niske zlata, bio je golem vrag za bule, pa su ga Turci stalno ganjali i sabljama hteli da učine neuglednim. Ali ni ožiljci po licu, zadobijeni od kamdžija, ne umanjiše njegovu lepotu . poljačko oružje .

Poljska opet poče da opada. A kako je ona opadala, tako se snažila druga slovenska zemlja pravoslavna Rusija. I balkanski Sloveni, većinom pravoslavni, počinju lagano da se okreću njoj a da zaboravljaju Poljsku. Taj proces lepo se pokazao u kasnijim izmenama pesama o Sobjeskom. Tako će u jednoj poljski kralj postati "Mosković Jovane" ( ostalo je samo ime Jovan = Jan ), on će slati sina Beču u pomoć i daće mu ovakav savet : poljačku , Ivanišu kralju poljačkome .

slovenska zemlja pravoslavna Rusija. I balkanski Sloveni, većinom pravoslavni, počinju lagano da se okreću njoj a da zaboravljaju Poljsku. Taj proces lepo se pokazao u kasnijim izmenama pesama o Sobjeskom. Tako će u jednoj poljski kralj postati "Mosković Jovane" ( ostalo je samo ime Jovan = Jan ), on će slati sina Beču u pomoć i daće mu ovakav savet : poljački " jedna su ličnost .

se kako pametno petersburgski dvor vreme upotrebiti ume "[ 207 ]. Zaista, u ovoj vesti ne zna čovek šta je od čega istinitije i stvarnije. I ne štedi se ni Austrija, te se vest svakako prokrala cenzuri . poljačko blagorodstvo štediti, na njega prizrenija imati i tako njegovim urođenim duboko ukorenjenim aristokratičeskim postupcima laskati počinju. Istina, ne može se reći da se ove dve narodnosti spojavaju, ali mrzost sprama Rusa od strane Poljaka izčezava. U Poljskoj je zemlju pritjažavajući blagorodni nezavisim, kao god u stara hvaljena vremena tako nazvane Respublike. Zemljedelac je od njegove volje zaviseća mašina, a i čivutin, koji na neki način srednju klasu u

" rasteraše sve moje Poljake i pobiše najbolje junake ". Čitava je Poljska, veli dalje vila, ostala krvava. Poljak gine i ne moli se za svoju dušu, nego za svoj narod. Za narod koji se potuca po svetu : poljačke prošlosti .

, kad se saznalo o čem Mickjevič predaje [ 286 ] . poljačkog živopisca Štatlera, koj Mickjevića predstavlja gde pred crkvom naše ljubljene gospođe u Krakovu skupljenom narodu čita "knjigu o poljskom narodu ". Ozbiljnost vremena govori iz njegovi usta. Nešto mramornoga počiva na licu ovog slavnog Poljaka. Glas mu je jasan ". I dalji opis u ovom duhu. Naročito se ističe njegovo skromno odelo i poetska figura, a vrh svega hvale se njegove" neiskićene, ali baš zato silne reči ". "Kadgod mu fali potrebni izraz; on ga traži i nađe ga ". Prvo

ovoga ruskoga, ili bolje reći, slovenskoga đenerala, kojeg je ime osobito, u vrijeme pošljednijeh ratova, mnozini poznato. Prije nego što je izabrao vojničku karijeru, Skobeljev se učio u Petrovgradskom sveučilištu na Fizikomatematičkom fakultetu. Ne znam po kakvijem uzrocima on ostavi sveučilište, priđe u vojničku školu i vrlo dobro svrši akademiju đeneralskoga štaba. Kao mladić on je učestvovao u španjolskom ratu protiv karlista, a takođe u ratu u vrijeme poljačkog bunta; njegova vojnička slava počinje se, od toga vremena od kako je pokorio kokanstvo hamstvo u srednjoj Aziji. Rat s Turcima 1877 - 78. godine, postavio je Skobeljeva, kao što je poznato, u red među prvijem vojskovođama i junacima današnjega svijeta. U svojim bilješkama "o rusko-turskom ratu" jedan amerikanski oficir ( koji je poslat bio kao vojni agent ) - naziva Mihaila Skobeljeva vojničkim genijem i proriče mu veliku budućnost. Ne znam je li sve istina, što se je pisalo

kad je Kara-Mehmed paša s Malesijom pod nož stavio Gornju Leleju jednima je kuće palio, a drugima glavarstvo davao, da zavadi, da lakše vlada. Sve slomljeno i zavađeno, popaljeno, ojađeno jedva se našlo desetak ljudi da se odupre. Odmetnuli su se, i s njima Bacan, vojvode Mirčete Krivoga sin, i na glavi mu nekakva kapa. Proglasili su da je to vojvodska kapa, ostatak stare slobode i države, pa je puklo po narodu "Osta kapa na Bacana ", a s druge strane je odjeknulo" I poljačko carstvo propade, a lelejska kapa osta. "Jedno vrijeme su se vili oko sela, gdje se i sad Kapa zove, i ubijali agalare i ranili pašu iz Gusinja, a poslije su se pomakli u Lelejsku goru i posvađali se između sebe. Jedan se i poturčio, drugoga u zasjedu namamio i ubio, treći je u Lakce pobjegao a četvrti preko Starog Vlaha. Raspadali su se i otpadali, a opet je stara kapa do Kara-Đoka dočekala. Poslije ...

