široj teritoriji Subotice potiču sa obale jezera Ludaš, još iz perioda poslednjeg ledenog doba . Međutim u neposrednoj blizini grada postoje nalazišta i iz perioda

. poslednjeg ledenog doba . Povlačenjem ledenog pokrivača na sever, pojavio se nov slobodan

Istoku poklapa se sa periodima velikih klimatskih promena na kraju poslednjeg ledenog doba .

epoha. Najmlađa epoha je holocen. Počela je pre 11.000 godina, nakon poslednjeg ledenog doba . Sada nju smenjuje antropocen. Neki naučnici smatraju da je ovo novo

su identifikovali oko 40 vrsta gljiva koje su uspevale u periodu poslednjeg ledenog doba . Taj broj je za sve njih iznenađenje; raznolikost pronađenih vrsta je

je probila svoj današnji tok pre oko 10000 godina, ili na samom kraju poslednjeg ledenog doba . Tada se nekada dugački i jedinstveni masiv razdvojio na tri manje

Evrope tokom poslednjih 25 - 30.000 godina, odkako se počeo otapati led poslednjeg ledenog doba . Za to vreme on je stvorio kulture i civilizacije na ovim prostorima.

zamahu, klimu potresaju intenzivne promene nezabeležene od poslednjeg ledenog doba (pre 10.000 g.). Brzi rast temperature dovodi u opasnost ogroman broj

planete. Poslednji put kada je Zemlja bila toliko topla jeste pre poslednjeg ledenog doba , to jeste pre 130.000 godina.

. Pretpostavlja se da su vodopadi nastali pre 12.500 godina na kraju poslednjeg ledenog doba , kada je došlo do otapanja velikih glečera. Nijagara u prevodu sa

. poslednjeg ledenog doba i imala je prilično stabilnu klimu i životinjsku populaciju.

istraživanjima. Prethodna su istraživanja ukazivala da je dolazak poslednjeg ledenog doba , pre oko 13 000 godina, trajao oko deset godina. Ali sada naučnici

na zemlji. poslednjeg ledenog doba , davno pre nego što se čovek okrenuo poljoprivredi i izgradnji prvih

korelacija između sadržaja ugljenika u atmosferi i klime. Na početku poslednjeg ledenog doba , pre nekih 50.000 godina, sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi bio je