem svoju sramotu igrajući sa nečijim ponosom, da veličam nešto, čega se, u stvari, stidim

umeli da sagradite jer su i sve Dzamije na Kosmetu turske a ne vase ... Mamona .

na nove tehničke pronalaske, ali vreme žena još nije nastupilo. Ovo tvrdi u svojoj novoj knjizi « The End of Men » ( Kraj muškaraca ) . Mamona ( novac ). Fabrike su izrodile takav sistem da muškarcima više nisu bili potrebni jaki bicepsi. Moralno problematične žene iz viktorijanske epohe stvorile su masovnu kulturu feminizacije, u vreme kada je američka ekonomija postajala najagresivniji kapitalistički sistem u svetu. Žene su stekle pravo glasa i omogućen im je pristup obrazovanju na svim nivoima. Počevši od 1950. godine dogodila se velika promena od ekonomije zasnovane na bazi dobiti u rudarstvu ,

mane. Takvi ljudi ne mogu biti drukčiji stoga, što im je njihov lični interes glavni cilj, a novac njihov glavni idol kome se klanjaju i kome služe. Sve ostalo je sporedno, pa i međusobni odnosi u kome preovlađuje hladnoća, mržnja i grubo iskorišćavanje. Oni se Boga sećaju jedino kada hule na njegovo Sveto ime. Tu, u vređanju svetinje, najčešće treba tražiti uzrok sviju njihovih rđavih postupaka, kao i uzrok njihove nesreće. No, čovek mora nekom služiti. Ako neće Bogu, on će mamonu , to jest, taštini, sujeti, profitu, dinaru. Evo jednog očiglednog primera .

ćeš navatati sirotinju raju nego na tu probitačnu kuknjavu. Svi smo, manje-više, ponekad bivali žrtvom nepravde; svi smo, po prirodi stvari, na strani boraca za pravdu. Samo li nas pozovu u boj - eto nas, letimo kao meci, podržavamo, šaljemo telegrame podrške i pročaja . Mamona , Mamonovim bankovnim računom. Odakle mu, bato, pare? Ko god ima para, na Rogonjinom je spisku. A sad, što te pare navodno koristi za urušavanje Mamonovog carstva - mani me te priče. A ovi, odani Mamonu, znaju da se brane. Deset godina im je trebalo da ukokaju jednog čoveka. Što će reći: apsolutna ravnoteža moći i nemoći .

meci, podržavamo, šaljemo telegrame podrške i pročaja . Mamonu , znaju da se brane. Deset godina im je trebalo da ukokaju jednog čoveka. Što će reći: apsolutna ravnoteža moći i nemoći .

FELA, bi rekli da je to PREDUSLOV svakog ljudskog napretka ( kad sam nekoć čitao jednu popularnu knjigu Miltona Fridmana, pažljivo sam pratio njegovu argumentaciju, dok nisam došao do tvrdnje "da je SEBIČNOST NEOPHODAN USLOV NAPRETKA, da DOVODI do NAPRETKA NEKOM VRSTOM DRUŠTVENE ALHEMIJE" itd. Tad sam SUŠTINSKI ODBACIO ekonomske postavke neoliberalizma Jednostavno, NEMORALNE su i NEPOŠTENE, iako je SEBIČNOST inherentna čoveku No, da li moramo od SEBIČNOSTI praviti Mamona ? ), neko treći, nešto treće, ali ČINjENICA je da za vremena otkad postoje ljudska društva TAJ PROBLEM NIJE RAZREŠEN RACIONALNIM SREDSTVIMA Pitanje NIJE zašto nije razrešen, već DA LI JE NUŽAN? Ruso i Marks nas uveravaju da NIJE NUŽAN, da se može razrešiti POVOLjNO po čoveka, drugi mislioci promišljaju drugačije, ...

pošto kazni i odbaci Jevreje : mamone bogatstva, zato i otkazaše poziv. Behu vezani ropskim lancima za Niže, zato i digoše ruku na Više. Pa zato sada idite na raskršća i pozovite svakoga kogagod nađete. Izrailj je bio kao ograđen vinograd: no kako se on pokazao besplodan, idite van toga vinograda, u neograđene njive neznabožaca i pozovite ove. Izrailj je bio kao ograđen ribnjak, no gle, zmije se u njemu zakotile; idite, dakle, na široku pučinu, i bacite mreže po celome moru čevečanstva. Izrailj je bio kao

¶ mamonu . 14. A ovo sve slušahu i fariseji, koji bijahu srebroljupci, i rugahu mu se. 15. I reče im: Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vaša; jer što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom .

nekolicine "umreženih" kritičara i stotinak "elitnih ", snobovskih gledaoca, koji mantrično ponavljaju sebi i drugima: Ne, ja nisam Srbin, nikako. Ja sam elita, jer meni se OVO dopada. Meni ovo MORA da se dopada. Ma, baš je lepo, baš je pametno. Kako je divno biti elita ( str. 32 ) Mamona od hrišćanske vere do nacionalne države. Biljana Srbljanović, rugajući se, u drami Pad, vladici Nikolaju Velimiroviću, našem Sv. Nikolaju Žičkom, samo ponavlja ( amaterski zaneseno i nesvesno ) zapadne obrasce. Ali, ona i njoj slični nisu nikakvi heroji borbe protiv nacionalističkog etatizma. Oni primaju bakšiš za bijenje vezanog čoveka, nemoćnog da se ozbiljnije brani. Antonić to objašnjava jednostavno ( str. 18 ): "Tako se pokazuje paradoks moderne umetničke

krenula u željenom pravcu. Objavio je bezbroj radova po celom svetu i stekao ogromnu slavu. Počeli su da ga zovu na sve strane na konferencije i simpozijume. Na ta putovanja, razume se, vodio je i mladića kako bi na licu mesta ilustrovao dati slučaj. Postepeno ljudi su počeli da mu dolaze na predavanja ne toliko zbog njihovog sadržaja koliko radi razgledanja. Na kraju krajeva, naučni krugovi takođe imaju želju za razonodom. Taj Gesler nije sasvim bio imun na iskušenja Mamona i kad je shvatio odakle duva vetar, smesta je seo i napisao knjigu: Penis moj prijatelj ili nešto slično. Knjiga je postala istinski bestseler i prodala se u milion primerak u svetu, pa čak i u Bugarskoj. A opet, oni iz Holivuda samo su na to čekali ... Gesler je zaradio gomilu dolara i kupio kuđu na obali jezera - pročutog Lemanskog jezera, gde svi pametni svetski ljudi žive u atmosferi neuznemiravanog spokoja i harmonije sa svojim bankarskim računom. ( On je ženu već imao, makar