i svetlost, silu koja sagoreva greh, toplotu koja zagreva srca, svetlost koja prosvećuje um. Duh je bestelesan, i ne ovaploćava se ni u kakvom telu, ali se po potrebi javlja u onim oblicima materijalnim, koji oblici najbolje simboliziraju značaj

je nedovoljan. Upravo protiv tog morala ustaje Dostojevski. ovaploćava svojoj ličnosti, još teže bi mu bilo da izvrši bezlične moralne zapovesti, koje se ne oslanjaju ni na kakvu konkretnu

. 9, 5). Neka Jovan uzvikne: Pripremite put Gospodnji (Mat. 3, 3). ovaploćava ,

, samokažnjavanjem i samopregorenjem. Jer samo takav način života omogućava čovekovom duhu da se putem seobe ovaploćava u sve savršenija bića najpre u bolje ljude, zatim u duhovna bića i najzad u božanstva. Prema tome, tek pošto uništi svoju

Hristos boluje. U svakom stradalniku Gospod Hristos strada: u svakom tužnom Gospod Hristos tuži. On se neprestano ovaploćava u telo svih gladnih, bolnih, žednih, tužnih, jadnih, prezrenih, poruganih golih i proganjanih. On neprestano uzima

sadejstvu - sinergiji Boga i čoveka, dolazi spasenje. Uz sadejstvo Duha Svetoga i slobodne volje Presvete Bogorodice ovaploćava se Isus Hristos. Tako i mi treba, uz sadejstvo sa voljom Božijom, u Crkvi da zadobijamo svoje spasenje. Naravno, to

. Reinkarnacija (lat. reincarnate) jeste veoma staro učenje, po kome se duša čovekova, posle smrti tela u kome je bila, ovaploćava u druga ljudska tela sa ciljem daljeg usavršavanja. Metempsihoza (grčki: metemjucwsiV) pak označava takođe učenje o

o preseljenju duša posle smrti, kao i reinkarnacija, samo s tom razlikom što metempsihoza dopušta mogućnost da se duša ovaploćava ne samo u ljudska tela nego i u životinjska, biljna, pa čak i u minerale. To je i osnovna bitna razlika između

se verovanja preobraćaju u doktrinu preovaploćenja u ovom svetu [ 24 ]. Sada se već određeno govori da se čovek ponovo ovaploćava zbog svojih prestupa koje učini u životu. A uz to je više izdiferenciran i pojam greha. Greh to je rezultat površnog

odnosima [ 38 ]. ovaploćava u empirijski omotač, sada potpuno nov: prošlo ostaje u vidu plodova svojih samo u duhu. Empirijski omotač nije "

izraz tog tragičnog saznanja nemogućnosti duše da se konačno otrgne iz telesne tamnice, jer posle smrti duša se ponovo ovaploćava u novo telo, upada u novu tamnicu. [ 64 ] Interesantno je da je ovakvo učenje pitagorejaca o preseljenju duša, kao i u

da ima život večni "(Jn.3, 16). Samo savršena ljubav može dati i predati Jedinorodnog. Samo je ljubav sposobna da se ovaploćava , da daje sebe drugima, ostajući sobom, samo uvećana životom drugih. U Hristovom smislu ljubiti znači ovaplotiti se u

držite "(Jn.14, 15). Ljubav je uvek delatna, aktivna; uvek u delima. Ona je uvek sila i moć kojom se svaka reč Hristova ovaploćava u delo. Ljubav ne samo sj edinjuj e čoveka sa Hristom, već ga sjedinjuje sa Bogom Ocem i sa ljudima. JBubav izaziva ljubav

Svetoga (sr. 2 Kor. 13,13 i Sv. Liturgija, vozglas na početku kanona Evharistije). Jednom rečju, Crkva u Liturgiji ovaploćava sebe kao celu = katoličansku Crkvu Božju, kao jedno Telo jednoga Sveceloga Hrista.

učenja) i konopac u drugoj (da spasi razumna bića iz ponora obmane, ili iz budističkog mesta pakla), ono stoga ovaploćava dvoslojni budistički ideal slobode (mač) i sažaljenja, (sa) milosti (konopac).