: "Hodi car Osman na Leha i ničto ne poluči tamo ". Na sličan način zabeležen je turski pohod protiv Poljske 1672. i pad Kamjenjca Podolskog:" Poide car Mehmed na Leha i vazet Kamenicu grad ". poljački ", ali - što je veoma indikativno - i kao "Mosković Jovane ". Ovo poslednje je, naime, evidentan pokazatelj da se od kraja XVII veka težište naših istorijskih nada nepovratno prenosilo na novu veliku silu, Moskovsku Rusiju .

pretprosvetiteljskog sistema Za prevod Baranovičevih propovedi, on beleži oko 1736. da ga je načinio "prostim dijalektom ", a u Velikopostniku ( 1741 ) detaljnije obrazlaže svoj stav. I ovu knjigu je pisao" na prosto i urazumitelno znanije srbskoe, za seljane i prosce ljude ", "prostim ljudem na razumnost ", a u tekstu na jednom mestu obraćajući se pastvi podvlači svoj princip:" Prosto vam ovo govorim vašim srbskim jezikom, a ne po knjiški skriveno, ni po leški , poljački li šljapam ... "Tako je Venclović" srbski jezik radi razumenija prostim človekom "počeo koristiti i kao književni .

: "Evo ima doba nekoliko da vojujem i da boja bijem s jeretikom od Švecije kraljem, za obranu kralja poljačkoga, koga branih od kralja švedskoga; al ' on mene učini nevjeru i pristupi dušmaninu svome. Pak ja jošte imam izdajnika, kao Srbi Brankovića Vuka, izdajnika, moga podložnika, prokletoga Mazepu Ivana, vojevodu od Rusije Male. Ni to meni dosadilo nije, ni vojnike moje utrudilo: mi smo Švede srećno rašćerali, pod Poltavom strašno pob ' jedili, još Mazepa živa uhvatili i poljačkog povratili kralja, da se kaje što je učinio; nego mi je Turčin zaratio, i svu silu na me obratio, da osveti kralja od Švecije ... Već mi kaže vjerna sluga moja, vjerni Savo Vladisavljeviću, od Popova iz Hercegovine, da vi slavni Crnogorci voljni s Turci mira nigda ne imati, i da mene pomoći možete, - pak ev ' šiljem poslanika moga. Ja se uzdam u boga višnjega i u mišcu naroda srpskoga, osobito hrabra Crnogorca. da će meni biti u pomoći da hrišćanski narod izbavimo i slavensko ime

oslobodio Beč i razbio tursku vojsku, jeste Poljak Koribut Višnjovecki (? ). Narod je, međutim, načinio od Poljaka ruskog kraljevića, jer grčki obred, koji Srbi ispovedaju, ne dopušta da se u slovenstvu učini neki veliki čin od nekoga koji nije vernik te iste, tj. grčke crkve ( 178 ). Mi tu stvar danas ne tumačimo samo konfesionalnim motivima, nego više socijalno-psihološkim i političkim: u prvobitnoj redakciji tih pesama umesto kralja od Moskova bio je, bez sumnje, kralj poljački ( Jan Š Sobjeski ); propadanje Poljske u 18 veku i snaženje Rusije imale su uticaja i na narodne aspiracije, a onda i na narodnu pesmu, što je sasvim razumljivo: osloboditelj ispod Turaka neće više biti poljski kralj, nego moskovski, a otuda onda i prekrštavanje pojedinih junaka ( Mosković Jovan, Mihailo itd. 3 ). Iz toga proizlazi da je pesma morala dosta putovati po narodu, ali da je ispevana uskoro po turskom ratu i porazu pod Bečom ( 1683 ); Maćejovski pogrešno smatra da je ta

dvesta leševa ( przewrócił dwieście trupów, 343 ), što je prilična razlika . Poljački kralj ovako završava svoj govor kojim kaže da će pomoći Beču: ... Ak ja isti ne podadem pomoć Beču opsjednutu ( 147, 48 ) = Kto Polak, za mną na odsiecz Wiedniowi ( 346; ko je Poljak, za mnom u pomoć Beču ). To više i nije prevod, nego improvizacija Pesnik opisuje pričest vojske ( uzgredno rečeno, ti stihovi najbolje pokazuju umetničko, nenarodno poreklo ove pesme, i to svojim stilom; narodni pevač ne bi to nikad ovako rekao ): Pričesti se i sjedini s višnjijem kraljem vrh svijeh

vojsku čini uputiti put njemačke pokrajine, Po izbor junake ( 147, 58 59 ). Xoćko misli da se tu radi o zastavi koja je dana junacima: Wręczona [ chorągiew ] garstce dobornych rycerzy Powiewała nad wojskiem » ) ( 346; data u ruke šačici vrlih vitezova, vila se nad vojskom ). Nije slučajno što je tu loše preveden pripevak; to je bivalo često. Osim improvizacije stihova, bilo je i ispuštanja, kao ovde: Zagrli ga [ Sobjeski svog sina ], poljubi ga i roneći grozne suze, Ta poljačka kruna reče :, Udri dragi sinko a za vjeru Isukrstovu, Paka Jezus tad zavapi, udrimo sad, gospodo, Gospodo kršćanska Sada ćemo krv proliti a za vjeru Jesukrstovu ... ( 116 122 ) = Tu młodzieniaszka przytulił do piersi Płakał całując ( tada privine mladića na prsa plakaše ljubeći ga, 348 ); znači, tri stiha s pripevkom su ispuštena .

državi radi njenih pravoslavnih podanika putovali. U jednom rukopisnom zborniku primera za pisanje pisama koji je iz XVII veka, ali je bez sumnje iz još starijega prepisivan, može se čitati "pitak na lešku zemlju ili Malu Rosiju ). " poljački kralji izbrani, Jageloni, Vladislavi, Kazimiri i Šišmani .

poljački

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov