ukrštanje različitih ravni istraživanja književno-istorijske teorijske anali-tičke Perić je ovu značajnu slavističku temu (pre njegove studije više pokrenutu nego obrađenu) ispitao svestrano detaljno obuhvatno. (Iz recenzije prof.

kao trajno duhovno dobro. Odlučujući se na publikovanje drugog, bibliografskog dela, autor je, međutim, imao u vidu slavističku javnost, a naročito studente polonistike, kojima tokom školovanja ova vrsta informacija nikako neće biti suvišna,

i kao disciplinu i kao studijsku grupu na beogradskom Filozofskom a kasnije Filološkom fakultetu. slavističku nauku profesor Đorđe Živanović je trajno zadužio svojim mnogogranim naučnim delom. On je odista redak primer čoveka

ljubav prema Vuku i njegovom delu i na svaje studente. Među slušaocima njegovim, neki će dalje s uspehom razvijati slavističku misao, u Rusiji, našli su se i dvojica veoma znanih tzv. revolucionarnih demokrata, Nikalaj Gavrilovič Černiševski i

aktivnost. Kritički sud o ovom Novakovićevom delu ili ukazivanje na njegovu originalnost i značaj za srpsku kulturu i slavističku nauku izneli su autoriteti sveta, kao Pavle A. Rovinski i Luj Leže, a domaće snage su ga jednostavno prihvatile i

; u Mininoj ostavini čuvaju se stihovi povodom oslobođenja Bugarske. [ 33 ] slavističku nauku, pozabavio se njegovom gramatikom znatno pre nego domaći jezikoslovci, bar za savremenu slavistiku. Svojim

i nauka, kojom smo, bez sumnje, zadužili svet i čovečanstvo, treba da budu na validan način ispraćeni i kroz ovu našu slavističku kulturu, koja nas čini tako osobenima, tako značajnima u svetu, i da se malo ugledamo na Ruse, koji su u samo jednom veku

u lancu opisuju kao stabilno. slavističku lingvističku tradiciju, na početku 21. veka zapaža se prilično žalosna činjenica, čija se suština svodi na to, da je

slovensku mitologiju, hrišćanska kanonska i jeretička učenja, vizantijsku i slovensku teološku tradiciju, slavističku medijevističku i folklorističku literaturu. On pripada grupi istraživača kao što su N. Tolstoj, V. Petruhin, koji su

i književnu istoriju znatno zanimljiviji talas studiozne naučne kritike. On je zapljusnuo praktično čitavu slavističku javnost, ali najbliže »epicentru« našao se, svakako ne slučajno, srpski kulturni prostor. Budući da je reč o

(u njemu su štampani i radovi srpskih i hrvatskih lingvista, npr. Aleksandra Belića). Taj je časopis donosio i potpunu slavističku bibliografiju iz celog sveta, dakle i popis serbokroatističkih lingvističkih radova.

, sa svojom svečanom salom i okolnom scenografijom dostojno predstavlja srpsku duhovnu, kulturnu, pa i filološku, slavističku tradiciju. U dvorištu ispred zgrade nalaze se biste četiri velika na: Dositeja, Vuka, Šafarika i Georgija

za srpski jezik (srpski ili hrvatski, srpskohrvatski). Za srpske lingviste, koji poštuju vlastitu nacionalnu i slavističku tradiciju, srpski jezik može da bude ono što je i za rodonačel-nike srbistike i slavistike bio: štokavsko narečje.

srpskog porekla. slavističku tradiciju, ali i svim drugim zainteresovanim kandidatima, a svi studenti, podeljeni su u nekoliko grupa i to po nivou

uradilo u oblasti teorije, tehnike, istorije i u drugim vidovima prevođenja i prevodilaštva, uključujući svakako i slavističku granu te problematike. Zato je i poseban zadatak slavistike da unapređivanjem prevođenja sa slovenskih jezika i na