prvi put upotrebljen na Svetoj Liturgiji. Od toga doba traje neprekinuto zajedničarenje Slovena u molitvi Bogu i slavoslovljenju Njegove slave, ljubavi, dobrote i lepote u neprekidnom molitveno-liturgijskom opštenju i sutelesništvu u telu

kaže: Zadrema duša moja od uninija (Ps. 118, 28). Naročito je potrebno da nedremljivom bodrošću otvaramo usta svoja na slavoslovljenje Boga, da bismo privukli odozgo blagodat Svetoga Duha. Uostalom, šta je tebi, oče, do mojih reči? Ja za sebe samog, a ne za

sama, ponekad zajedno sa ostalima. Trudila se da joj ni jedan trenutak ne prođe bez molitve, ili da joj usta budu bez slavoslovljenja Boga. Po reči Davida: Blagosiljam Gospoda u svako doba, hvala je njegova svagda u ustima mojim (Ps. 33, 2). Otkako stupi

u perspektivi Vaskrsenja. No da bi se postigao ikonizam Carstva, liturgijsko pojanje treba da bude eho rajskog slavoslovljenja a ne sentimentalna euforija horova; naša ikonografija treba da oslikava objedinjeni pejzaž nebeskog Jerusalima a ne

Melanija isceli molitvom i pomazanjem svetim jelejem: iz nje iziđe đavo, usta joj se otvoriše na blagodarenje i slavoslovljenje Boga, i okusivši hrane ona ozdravi. Druga žena beše bremenita, i dođe vreme da se porodi, ali ne mogaše, pošto dete umre u

svega. slavoslovljenjem Boga:

i ukusu te eshatološke istine koju Crkva blagodatno okuša i ikonično predstavlja u svom hronotoposu. slavoslovljenje Carstva Oca i Sina i Svetoga Duha koje se vrši u hrišćanskom manastiru, istovetno je slavoslovlju hrišćanske,

smislu reči dakle, jeste bogoslužbeno, doksološko, slavosloveće. Sav podvižnički život takođe ima za cilj slavoslovljenje Oca i Sina i Svetoga Duha. I to zbog onoga što najbogoljubiviji monasi žele da vide, i što vide, oko Boga. Njegovu večnu

žele da vide, i što vide, oko Boga. Njegovu večnu slavu, ili svetlost, koja i žitelje manastira podstiče na neprestano slavoslovljenje . Punoća toga slavoslovljenja jezički je ugrađena u najsavršenije bogoslovsko delo - Svetu Liturgijsku Anaforu - kao

. Njegovu večnu slavu, ili svetlost, koja i žitelje manastira podstiče na neprestano slavoslovljenje. Punoća toga slavoslovljenja jezički je ugrađena u najsavršenije bogoslovsko delo - Svetu Liturgijsku Anaforu - kao njena naslovna ili vozglasna

jednu čvrstu nameru: da služi Gospodu u besprekornoj devstvenosti. I provođaše ona dan i noć u čitanju knjiga i u slavoslovljenju Boga, živeći u jednoj zasebnoj keliji sa svojim vršnjakinjama. Kada Evlalija napuni četrnaest godina, neznabožni

, ispuniše srce prepodobnoga takim miljem i ushićenjem, da on još tri dana i tri noći ostade tamo u molitvenom podvigu i slavoslovljenju Boga. Zatim se spusti s vrha i, saglasno želji Presvete Bogorodice, dođe u Njen hram, i tu provede nekoliko dana u bdenju

ili pravoslavan. Ovo potvrđuje da je zaista moguće da samo iz ispravne vere izvire ispravno slavoslovlje i način slavoslovljenja ; da je bogosluženje ostvarenje vere, u punom značenju izraza. Upravo je zbog toga i sveti Vasilije govorio: Treba da se

usavršavanju i moralnom preispitivanju. Taj stil življenja ne može a da se ne ispoljava i izražava u molitvi Bogu i slavoslovljenju Njegove slave i ljubavi i dobrote i lepote, tj. u neprekidnom molitveno-liturgijskom opštenju sa Bogom, u

u predgrađu malo parče zemlje i česno pogreboše. I provedoše pored groba nekoliko dana i noći u postu, molitvama i slavoslovljenju Gospoda. K njima se sticahu verni iz grada; a i mnoštvo nevernih dolažahu k njima, i slušajući njihove dušespasiteljne