, koji se rađaju od Oca kroz Sina i žive u Duhu Svetom . bogočovečno . Potvrđeno je i telo i duh, i učenje i rad. Vaskrsli Gospod poseduje svu vlast, novu vlast, jer vaskrslim telom Svojim On

sam Hristos. U njemu se otkriva i nestvarna božanska ičovečanska, tvarna, nesebična Ljubav kao jedno i jedinstveno bogočovečno stanjeSina Božjeg i Sina čovečjeg. Po preizobilju svoje samožrtvene ljubavi On je, porečima Apostola, » ispraznio

evanđelske vrline. Neka bi se sa Bogomladencem Hristom u nama rodilo i zaživelo sve što je Hristovo, sve što je večno i bogočovečno .

( sr. 2. Kor. 4,17 - 18 ). Kroz ispucalu koru vremena, kroz pukotine prostora Hristov čovek gleda i vidi ono što je večno , bogočovečno . On roni u telo svakog ljudskog bića, traži i nalazi biser večnosti. Kroz trošni dom tela svog on ide ka domu večnom ,

suštini nepričastan. Ličnost je nosilac suštine i energije; energija je sila javljanja i ličnog opštenja . bogočovečno biće ( Justin Popović ), kao biće stvoreno po obrazu i podobiju Boga, može da izađe iz svoje suštastvene tvarnosti i

. Sa njim i u njemu sve postaje, vavek, likovito i slikovito, obrazno i bogo obrazno, hristoliko i bogoliko, večno i bogočovečno . I kao takvo prijemčivo za obrazovanje i oboženje, kao konačni cilj istinskog vaspitanja .

i obrazovanja, kao i njihovih metoda i konačnog cilja. U svetlosti te tajne čovek je po prirodi i po prizvanju bogočovečno biće; bogočovečan je i njegov etos, odnosno njegova narav, bogočovečno i njegovo obrazovanje, kao put i način

te tajne čovek je po prirodi i po prizvanju bogočovečno biće; bogočovečan je i njegov etos, odnosno njegova narav , bogočovečno i njegovo obrazovanje, kao put i način zadobijanja tog etosa i ostvarenje čovekovog krajnjeg cilja. U toj svetlosti

Zavetu, silom i svetlošću Hristovog Preobraženja i Vaskrsenja, čovek će se istinski osetiti i poznati kao večno i bogočovečno biće, Hristom i njegovim bogočovečanskim delom isceljeno od smrtnosti i prolaznosti i njegovim Svetim Duhom

hrišćanskog ideala društva, nego levoliberalna, ljudskopravaška i slobodnotržišna Leva, koja ruši sve što je bogočovečno u čoveku ). Đinđić, Tadić, Vučić samo su simptomi duboke duhovne krize u kojoj su, negda zavetni narod, Srbi upali. I

osnovni imperativ i dinamička suština Hristovog priziva na pokajanje. Samo tako se može dopreti do onoga što je večno i bogočovečno u nama samima i u istoriji naroda kome pripadamo; samo tako je moguće oslobađati se od pseudomorfoze svake vrste i

položaj kakav je imala u prva tri veka, tj. postaje - gonjena Crkva, što znači usmerena u pravcu onog što je zaista večno i bogočovečno u njoj i u čemu je njena nepobediva snaga. Međutim, taj povratak nije ni malo lak, čak je i bolan, na momente i tragično

podvig ucrkvljenja i ocrkvljelja, ubogočovečenja i obogočovečenja, utrojičenja i otrojičenja. Sve što je u Crkvi bogočovečno je i trojično je, i kroz Bogočoveka uvek odvodi Trojičnom Božanstvu .

svebogat - Hristom Bogom, koji mu izobilno daje božanske sile da čini u ovom svetu sve što je božansko, besmrtno, večno , bogočovečno . Svima bio sve, i uvek to jeste, sa jednim uzvišenim ciljem: da sve pridobije za Hrista. Jer pridobijajući ljude za