večernja, 28. maja 1288. godine. Saznavši za svetiteljevu končinu, sav se Rostov sleže k njegovom telu, i neutešno plakahu , jer ih ostavi pastir i učitelj, pomoćnik i izbavitelj u opasnostima i nevoljama, zaštitnik udovica i siročadi,

ga itko drugi prati osim Petra i Jakova i Ivana, brata Jakovljeva. 38 I dođu u kuću nadstojnikovu. Ugleda buku i one koji plakahu i naricahu u sav glas. 39 Uđe i kaže im: Što bučite i plačete? Dijete nije umrlo, nego spava. 40 A oni mu se podsmjehivahu.

u otok; zatim naredi dvanaestorici ljudi, da ga tuku batinama. Dok su ga oni tako vukli potokom, nekršteni nad njim plakahu . Tada, pošto su ga tako dovukli do Dnjepra, bace ga u nj. Vladimir reče svojim slugama: "Ako se gde zaustavi, odgurnite

sin jedinac pogiboše u hramu koji se sruši od zemljotresa. - Čuvši to, knez razdra haljine na sebi, i stade ridati gorko. Plakahu sa njim i starešine gradske, a neki ga tešahu. No ko ga je mogao utešiti u takvoj žalosti koja mu obuze srce od vesti o

. Knez pak Dimitrije sa suprugom svojom Evantijom, sinom Dimitrijanom, [ 11 ] prezviterom Evnomijem i svima vernima, plakahu mnogo nad ocem i učiteljem svojim; upalivši sveće i otpojavši pogrebne pesme oni s češću pogreboše telo njegovo u

me da Hrista ljubim i da strpljivo nosim Njegov blagi jaram. A kad oni to čuše, klekoše kraj glave njegove, i grljahu ga, i plakahu dugo i dugo. Jer ih u isti mah obuze i radost i tuga: radovahu se, jer se ljubljeni sin njihov nađe; tugovahu srcem, jer se u

narediše da joj otkriju lice, pošto beše pokriveno, da bi se nagledali lepote njene. A rođaci i svi koji je poznavahu plakahu . Međutim oba starca ustavši usred naroda, položiše ruke na glavu njenu. A ona plačući pogleda na nebo, jer joj se srce

bio sluga prepodobnog Zosime. Ova žena, po nagovoru besova, zakla sebe, i ležaše kao mrtva. Njeni roditelji gorko plakahu i prizivahu u pomoć prepodobne oce, Zosimu i Savatija. Iduće noći prepodobni se javiše njoj u snu i, dajući joj sud pun

neće vredeti ništa. Deco, zapovesti Gospodnje i moje držite, i neka Bog mira bude s vama Čuvši ovo, Jovan i Arkadije plakahu , i govorahu: He ostavljaj nas, oče, već umoli Boga da ti da da još malo ostaneš s nama. Znamo da ćeš ga umoliti ako hoćeš,

odmah spustiše jedra, i bura se stade titrati lađom, bacajući je tamo amo, i valovi je zapljuskivahu. I svi na lađi plakahu i ridahu od očajanja, straha i smrtne opasnosti. Plakahu i obadva brata, Jovan i Arkadije, moleći se Bogu i govoreći:

, bacajući je tamo amo, i valovi je zapljuskivahu. I svi na lađi plakahu i ridahu od očajanja, straha i smrtne opasnosti. Plakahu i obadva brata, Jovan i Arkadije, moleći se Bogu i govoreći: Gospode preblagi, Sazdatelju svake tvari, ne prezri

povikaše: Ovo su čeda naša ovo je plod utrobe naše ovo je svetlost očiju naših - I pritrčavši zagrliše ih, i ljubljahu ih i plakahu od radosti. Rasplaka se i starac. I svi ustadoše, te uznesoše hvalu i blagodarnost Bogu. I veseljahu se, veličajući

vidi koliku milost učini prema nekim grešnicima, iako im behu velika bezakonja, ali pošto to mrzahu iz sveg srca i plakahu mnogo vremena, udostojiše se prošenja. I zbog toga, kao što vidiš, napisah ovu knjigu, to jest zbog onih koji

odatle i otplovi na Kipar, gde se nastani u jednom pustom mestu u okolini grada Pafa. Bratija Ilarionovog manastira plakahu što ih sveti starac ostavi. No kada ugledaše da im je sveti Epifanije došao, oni se utešiše u tuzi. I provede kod njih

se, čeda, jer Epifanije više neće biti s vama u ovom životu. Rekavši to, on predade duh svoj u ruke Božje. I gorko plakahu za njim učenici njegovi i mornari. Utom iznenada prestade bura i nastade velika tišina na moru. To ih obradova i oni

plakahu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov