nadbiskup Ljubljane, od 1980 do 1997. godine, Alojzij Šuštar, u 86. godini umro je 29. juna Teoktist upojio se 30. jula u 92 godini života. Crkvom je upravljao više decenija.

čak i Italijani priznaju da su ovde, u Rasu, stvorili renesansno slikarstvo pre renesanse ispričao nam je iguman Teoktist .

. Oko njega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio

lekar, Grigorije čudotvorac, Nikolaj, kasnije episkop tmutarakanski, Nestor Letopisac, Grigoje pisac kanona, Teoktist , docnije episkop černjigovski, Onisifor prozorljivi. Svi oni, proslavljeni vrlinama, došavši uznesoše Bogu

septembra 2011, nova crkva je osvećena i pretvorena u manastir, a Poljka i Ružica su zamonašene. Poljka je dobila ime Teoktista i postavljena za nastojateljicu manastira, a Ružica je dobila ime Joanikija. Posle smrti baka Jele, u crkvenom domu u

jednostavno, sa starinskim ćilimima na podu i krevetima. Kraj kamina, u kojem je tiho treperila vatra, stajala je mati Teoktista . Priđosmo na blagoslov, pitasmo se za zdravlje.,, Dobro smo, rekoše sve tri, a baka Nada je otišla u Gračanicu kod

uticaj pristalica firentinske unije moldavsko sveštenstvo uputilo je sredinom XV veka svog mitropolita Teoktista u Srbiju, da ga tu posveti pećski patriarh. Srbin, carigradski patriarh Nifor s kraja XV veka, našao je svoje utočište u

Ignatija, a na mesto nastojatelja podvorja postavljen je specijalizant na Moskovskoj Duhovnoj Akademiji jeromonah Teoktist .

" de mu darova kranjevstvo u Rasu, u mesto zvanom Deževo ' '. A kada sahranjuju kralja Dragutina kao "kao blaženog monaha Teoktista ", D anilo Drugi piše: "I kada su došli u Ras ka crkvi svetog mučenika Hristova Georgija, u njegov manastir..." (Đurđevi

i kralj Dragutin sa modelom crkve u ruci. Po izričitoj želji ovog vladara, koji je pred smrt primio monaški čin i ime Teoktist , on je iz "sremske zemlje ", u kojoj je živeo, prenet u manastir Sv. Đorđa i tu sahranjen (1316). Sećanje na ovog vladara i

svoju smrt odredio na saboru za naslednika svog sina Vladislava, posle čega se zamonašio i umro kao pravoslavni monah Teoktist , a njegovo telo je prema njegovoj želji sahranjeno u manastiru Đurđevi Stupovi koji je obnovio, a ne u njegovoj

Gradac mati Jefimija sa sestrama i monasi iz manastira Tušimlje i Studenice. Iguman Sopoćanski protosinđel Teoktist sa bratijom za sve goste je nakon Svete Liturgije, litije i osvećenja slavskog kolača priredio svečani ručak u

Teodosije služio svetu Liturgiju u manastiru Sopoćani, u toku koje je u čin igumana proizveo protosinđela Teoktista , nastojatelja manastira. U svojoj besedi Vladika je ukazao da je čin igumana velika čast i priznanje, ali i obaveza

u grobu na trnju i kamenu. Nosio je oštru lanenu košulju sa pojasom od trske koji mu se usecao u kožu. Monaško ime mu je bilo Teoktist . Umro je 12. marta 1316. godine u Debrcu i prenet je u manastir Đuređevi Stupovi, gde mu se grob nalazio desno od vrata u

selo Deževu kao i manastire Sopoćani i Đurđeve Stupove gde su ih dočekali nastojatelji ovih manastira, protosinđel Teoktist i protosinđel Gerasim, sa bratijom i vernicima. Uveče u 18.00 časova počela je svečana Svetosavska akademija u domu

teoktist

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov