je bila za navodnjavanje Kosovske nizije.Postoji i i mala hidrocenrattrala.Ceo deo je zaista fnatastičan.Da lsi tvarno neko zna kakvu vezu ima jezero Gazovode i Novi Pazar.Od kuda da se jezero nalazi na 1 / 3 Centralne Srbije? E ozbiljno jer

bogočoveštvom. Čovek je biće prizvano ne da ostane prosto ono što jeste, poništavano uvek iznova svojom ništavnošću i tvarno kosmičkom uslovljenošću i neophodnošću. On je biće prizvano da postane bogočovek, ekstatičnošću svoje

zna i saznaje da je zaista, zajedno sa svetom u kome živi, stvoren iz nebića; da je Bog netvarno biće, a čovek i priroda - tvarno , tvorevina. Sama ta činjenica da su čovek i priroda, tj. sva ovostrana stvarnost - tvorevina, tvar, ukazuje na još

, niti vreme, već večnost (182). Zato će Sergej Horužij učiti: u celokupnoj bogoljudskoj ikonomiji koja obuhvata i tvarno i netvarno biće, samo su dva elementa slobodna i aktivna Bog i čovek. Vezom ovih dvaju praelemenata i polova bića,

, mala i ostra, a ako bi se potrudili, odmah do nje se mogao vidjeti i svjetli disk satelita iznad povrsine Jupitera. tvarno je bilo genijalno. Prvi puta da smo "live" gledali pocetak tranzicije, a jos je bilo i "napeto" jer nismo tocno znali sto

, I na nebesa se uspinje, I prožima bezdane, Igranice svemira Um svojom prelazi mišlju. Uzalud Sve, što on nalazi, Tvarno je; cilj, kao u starini, je daleko... Ali, po cenu napora velikih Ponirući u sebe, u sebi pak Zatičem svet traženi. U

i zagonetki, kako nas uči apostol Pavle, a u punoći i istini pri Hristovom drugom dolasku. Sve u Crkvi i Liturgiji je tvarno i sve Duhom Svetim projavljije Carstvo Božje. Zato telo kao hram Duha Svetog, poštujmo kroz svoju hrišćansku veru, a

reći nego to?... Kao što Sin, budući uvek Sinom, nije tvar, tako i Trojica, budući uvek Trojicom, ništa nema u Sebi tvarno , te stoga i Duh nije tvar. Kao što je uvek bila Trojica, tako je Ona i sada; i kao što je ona cada, tako je uvek bila i jeste

i svaki ljudski lik, sve su to tvarne ikone netvarnog Prvolika, znaci i svjedoci Njegovog prisustva. tvarno biće saznaje i osjeća kao ikona Nekoga i kao priča o Nekome, ono kroz to osjećanje i saznanje oslobađa svoju

biti zatvoreno u sebe i sobom porobljeno, pronalazeći time i zadobijajući svoju slobodu. Prvolik, čijim se likom tvarno biće osaznaje, nije porobljivač i uništitelj te slobode: on je po prirodi svojoj - priziv iz neizrecivih dubina svoga

, na maksimalno ostvarenje njene punoće, na polju bezgraničja ljudskog susreta. Onog pak momenta u koji se bilo koje tvarno biće zatvori u sebe, i svede na sebe, - ono postaje svoj sopstveni rob, zaboravlja svoju tajnu i svoj smisao, gubeći iz

, kano da je preko brda samo prešo u drukčije tabijate, rahmetluku podređene. Živima su dve dužine duše sakrojene: tvarno ruho svakoj duši dok je vidna, i netvarno kad napusti naše telo, kuću varki. Zato dok je opipljiva, duša ume da zaboli, ma

Hrista, na misteriju osmog dana. Tvarno biće, prema mišljenju Berđajeva, skroz je personalno i sastoji se od originalnih i stvaralačkih individualnih bića.

zajedničari Duha Njegova, mogli biti oboženi, što mi ne bismo postigli na drugi način da se On nije obukao u naše tvarno telo. Jer na taj način mi smo se već stali nazivati ljudima Božjim i ljudima u Hristu. Ali kao što mi, primivši Duha, ne

tvarno

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov