slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "vojnovići".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
već upravo topaljskih Vojnovića. Austrougarske katastarske mape govore o velikim zemljišnim posjedima Vojnovića koji su grupisani u selima oko Tople i koje su Vojnovići sticali u 18. vijeku, veoma izrazito u jednom velikom zamahu tokom četrdesetih godina. Učestvovali su u upravnim tjelima Topaljske komunitadi.
u 18. vijeku, veoma izrazito u jednom velikom zamahu tokom četrdesetih godina. Učestvovali su u upravnim tjelima Topaljske komunitadi. Vojnovići su isti oni topaljski. Nota od soli za 1771. godinu uključuje na prvome mjestu konte Vasilja Kneževića sa 16 članova obitelji. Sljedeće 1772. godine konte Vasilj je
iz 1758. pominje konte Vojina Serdarevića sa 7 ukućana, kao i konte Vasilja Kneževića sa 16 članova obitelji. I kada se Savina prestane popisivati u sklopu sa Toplom, Vojnovići se upisuju i u jedne i u druge popise. Moguće je čak da su imali kuće i u Toploj i u Savini.
. U aprilu 1912. g. Ivo Vojnović posetio je Beograd. Na povratku iz Beograda u Zagreb izjavio je dopisniku Riječkog novog lista:... Vratio sam se u svoju kuću. Vojnovići su živjeli i umirali slavom i tugom Srbije.... došao sam i ja, pa mi se činilo kao da nisam nigđe drugđe bio. Ta iz Dubrovnika do Beograda nema nego skok prostora, a
, oca Iva i Luja Vojnovića. Sa kakvom smelošću su nastupali velikohrvatski propagatori u otimanju svega što je tuđe, vidi se i po kući Vojnovića "užičkih knezova ". Vojnovići su krajem XVII veka prešli u Rusiju, kada i Savo Vladisavljević, admiral Zmajević i drugi, ali se početkom XIX veka jedan od njih, Ivan, vratio u otadžbinu i nastanio u
Zagreb, Beograd, Sarajevo, mnogi dubrovački intelektualci su nalazili zaposlenja u tim centrima i napuštali svoj rodni grad: Petar Budmani, Milan Rešetar, braća Vojnovići , Vlaho Bukovac, braća Adamovići, Luko Zore, Petar Kolendić, Henrih Barić, Ignjat Job, Marko Murat (neko vreme) itd. Napomenuli smo i bezbračnost dubrovačke "
i Hrvatosrbi, ali, ako se ne želi to jedinstvo, ti Dubrovčani su samo Srbi. Za Vojnoviće Lujo Vojnović u izjavi Branimiru Ćosiću 1927. jednostavno kaže: "Mi [ Vojnovići ] smo poreklom srpska vlasteoska porodica i pravoslavna ". [ 2 a ]
brat Mihailo Branivojević poginuo u nekim čarkanjima. Od toga doba potiče i strašna mržnja između porodice Vojnovića i Dubrovnika, ali isto tako i aspiracije koje su Vojnovići do svoje konačne propasti pokazivali prema Humu.
kada se protiv kralja Dečanskog bude pobunio njegov sin - Dušan, vojvoda Vojin će biti jedan od njegovih prvih pristalica. No, sve to ne treba baš apsolutno shvatati. Vojnovići , kao i većina druge vlastele, nije imala baš puno moralnih obzira kada su njihovi interesi u pitanju i nije uopšte nemoguće da je vojvoda Vojin bio potpuno ravnodušan
, kralj Dečanski se upustio u rat sa Dubrovnikom (1327.) pokušavajući da povrati ono što je od Branivojevića oteto (Hum). U ratu su sigurno učestvovali i Vojnovići , a kako je srpska vojska pljačkala po dubrovačkoj teritoriji to nema sumnje da se vojvoda Vojin i te kako okoristio ovom prilikom da dođe do plena. Na kraju plen se
od tebe života i dao si mu dužinu dana na vekove vekova ". Nakon krunisanja u jednoj od prostorija na dvoru u Svrčinu sa najjačim velmožama iz Srbije, prisustvovali su Vojnovići tajnom savetovanju gde je glavnu reč vodio arhiepiskop Danilo II. Tu je, sada već kralj Dušan, mogao čuti od arhiepiskopa savete o tome kako da vlada Srbijom.
oženiti i imati poroda. Vojnovići izgubili svoga predstavnika na srpskom dvoru i te kako je moglo da se oseti u kasnijim događajima. To je bilo vreme kada je jača vlastela "gutala" onu slabiju
dvoru i te kako je moglo da se oseti u kasnijim događajima. To je bilo vreme kada je jača vlastela "gutala" onu slabiju stavljajući je pod svoju vlast. Čini se da su Vojnovići uspeli da izbegnu ovu sudbinu i to najviše zahvaljujući smotrenom vođenju politike od strane vojvode Vojina. S druge strane ne treba uopšte sumnjati u to da vojvoda
Vojin i sinovi mu Altoman i Vojislav, dok je na dvoru kralja Dušana glavno sredstvo bila spletka kojom se koristio Miloš Vojnović. Ko bi se od sitnije vlastele koje su Vojnovići na silu stavljali pod kontrolu uopšte mogao žaliti na vojvodu Vojina pred kraljem Dušanom? Ako bi se konačno neko i usudio, tu je bio stavilac Miloš koji se uvek mogao
se konačno neko i usudio, tu je bio stavilac Miloš koji se uvek mogao pred kraljem pozvati na velike zasluge svoje porodice i time sasvim obesnažiti žalbe onih kojima su Vojnovići učinili nešto nažao.