, kod Arlija, i Bahtalo Vasili, kod Gurbeta, što znači: Srećna Vasilica, uz pozdrav: Ov sasto (Da si živ i zdrav). Polaženik je obično neko dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Vodi se računa da polaženik bude isti

i zdrav). Polaženik je obično neko dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Vodi se računa da polaženik bude isti kao i prošle godine da bi godina bila srećna i berićetna poput prethodne.

stvari ništa drugo doli duše predaka, inkarnirane u oblike različitih ljudi ili životinja, kao što su: prosjak, gost, polaženik , zmija, živina, lep tir itd. Od duša svojih predaka očekivali su Sloveni svagda zaštitu, svako dobro i uspeh. Da to

narod danas slavi, sa badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta, česnicom, pohođenjem izvora i bunara, polaženikom , sa raznim vračanjima i gatanjima i tolikim drugim mnogobrojnim običajima, jeste praznik naše stare vere. Kao

česnicu od projinog brašna i dan danas tako radi.U nju se svake godine stavlja jedan isti dukat koji nikada nije izvukao polaženik , uvek je to bio neko iz kuće. Prijatni praznici.

vatralja napravi se drveni žarač i podsticač koji služi u mesto ovog, mašica i ostalih stvari. Tek kad na Božić dođe polaženik onda se sve to iznese. On prvi sedne na stolicu i on prvi uzme vatralj, skinuti s tavana ili donešeni iz zgrade ili staje

bio običaj da se u kuću uvodi vo dešnjak da bi svi ukućani bili zdravi i snažni kao i volovi. polaženicima , domaćin uzme i lupa jedan orah. Ako je pun biće rodna godina, a ako je prazan onda domaćin trči tri puta oko kuće i viče: Ne

, a torbu mu napunili hlebom i kolačima. Pomagali su i svoje susede, a na kraljevskom dvoru su svake godine na Božić bili polaženici i najdraži gosti.

odgrizao mu parče. Bilo kako bilo, pas je domaća forma, dvojnik vukov, ili on je dobri lik "vukov ". polaženik u istočnoj Srbiji. Što se vrhovnog božanskog karaktera "vuka ", odnosno" psa "tiče, on se zapaža u nekoliko značajnih

, on se zapaža u nekoliko značajnih obrednih radnji. Najpre, u istočnoj Srbiji pas se i danas još pojavljuje u ulozi " polaženika ", pa su u ovom kraju na praznike: svetu Varvaru, svetoga Ignjata i na Badnji dan uvodili u kuću pored ovce i vola, svinje i

na praznike: svetu Varvaru, svetoga Ignjata i na Badnji dan uvodili u kuću pored ovce i vola, svinje i kokoške, i psa kao polaženika . Pas kao pratilac čobanina ima veliku ulogu i u božićnim običajima kada mu se ukazuje izuzetna počast, osim u istočnoj

Gori, gde je bilo razvijeno ovčarstvo. P. Kostić ovu mitološko-magijsku činjenicu tumači sociološki. Pojava psa polaženika samo u istočnim krajevima Srbije, kao i u zapadnoj Bugarskoj, mogla bi se dovesti u vezu sa arhaičnom starobalkanskom

kada u jatu navale na polja u vreme sazrevanja žita i kukuruza, suncokreta i drugog sličnog bilja. Kao što pas može biti polaženik , tako i kokoš. Ova je praksa prisutna i u istočnoj Srbiji, posebno kod zemljoradničkog stanovništva, nešto manje

večeru, a tamo gde su dve generacije u kući, mladi zovu uveče svoje goste. polaženici " da žare ". U sećanju Lovrana oduvek su polaženici bili deca, do tridesetih godina obavezno dečaci, a posle toga i