dužinom fasade, a na drugom spratu su postojala po dva erkera, međusobno povezana balkonom. Kuća sa brojem 14 je verovatno sagrađena desetak godina ranije jer je posedovala nešto stariji stilski koncept iako bi se obe mogle podvesti pod međuratnu modernu.

" oko tog pitanja. međuratnu hiperinflaciju, ostaje odlučno protiv bilo kakve mere, koja bi se pokazala kao jednostavno štampanje novih količina evra.

sa 1 ciljem - da pokradu što više, ne videći sopstveno ništavilo i prolaznost ljudskog života.,, Imali smo državu bez rodoljublja, vojsku bez morala... ' ', čini mi se da tako ide citat Sv. vladike Nikolaja Velimirovića, koji je opisivao međuratnu Jugoslaviju, a sada opisuje Srbiju. A za one koji su ateisti, može i citat antičkog filozofa, koji je često kasnije GREŠKOM pripisivan Dž. Kenediju:,, Ne pitajte se šta država može da učini za vas, već šta vi možete učiniti za državu ' ' Kad se

a u tom uništavanju su dobrim delom učestvovali Slovenci, Hrvati i Bošnjaci u austro-ugarskim uniformama (nešto slično se dogodilo i nakon Drugog svetskog rata, kada su fabrike iz Srbije premeštane u Sloveniju valjda kao nadoknada za međuratnu velikosrpsku hegemoniju). Treba napomenuti da je u Prvom svetskom ratu bilo slučajeva odbijanja izvršavanja naređenja za streljanje srpskih civila od strane čehoslovačkih jedinica u austro-ugarskoj vojsci na teritoriji Srbije (

priča čiji su akteri mladi pilot VKJ i bečkerečka gimnazijalka. međuratnu epohu.

da je jedan broj autora studirao u Francuskoj, a neki od njih tamo su i doktorirali. Među njima mogu se naći i Fokoneovi (Fauconnet) studenti i Bugleovi (Bouglé) doktoranti. Ali, relativno šira saznanja o Dirkemu i njegovom delu u domaću međuratnu sociologiju nisu dospela pretežno ovim kanalom, već, s jedne strane, prevodom Sorokinovog dvotomnog dela Sociologija - savremeni pravci i teorije (Sorokin, 1932), a s druge, Dirkemu je dat značajan prostor u ukupnom sociološkom delu

je najviše prikazivao, on je obuhvatio i druge naše krajeve; slikao je ličnosti iz raznih slojeva i različite etničke pripadnosti; i vremenski rasponi su mu veliki: obuhvatio je društveni život do prvog svetskog rata, rat i izbeglištvo, međuratnu stvarnost, život u Beogradu pod okupacijom. Tome treba dodati čitav krug pripovedaka u kojima su junaci deca i životinje ili samo životinje.

od muke. međuratnu književnost da bi ugurali dela savremene književnosti. Naravno, ravnoteža mora da postoji, ali ne treba ići u krajnost. Kao što se uglavnom dešava. Motivacija za čitanjem zavisi više činilaca. Delom se slažem sa Dijicom, da se čitaoci

umetnosti. Ne malo njih bilo je iznenađeno produkcijom tada starom već skoro deceniju. Tranzicija koja je u Srbiji poprilično zakasnila, naravno, stvara i sloj ljudi koji žele da naprave dobre kolekcije. Postoje oni koji skupljaju međuratnu umetnost, oni koji više vole modernizam druge polovine dvadesetog veka, ali i oni koji su okrenuti najsavremenijoj produkciji interesantno je se sada pojavljuju kolekcionari koji pokušavaju da nadoknade ono što su propustili i traže

koja su stvarala Indijanu Džonsa, Engleskog pacijenta, pa čak i savremenika, Čarlston za Ognjenku, kostimografima, scenografima i scenaristima Ranjenog orla mora se odati priznanje za uspešno i uverljivo prenošenje radnje u međuratnu epohu. Frizure, držanje i odeća podsećaju nas izvanredno na stare fotografije naših baba i deda, a jezik dijaloga upućuje na osobito vreme kada je rasla i stasavala srpska moderna, o koju se Jakovljevićeva u najmanju ruku bar očešala.

imalo za cilj da mapira prostor urbane muzičke tradicije aproprirane sa Zapada. međuratnu tradiciju i da kroz nju konstituiše neke nove identitete u prilično provincijalnom pokušaju da se pronađu koordinate koje će izvan titoizma povezati našu scenu sa evropskim tokovima. Uostalom, zar rehabilitacija kvislinga i