sredili po svom ukusu, sva trojica u kući imamo dvosobne stanove, tu smo svi na okupu. Zajedno jedemo, dogovaramo se, a Nazlija je stub kuće. Idemo na letovanja svake godine, radimo puno, ali damo oduška kad smo na odmoru ističe Neša.

je tvoja kriva, ama ti ubavo znaeš: sirotinjska sluza teška je, a sirotinjske kletve stizaju svakoga Nazlija .

kako sneg, a na obrazi dve rupice k d se nasmeje; nosila je burundžuk košulju i eleče. Nazlija pismo napisaja, i od t g za tija dni iz Stavrinu kuću niki ga nije mogaja vidi. Gina pa za toj vreme neje spala nikako, sve si

i da gu nesu napravene mađije, eli ti je napraćen živak Nazlija ne sastavlja više s Ginu, i da ga i on na mož više da vidi, te kamo li Gina, pa prišja si pri sestru baš na dan na Petrovdan, k d

pa prišja si pri sestru baš na dan na Petrovdan, k d se je vratila iz crkvu i sednula pod Petrovku jabuku, pa da misli na Mile Nazliju ¶

gi, od prvi reč su pristanali. Kum mi je od starinu Sotir Baltez; e, stari svat mi je, ne znam da li si slušala za njeg Mile Nazlija , ovaj što je u Premetarci u trgovinu: krasan momak i mnogo mi je dobar drugar. Kazuvaja mi je, siroma, kako je voleja neku

ništo, Krsto, mora bit da mi je od ovoj amam, zašto smo mnogo jučer sedeli više od pet sata. Nazlija gi neje otišja u kuću. A, jedan dan došja pri njeg niki čovek, pa mu reknaja da ga vika Ginina majka i Gina, ima ništo da

. A, jedan dan došja pri njeg niki čovek, pa mu reknaja da ga vika Ginina majka i Gina, ima ništo da zboriv i da se dopitav. Nazlija je mislija mnogo i mnogo, da l da otidne, i rešija se. Digne se, pa pravo u kuću pri majku Gininu. Tuj zatekne i Ginu. Rukuje

, volim te kako oči u glavu, eve kolko te volim, pa prišla pri Nazliju i poljubila ga u oči, i iskala da on njuma poljubi. Nazlija se pribraja, ustaja i odma si otišja dom.

, pa što god je Gina s njeg pravila, toj i on s Ginu. Nazliju da bega u svet i da se ne vrne. Od ženu nema po loš stvor. Da ne beše Eva u Raj, ne teše belkim ni Adam da zgreši.

će Gina sve da kaže na muža si, i to ne kako je bilo, nego kako je ona tela i kako vu je milo bilo. Nazlija uilan, pa mu odma otvoriv dućan u susednu malečku varoš. Radnja mu je pošla dobro, ama gu Gina nema. Pa bi možda i

, za volenje ič da ti ne zborim, ama k d pomislim na dete, srce me boli. Miluj ga i čuvaj ga moje je i tvoje. Nazlija ¶

oltar i zakletva. Vrćam ti tvoje besramničko pismo, pa si trljaj glavu, a moje i Ginine oči više da te ne vidiiv. Nazlija je po toj zatvorija dućan, pratija na gazde si ključovi s pismo, a on pobegnaja u svet, te se do dan današnji ništo za njeg

nazlija

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov