slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "nerazrušiva".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
putem koji vodi na nebo. Jer ona, postavivši dobre temelje za podizanje kuće, sagradi sebi veoma jaku kulu. Ali zgrada kuće pravi se od spoljašnjeg materijala, dok ova blažena činjaše suprotno: ne skupljaše spoljašnji materijal, nego šta više razdade svu svoju unutrašnju sopstvenost. Jer razdavši imanje svoje siromašnima, i napustivši gnjev i zlopamtljivost, i odbacivši uz to i zavist i slavoljublje, ona sagradi svoju kuću na kamenu, te joj kula bi velelepna i kuća nerazrušiva ( sr. Mat. 7, 24 - 25 ). 14. I čemu mnogo govoriti? Prepodobna Sinklitikija još u samom početku prevazilažaše one koje su već stekle naviku monaškog života. Jer kao što se prirodno obdarena deca, dok još takoreći mucaju, takmiče sa odraslom decom koja se već duže vremena uče kod učitelja, tako i ona, goreći duhom, preticaše druge. 15. Mi nismo u stanju da opišemo svakodnevno podvižničko življenje prepodobne Sinklitikije, pošto ona nije dopuštala nikome da vidi to njeno
rat i trenutke ulaska Evrope u luku mira, 9. maja 1945. godine. U 00:16 časova, tek što je otkucala ponoć, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke potpisnici su bili feldmaršal V. Kajtel, general K. J. Štumpf i general X. G. Hindelurg, a u ime članica antifašističke koalicije posvedočili su sovjetski maršal G. Žukov i britanski general A. Teder. U Hitlerovom snu Beograd je trebalo da bude nerazrušiva tvrđava Trećeg rajha, ali pod imenom Eugenija. Prema zvaničnim podacima, Jugoslavija je imala 1,7 miliona žrtava, rat je za nju potrajao do 15. maja .
te narode dovedu do ivice gladovanja . Nerazrušiva sloboda ili Milosrdni anđeo .
za nju ne postoje. Prolazi kroz ključaonice dveri i okana zatvorenih. Slušao sam pjesmu kako nevidljiva izlazi iz tvrdih tamnica pored budnih stražara. I sam sam je često iz tamnice puštao u slobodu . nerazrušiva granica i tvrđava narodna je pjesma i svirka. Čuješ je, a ne vidiš je. Postoji, a nevidljiva je. Neopipljiva je kao duše. Mačevima je ne možeš isjeći, strijelom je ne možeš pogoditi, kopljima je ne možeš probosti. Oganj je ne može sagoriti, voda je ne može potopiti .
: Vozi svoj plug preko kostiju mrtvih. E sada, razumjeti to danas znači razumjeti življenje u socijalističkoj Jugoslaviji, jer unatoč svemu što govorimo o kulturi i drugim oblastima u kojima je bilo slobode, to je ipak bio totalitarni sistem, u kome je laž sve više postajala dominantna, pogotovu pred kraj njegovog postojanja. I ta laž je polagala pravo na cjelokupan vaš život, od rođenja do smrti. Stara Jugoslavija je bila majstor u laži, ona je sebe lagala do 91. godine da je nerazrušiva . Zamislite tek neposredno pred Titovu smrt, poslije Titove smrti, ta laž je bila toliko opipljiva da je bola i smrdila svuda oko sebe i protiv toga se mlad čovjek po prirodi buni, traži nešto, sposoban je da nagonski osjeti laž. Ne zna on uvijek kako da se bori s njom, osjeća da ga guši, ne zna šta hoće, zna samo da hoće da se izbori sa tim gušenjem, i upravo tu negdje pop kultura za nas jeste imala značenje koje je suštinsko, imali ste način da kažete: Ja
, jer ne odgovara istini da to nazivamo sozercanjem, kao što to čine nemudri od onih koje Jelini nazivaju mudrima ( mi, svakako, nećemo nazvati mudrima one koji nisu mogli, ili nisu hteli da upoznaju Boga preko Njegovih stvorenja ). Ja imam u vidu javljenost čulnih stvari, među kojima se vodi neprekidni rat, svaka uništavajući drugu i sve uništavajući se međusobno. Kod njih je samo jedno izvesno, a to je njihova nepostojanost i propadljivost, i nesposobnost da dostignu nerazrušivu i čvrstu međusobnu postojanost. Duša, prilazeći k njima ( tj. ovim čulnim stvarima ), brzo se udaljava ( od njih ) i, kao u Crkvu i nepristupnu tvrđavu mira, predvođena Logosom velikim istinitim Bogom našim i Arhijerejem, stupa pomoću razuma u duhovno prirodno sozercanje koje je slobodno od svake borbe i nespokoja. Tamo ona, kao preko simvola božanskih čitanja, saznaje logose ( značenja, smisao ) tvarnih bića, kao i čudesnu i veliku tajnu božanskog Promisla projavljenog u
života, postići potpunu slobodu, to jest slobodu od samoga sebe, da izbegne sudbu onih koji su ceo vek proživeli a sebe u sebi nisu našli. Taj pronalazak, to jest staraštvo nije pronalazak teorijski, nego je izveden na Istoku iz prakse danas već hiljadugodišnje. Obaveze prema starcu nisu to što obično poslušanje, iskušeništvo, koje je oduvek postojalo i u našim ruskim manastirima. U staraštvu se priznaje večna ispovest svih onih koji se trude i vrše podvige kod starca i nerazrušiva sveza između onoga koji je svezao i svezanoga ... Staraštvo je ispitano i već hiljadugodišnje oruđe za moralni preporođaj čovekov od ropstva ka slobodi i ka moralnom usavršavanju .
bude vavek u mene i u svih koji ljube Boga. Jer je ludost Božja mudrija od ljudi, a mudrost ljudska je ludost pred Bogom ( 1 Kor. 1, 25; 3, 19 ). Zaista bih ja poludeo, kada bih otstupio od istinitog Boga i poklonio se vašim đavolima. Opet se razljuti Avrelijan, i naredi da oboje vežu za drvo mučenja, i da im gvozdenim noktima stružu rebra. A oni se u mukama moljahu Bogu, govoreći: Gospode Isuse Hriste, Sine Boga živoga, svetlosti hrišćanska i vero nerazrušiva , pokaži lice Svoje, i pomozi nam, i ne ostavi nas, radi svetog imena Tvog - Dok se oni tako moljahu, Spasitelj, koji nevidljivo beše pred njima, olakšavaše im patnje, i sveti ne osećahu muke. A jedan od dželata, po imenu Stratonik, koji beše određen da sleva struže rebra svete Julijane, videći lepotu tela njenog, bi ranjen njome, i štedeći je uzdržavaše se od struganja. A sveta, shvativši njegovu misao, gurnu ga nogama i reče mu: Stratoniče, čini što ti je zapoveđeno
na ovoj izložbi, jedna je bila merna - Sv. Aleksandra Nevskog, a 14 su replike čudotvornih Bogorodičinih ikona i Njenih praznika. Odabrane su ikone koje su se kroz istoriju pokazale kao najčudotvornije i u narodu najpoštovanije, među njima i one koje su bile zaštitnice doma carske porodice Romanovih. Predstavljena su izobraženja Bogorodice Kazanske, Vladimirske, Kursko-korenske, Teodorovske, Tihvinske, Bogoljubovske, Svih žalosnih Radost ", Znamenje ", Nerazrušiva stena ", Pokrov Presvete Bogorodice ... Posebno mesto zauzimala je litijska ikona Bogorodice Smolenske Odigitrije iz 16. veka, sa likom Sv. Nikolaja Čudotvorca sa druge strane .
te kretencine i njegovih zapaljivih komunistickih govora, mnoge majke je u crno zavio. u paklu goreo nerazrušiva tvrđava Trećeg rajha, ali pod imenom Eugenija. Trebalo je da to bude nesalomivi bedem, srce i nepresušno izvorište energije koja brani i hrani taj Hitlerov san o hiljadugodišnjem nacističkom carstvu .
narodnu zgradu i tako ih simbolički čuvali . nerazrušiva narodna knjiga zavjeta i istorije koju ona danas čisti i obuhvata pod svoje Hristoliko krilo .
kondaku, osećena silom Višwnjega, ona je Utočište dušama našim i Mladica koja ne vene ( ikos 3 ), Majka Jagnjeta i Pastira koja otvara rajske dveri, Tvrđava vere s kojom smo se obukli u slavu blagodati ( ikos 4 ). Ona je ta koja pokazuje Gospoda, nastavnica vernih i mudrosti ( Odigitrija ). Ona je Kamen koji je napojio žedne života ( Izl 17, 6 ), Pokrov sveta širi od oblaka ( Platitera - Znamenje ), viša od Svetinje nad Svetinjama, Skinija Božijeg Slova, neizreciva riznica života i Nerazrušiva tvrđava Carstva ( ikos 6 ) .
i izgled jednog te istog čveka menja, ipak priroda čovekova ostaje neizmenjena i ličnost ista ... nerazrušiva i nepovređena, cela i savršena u svima podrazdelima svojih delova, u svima, tako reći, organima i čuvstvima svojim, bez i najmanje promene, bez ikakvog gubitka u svom sadržaju, bez ikakve izmene u svojim odredbama ... Na crkvenoj njivi preci naši su posejali u starini zrnevlje pšenice vere ... A pošto kraj i početak ne treba da protivreče jedan drugome, to će biti zakonito i dosledno ako od pšeničnog useva mi požnjemo rod, rod dogmatske pšenice .
od svih ovo: Aliluja nerazrušiva tvrđavo carstva Raduj se, jer se tobom dižu zastave pobede Raduj se, jer se tobom obaraju neprijatelji Raduj se, tela moga isceljenje Raduj se, duše moje spasenje Raduj se, Nevesto Nenevesna
Prolazi i pohota svetska: tek što okusim od slasti njenog zadovoljenja, iščezava i slast i zadovoljenje. Tada se zauzimamo oko druge - a i s njom isto; trčimo za trećom - i opet isto. I ništa ne ostaje, nego sve prolazi i odlazi. I šta? Zar nema baš ničega što ostaje? Ima, govori nam na istom mestu apostol: A onaj koji tvori volju Božiju ostaje vavek. Kako postoji svet koji je tako sav prolazan? Bog hoće i on se održava. Volja Božija je njegova nepokolebiva i nerazrušiva osnova. I onaj među ljudima, koji tvrdo stane uz volju Božiju, istoga trenutka i sam postaje postojan i utvrđen. Kolebaju se misli kod onoga koji juri za prolaznim. No, čim se urazumi i vrati na put volje Božije, čovek počinje da se utvrđuje u mislima i namerama. I kad, na kraju, uspe da stekne naviku na ovakav način življenja, u njemu sve - i unutrašnje i spoljašnje - dobija mirno ustrojstvo i bezmetežni poredak. Počevši ovde, taj duboki mir i nepomutljiva bezmetežnost preći će