ujedinjenju južnih Slovena, što je samo prividno protivurečilo Sterijinom kosmopolitizmu i književnoj toleranciji. Revolucionarnost Iliraca, baš kao i revolucionarnost svake vrste, Steriji ne samo da je bila tuđa, nego je u njoj video i konkretnu opasnost za sopstvenu sredinu koja u tom času na zadovoljavajući način nije uspela ni sama da se kulturno integriše, a kamoli u okvirima neke pretpostavljene, daleko šire i razvijenije državne zajednice. Ono što je najposle i uzrokovalo raspad Ilirskog pokreta, tj. rasprave o žrtvama koje je, zarad cilja ujedinjenja, svaka nacionalna kultura trebalo da podnese odricanjem od dela svoje tradicionalne baštine, konzervativnom Steriji se moralo učiniti kao prilično morbidna tema: jedna od ideja koju stilska raznovrsnost Sterijinog dela neprestano dokazuje je između ostalih i ta da svaka tradicionalna vrednost, u ma kojem dobu nastala i ma kakve modifikacije vremenom preživela, ne može

editovanja beleški, ili pretraživanja na malim ekranima. Ali za zaljubljenike u Notebook i one kojima ovaj program služi za obavljanje važnih poslova - ovo je lep dodatak ako vam ovaj Google program treba i kada ste na putu a imate samo mobilni telefon u džepu. Kao i većina drugih Google web aplikacija, Google Notebook zahteva XHTML-kompatibilan pretraživač koji dozvoljava SSL saobraćaj . najposli kad već nismo ništa vidili, nego tim više o nekim kuburama i pronevirama slušali, mislili smo već - e živi dočekati nećemo da vidimo tu "munjevitu" železnicu, još manje pak, da ćemo po njoj za tili čas stizati na Palić i natrag .

ostaje: ako je on, Zapadnjak, divalj i primitivan, sirov i bezočan, jer njemu je sila jedini način kako se može odnositi prema meni, zar ću i ja biti to isto, tako što ću gledati da mu udovoljim željama, ne bi li ga odobrovoljio i od sebe skrajnuo? I čiji je tu greh veći njegov ili moj? On, sviknut tekovinama svoje civilizacije, utemeljene u toj sili, ili ja koji sam više od pola milenijuma samo gledao kako ću stići i uteći i na strašnom mestu postojati ? najposle pitanje za Aleksandra Vučića i za silnu vojsku njegovih pristalica: zašto svom dželatu treba trčati u zagrljaj? I šta onda ako je on, moj dželat, koji bi da satre moj duh kao što je satro samostalnost mog privređivanja, šta onda ako je on jak, ako je silan treba li da metanišem pred njim zbog toga, da učim o životu po njegovim knjigama, zar zbog toga treba da se lišim svog dostojanstva i ponosa, zbog toga da zgazim po sopstvenom liku života ?

tendera i isto toliko u proceduri . najposle tržište kao vrhunski mehanizam i vrhovni gospodar koji određuje kolika je vrednost jedne kompanije. Hvala .

ga dobru učiš i maleno jošter šibom mučiš, da poštuje svoje roditelje i ostale drage prijatelje, pak da ljubi materinu ruku, jer ga rodi podnašajuć muku. Još je dite jedno teško brime, na kog valja da potrošiš vrime i naučiš Božje zapovidi, nek krstjanski dobar život slidi. Ako nećeš, ti si neprijatelj i dičice tvoje pogubitelj, koji radiš da pogubiš dite na taj način, - vi sami vidite. Jer kad čini kakogod zlo dilo, tebi ga je pokarati milo, i nauči krasti još iz mala, pak najposli dojde na višala. Ti si krivac svemu kolikomu, da ( t ) ćeš razlog Bogu velikomu, što ga nisi odmah pokarao, kad si nad njim svu oblast imao, neg zlo činit njemu dopustio; indi vidiš, da si ga ubio. Eto dakle, što mu tvoja šala tužnu dade: - pogana višala Ti sam znadeš svitovnu pravicu, da pogubi svakog ubojicu. Kakvo li ćeš imat gor ufanje za takovo grišno dilovanje

svakakve slasti, gurabije i peksemetiće, peku alvu i od brašna ptiće, pak se mloga s otim izgovara, da se ovdi nimalo ne vara, niti ona što od kuće krade, jerbo majka svaka svojoj dade. Možebiti da ti ona dade, ali za to sva kuća ne znade, neg se čudi kud se štošta diva, al na prelo poodnaša diva. A mladići pokradu duhane ispod krova na koncu nizane, pa kad vide da se neće znati, on se štagod i većjega lati; on ukrade novce i haljine pak najposli dojde pod batine. A kad ni to njemu ne naudi, on se višje ukrasti usudi, dok ne dojde ta njegova šala na vidilo pak i na višala. Još se uče govorit sramotno, jer tko ondi kog uči pametno? Neg se čini njem nikakva dika, kad ga čuje psovati divojka, i ostale stvari nepristale koje su jim od Turak ostale. Ej Turčine, pogan nekrštena Nigda stvar ta ne bi ti proštena. Što učini ti od Slavonije, kojoj para prije bilo nije? Je l ' to pravo trpit skule

, jer na svitu nije veće blago, neg kad čovik sa svakim u miru lipo živi, drži svetu viru. Istina je da i ovo valja, da mladinac pita roditelja, da mu oni svoje viće dadu, jer od toga oni bolje znadu, a pak to se ne radi za vrime, nego uvik, dok je živo ime. Ali oni neka jim ne smetu, jerbo čine njim veliku štetu; kako babe običaj imadu, pak još kćeri za njega ne dadu, neg rastave od miloga dragu, pak otidu i najposli k vragu. Druga ludost koju vi činite, da ju barem dobro promislite, pak gledate, je l ' kakva dobrota, ako će bit ona i sirota, i još da je barem dobre ćudi, da poslije ne smućuje ljudi; pokraj toga da bude poštena i rukama svojima poslena. A ne gledaj što imade ruha, a ne znade ni ispeći kruha, niti znade zgotovit jedžeka, neg da joj je gledat u čovika, jer se nije kod oca mučila ni ženskoga posla naučila, što joj valja, kad postane mlada

" Stani, momče kud si navalio? jošter nisam lulu zapalio; a nek malo i marva počine, zar ti hoćeš da nam sva izgine? Ja kriv nisam što se orat ne da, nek gospodar dojde pak nek gleda; da mi nismo pluga poharali, mi bismo to lako poorali ". Zatim pije, jer se njemu štuca, traži lulu pak njom o dlan tuca, vadi kesu i duhana riže, kreše vatru pak se onda diže. Dok zapali, projde frtalj sata, jerbo dobra ne ima alata; pak najposli jedva se nakane, i orati po ručku ustane. Al on neće da već vazdan ore, dokle onog jutra ne poore, nego samo do vrime užine. "Vidiš ", veli," ti ove dužine To se danas ne more sorati, valja nama vole nahraniti a sutradan nek dojde, do zore ta tri sloga poorati more ". Vidiš dakle, moj dobri težače i dangubni jošter posleniče, ne čudi se što ti nejmaš hrane, kad tolike imadeš mahane. To se kaže od težaka lini ', al poćuti kako

. Tako i ja teb ', Slavonče, hoću posvidočit nevirnosti zloću: gdi u kući ne imade glave, niti reda, ni uredbe prave, ona biva od ljudi i žena, pak je ima od mlogo imena. Najpri uzmi najstarjega brata: kad prodade Riđu il Dorata, one novce svojoj ženi dade, nek postavi kamo ona znade, pak pijuca na svakom pazaru. Druga bratja rade i znoj taru, a kada ga za nje upitaju, onda oni obodvoje taju, neće bratji da računa dade, već se psuje pak najposli svade. "Ne znaš ", veli," ti, što kuća ždere i što koje čeljade podere Ja sam kući štošta dobavio, nisam novce zalud probavio ". A ne kaže šta je namaknuo i zašto je novce dotaknuo. U tome se malo poinade pak najposli baš i zbilja svade. Drugi ti brat baška drži pčele, a kućani uvik meda žele; vosak proda i što bude meda, ali novce on u kuću ne da. S kućom jide, a kući ne radi, neg sveudilj oko pčela kadi, a

Dorata, one novce svojoj ženi dade, nek postavi kamo ona znade, pak pijuca na svakom pazaru. Druga bratja rade i znoj taru, a kada ga za nje upitaju, onda oni obodvoje taju, neće bratji da računa dade, već se psuje pak najposli svade. "Ne znaš ", veli," ti, što kuća ždere i što koje čeljade podere Ja sam kući štošta dobavio, nisam novce zalud probavio ". A ne kaže šta je namaknuo i zašto je novce dotaknuo. U tome se malo poinade pak najposli baš i zbilja svade. Drugi ti brat baška drži pčele, a kućani uvik meda žele; vosak proda i što bude meda, ali novce on u kuću ne da. S kućom jide, a kući ne radi, neg sveudilj oko pčela kadi, a kućani oru i kopaju, ali novca od nikud ' nejmaju. Pak kada ga porad tog ukore razljutiv se: "Daj te novce, more" onda se on s njima poinadi i joštere napsuje i svadi: "Kad starji brat onih novac ' ne da, ne

ni uklonio se, al eto ti uzdigne se od zemlje nika bila i poštovana sivost, koja prva prikaza iliti početak igre naravi jest. Jedna zatim malena svitlost protira one ostale zvizdice koje su se na tvrdini nebeskoj jedno malo dulje zadržale, a njiovo prazno misto ispuni nika odičena skerletna crljen. U to doba izavrije iz zemlje jedna prilipa zlatožutina i navisti nam blizoću žarkoga Sunca. Ova plemenita svitlina obujmi od istočne strane čitavu širinu nebesku, za kojom slidi najposli ispod zemaljskog okruga željno Sunce u čitavoj slavi svojoj lagano postupajući. Misec, koji kod poslidnjih zvizda jošter se nahođaše, problidi od ugleda ove velike svita svitlosti i pohiti sakriti se prid njome pod okrug zemaljski. Jedno kuhajuće more od vatre i gorućeg plamena digne se pomalo u vedrine nebeske. Zrake sunčane obasjaju gornje lice zemlje, i svitlost njegova zagleda u inesetni budžak svakoga polja, brda i doline. Prid njime biže magle sve priko vrata ;

poljskom poslu i bavljenju smetu u litu jednoga težaka vitrovi, nagla kiša, bura i gromovi. Prihod njiov poznade on dobar komad unapridak. Najprije se uspari zrak, i muhe se počinju većma bosti nego drugačije. Sunčani trakovi trepte kakono plamen i nika plava tuza valja se po zemlji. Zatim ugleda se iz daleka jedan maleni oblak, koji, kako da bi iz nike dubljine gori ushodio, od mukle tutnjave tiran, sada se u toran stvori, sada u različite kule i svake vrste pećine okrene, dok najposli u jednu crnu planinu obrati se i prikrije nebo. Sunce se ukloni za ove oblačne planine, i tmine priobvladaju dan. Zatim vitar, iz daleka hučući, počme kretati drvjem i vodama. Šuma šušti, a talasi u rikah i ribnjacih, tiskajući jedan valov drugoga, biju s takvom srditostju o brigove, rekao bi da su se na čovika razljutili i rade da mu se osvete. Vihar, okrečući se u vrtanj, kupi slamu, sijeno, prah i što na zemlji popade, pak nosi s velikom hukom i naglostju mrmljajući

iz oblaka doli i pogodi u brk najvišjega torna, drveta ili šiljatog dimnjaka, pak naokrušce ide, rekao bi da traži koga bi ubio. Višje puta razbije i pocipa stećevo drvo tako u prapule da ne ostanu na panju nego same u nebo gledeće strilje, kojega panja čovičja ruka sa 20 gvozdjenih klina, onakvog dževerleisana ne bi pocipati mogla. Dugačka tutnjavina lomi se po oblaku i plaši istu narav. Domaćin sa svojom čeljadju kleči na kolinih i moli Onoga, koji moru i vitrom zapovida . Najposli otvore se žlibovi nebeski i otisnu na zemlju čitave valove vodene, višje puta u led smrznute kapi, koje padajući na zemlju sataru ono što se pod njima dogodi. Oblaci vijaju se od tirajućih vitrova tamo ovamo, gromovi pristanu pucati, a munje sve riđe sivaju. Još jedna prazna tutnjavina čuje se u oblaku, i šuškajuća kišica završi ovu strahovitu prikazu. Oblaci se razadru i sunčane zrake progledaju gdi što kroza nje na zemlju. Zatim razapne se duga priko po neba do zemlje. One

pod njima dogodi. Oblaci vijaju se od tirajućih vitrova tamo ovamo, gromovi pristanu pucati, a munje sve riđe sivaju. Još jedna prazna tutnjavina čuje se u oblaku, i šuškajuća kišica završi ovu strahovitu prikazu. Oblaci se razadru i sunčane zrake progledaju gdi što kroza nje na zemlju. Zatim razapne se duga priko po neba do zemlje. One izabrane boje od najplemenitije crljeni, žutine, plavoće i zeleni igraju po njoj s najugodnijom caklinom. Jedna sitna izmaglica pade još najposli iz vedroga zraka, nebo se izvedri i smijuće sunce istrči opet napolje u svom potpunom veličanstvu, kano da bi hotilo reći: "Evo me, čoviče, opet, ufaj u Boga Što si se pripao?" Koji građanin ima ikada priliku ovu prikazu naravi od njezinog početka do svrhe gledati? Koja li svitovna prikaza može ovako dirnuti u srce čovičansko, kako dirne jedan s vatrom i s plamenom ispraćeni grom? Niti oko, niti uho čovičje ima prikazu od većje jakosti, koja bi mu svemogućstvo i kripost

najposli

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov