sabora (451. g.) božanska i čovečanska priroda su se u jednom i istom Hristu, Sinu Božjem Jedinorodnom, sjedinile " nesliveno , nepromenivo, nerazdelivo, nerazlučno ". Hristos je stoga istovremeno Bog i Čovek, zato se i naziva Bogočovek.

Božanstva i Njegovim sjedinjenjem sa ljudskom prirodom, ostvarena je i punoća čovekovog bića i njegovo savršenstvo. Nesliveno , nepromenljivo, nerazdeljivo i nerazlučno jedinstvo i zajednica u Bogočoveku Isusu Hristu božanske i čovečanske

isticanja pozitivne i potvrdne dimenzije čuvene halkidonske definicije, izražene u negacijama: nerazdeljivo, nesliveno , nepromenljivo, nerazlučno. Time bi Sofija bila teološko i misleno nastojanje da se Halkidon posebno u naše vreme

i Sinu, i Sinu kao i Duhu Svetome. Po jestestvu i bitnosti ovo troje je jedinstvo nerazdelno, a po ipostasima trojstvo nesliveno . Otuda, sve što ima Otac, ima i Sin i Duh Sveti - i moje sve je tvoje, i tvoje moje. To važi i u pogledu sledbenika Hristovih.

u jedno kako bi obrazovali jedno razumno živo suštastvo, nego o tome da su se posredstvom Uma (Duha) Bog i telo nesliveno sjedinili da bi obrazovali jednu Bogočovečansku ipostas što je pronikla u devstvenu utrobu u kojoj je i od koje se,

Otac postao uzročnik vremena pre nego Sina. Drugim rečima: Očevo biće i rođenje Jedinorodnoga se poklapaju, i to nesliveno . Rođenje Slova i ishođenje Duha treba misliti pre svakog kada: Otac nije počeo da bude Otac, jer Njegovo biće nema

prirode, ograničava, uzvodeći ih u svoje jedinstvo i nedeljivost. Ovi delovi su istovetni sami sebi i jedan drugome, nesliveno se prožimaju, pokazujući da svaki deo u celosti ulazi u drugi kao celinu. I kao delovi oba zajedno oni obrazuju svet kao

rečeno, misli se u različitim odnosima, jeste u celosti i jedno i drugo: Božanstvo jedno i jedinstveno, nerazdeljivo i nesliveno , i prosto, i neumanjivo, i ne izmenljivo. Jeste Jedinica celosna po suštini, i celosna Trojica po Ipostasima,

Crkva je, kao što je već rečeno, najpre znak i ikona Boga. Jer kako Bog, po svojoj bezgraničnoj sili i mudrosti ostvaruje nesliveno jedinstvo različitih suština svega što postoji i, kao Tvorac, povezuje ih sa Sobom na najprisniji način, tako i Crkva,

ona, od svih ljudskih moći i tvorevina, čini trojedinstvo Lepote, Istine i Dobrote, je dinstvo u kome ova tri ideala nesliveno i nera zdelivo, organski postoje i sude luju. Umetnost je, drugim rečima, delo celovite duše a nikako ne neke posebne

je na čohi s druge materije podstava, a jedna se dolama, kapa li zove, tako je Bog ujedno s čovekom sastavljen dvostruko, nesliveno : u dve forme jedan "Na jednom mestu u Venclovićevim spisima bludnica se Hristu obraća ovim rečima:" Pomozi mi hudnoj

i božanskog žrtvenika; Crkva je znak i ikona Boga (,, jer kako Bog po svojoj bezgraničnoj sili i mudrosti ostvaruje nesliveno jedinstvo različitih suština svega što postoji, i kao Tvorac povezuje ih sa Sobom na najprisniji način, tako i Crkva,

. Ove dve prirode u jednom su licu Hristovom, jer se Hristos Bog ne deli na dva lica, nego se raspoznaje u dvema prirodama nesliveno . Iz ove monofizitske jeresi pojavi se u ovo vreme svetog Maksima nova jeres, jeres monoenergetska i monotelitska [ 4 ],

. Uporedo sa Očevim gla som, u to ih je uveravala i slava Njegovog tela, potičući od bo žanstva koje je nepromenljivo i nesliveno sjedinjeno s njim. Sve dočanstvo ove trojice zapečaćeno je Očevim glasom, a takođe i Mojsejem i Ilijom, koji su pred

, koje se nastanilo u samom Njegovom telu, neizmenljivo se s njim sjedinivši, zbog čega božanstvo i telo nerazdeljeno i nesliveno obitavaju u jednoj Ipostasi i u jednom Licu. On nije, kao Mojsej, bio blistave spoljašnjosti, nego je kao Bog blistao