u sv. manastiru. Za vreme svog dvogodišnjeg boravka u manastiru, pored molitvenog pravila i služenja bratiji, monah Nikodim se truđaše neprestano na izučavanju bogonadahnutih Otačkih knjiga. Na mnogim od rukopisa bogate manastirske biblioteke i do danas stoji zapis: "Pročitah ja Nikodim sa Naksosa ". Na spisima bogomudrog pisca, skrivenog pod imenom Dionisija Areopagita, piše:" Pročitah ovu sveštenu i tajanstvenih dogmata Duha punu i velikoslavnu knjigu i zadobih ne malu korist - Nikodim monah sa Naksosa ". Tako on harmonično sjedinjavaše u sebi praktično bogougodno življenje sa bogoumljem i izučavanjem sv. Spisa dan i noć. Znađaše monah Nikodim da samo prosvetljeni može biti istinski prosvetitelj i učitelj drugih, kao i to da je bogoživljenje neophodni preduslov čistog i zdravog bogoumlja. Godine 1777 dođe u Sv. Goru i Sv. Makarije Korintski i, posetivši manastire, nastani se u ćeliji Sv. Antonija koja beše na mestu gde se danas

nespavanjem i svunoćnim bdenjem, i pobeđivaše vraga molitvama, postom i vrlinama. No mrzitelj roda ljudskog i njegovih vrlina navođaše na bogočežnjivog pustinjaka razne nevolje i muke, napadajući ga ili neposredno sam ili preko rđavih ljudi. Tako jednom prepodobnoga oca napadoše razbojnici i toliko izbiše da on umalo ne izdahnu od uboja i rana. No on, podigavši oči svoje k nebu, sa suzama se pomoli Bogu, govoreći: Vladiko i preblagi Care, pogledaj s neba na rane koje zadobih zato što se Tebe radi udaljih u ovu pustinju. Blagodarim Ti što me udostoji da na telu svom nosim rane radi svetog imena Tvog. Udostoj me udela svetih Tvojih. Sačuvaj dušu moju i izbavi, da se ne postidim, jer se u tebe uzdam. Posle molitve, prepodobni oseti olakšanje, i zablagodari Bogu. I reče sebi: Neću napustiti ovo mesto, pa makar mi vrag priredio hiljade napasti. Ja želim da na ovom mestu umrem, jer čeznući za Hristom ja sam došao ovamo. - I prepodobni, težeći za

do kraja u takvoj veri, u smirenju i trpljenju Hristovom. Neka vas ne zbunjuje stara ljudska slabost i duhovna kolebljivost zbog onih koji ne veruju, a lagodno žive. Pogledajte samo kraj života njihovog, pa ćete videti kako se već ovde, na zemlji, pokazuje prolaznost nepravedno stečenog imanja, slave, časti i vlasti . zadobih . Ko god misli da može Boga prevariti, vara se i zaboravlja neboparnu reč Proroka: Teško onome na koga stigne gnev Boga Živoga

prikaz Srbije i srpske države na kraju XII veka. Pa ipak, zahvaljujući ovim podacima mnogo smo smeliji u našem nastojanju da što vernije prikažemo kartografsku sliku srpske države Nemanjina vremena. A evo na osnovu čega. Kao što je poznato, Nemanja u svojoj povelji ovako nabraja svoje uspone kojima je ujedno proširio teritoriju srpske države: "... i obnovih svoju dedinu i bolje utvrdih božjom pomoću i svojom mudrošću, danom mi od boga. I podigoh propalu svoju dedinu i zadobih od morske zemlje Zetu i s gradovima, a od Arbanas Pilot, i od grčke zemlje Lab s Lipljanom, Glbočicu, Reke, Zagrlatu, Levče, Belicu, Lepenicu. "Gotovo u svemu isto kazuje i Nemanjin sin Stefan u svojoj povelji. Nešto je, pak, opširniji Nemanjin najmlađi sin Sava:" I obnovi očevu dedinu i bolje utvrdi božijom pomoću i svojom mudrošću danom mu od Boga. I podiže propalu svoju dedinu i zadobi od pomorske zemlje Zetu i s gradovima, a od Rabna Pilota oba, a od grčke

š njima prekoriti nećeš, Nije mi ih majka napravila, Ni ljubovca u dar donijela, No sam ti ih skoro zadobio Na Grahovcu, polzu krvavome, Kada tursku pos ' jekoše vojsku. No, Turčine, amanet ti teški Kaži pravo, svečeve ti brade Je li tebi iko poginuo Od našega boja junačkoga? "Turčin bješe, za boga hajaše, I za bradu sveca njegovoga, Pa mu pravo po istini kaže:" Na mrtvo je šesnaest stotinah; Ranjenijeh ima tri hiljade; Ma ne žalim našu mnogu vojsku, Kad zadobih dva topa ognjena, Našeg cara, moga gospodara, Da se š njima ne diče kauri, Ja se mogu š njima pohvaliti I Medunom gradom bijelijem. "A veli mu Piletiću Jole:" Kamenom se pohvalili Turci Kad toliko ostaviste mesa Na Fundini i na Orahovu I na Koće izdajno koljeno "To je bilo, istina je bilo .

, dok ne prođe blagodat. Ali zbog takve pomisli neposlušanja, bladogat se odmah udaljila od mene i rekoh sebi: « Šta si učinio? » Zbog neposlušanja odmah sam izgubio blagodat. Sveti oci nam govore da poslušanje treba da nam bude na prvom mestu, a potom molitva. Imao sam molitvu i ne poslušah, pa izgubih i molitvu. Čineći poslušanje, molitva pak može i da se zadrži. Dakle, iz poslušanja proishodi molitva. Uz poslušanje, molitva može da bude mnogo usrdnija. Dakle, neposlušanje zadobih , molitvu izgubih dve štete .

obasja tamnicu, i pojavi se Gospod Isus kao dvanaestogodišnji dečak sijajući jasnije od sunca, tako da se ne mogaše gledati u Njega. Beše Gospod obučen u belu odeću ( hiton ), koja beše spreda razdrana od vrha do dna. I Gospod rukama stezaše odeću na Sebi, kao da skrije nagotu Svoju. Videvši ovo sv. Petar beše u velikom strahu i užasu, pa uzviknu: ko Ti, Spase, rizu razdra? Odgovori mu Gospod: Arije bezumni. On mi je razdra, jer odeli od Mene ljude Moje, koje zadobih krvlju Mojom. No pazi se da ga ne primiš u opštenje s crkvom, jer lukave i vraždebne misli ima na Mene i na ljude Moje. Čuvši ovo sv. Petar odgovori svojim sveštenicima Ahilu i Aleksandru, da on ne može primiti molbu Arijevu, jer je lažna i lukava. I izreče svetitelj prokletstvo na Arija u oba sveta. Još proreče, da će posle njega biti patrijarh najpre Ahil a po tom Aleksandar. I bi tako .

, odgovori mu poslužitelj grubo. He postigavši cilj, Onufrije se sa tugom vrati nazad domu onog dobrog hrišćanina koji mu kupi cipele. No ovaj ga dobronamerni hrišćanin uspokoji i posavetova mu da ponovo ide u Mehkeme, i da se tamo nikome ne prijavljuje, nego da prosto podigne zavesu koja deli molioce i sudije, i tako uđe gde sudije zasedaju. Onufrije postupi po savetu dobroga hrišćanina, uđe u sudnicu i obrati se sudijama sledećim rečima; Pre petnaest godina ja na ovom mestu zadobih opasnu ranu, i od toga vremena obiđoh razne gradove i lekare, ali ne dobih isceljenje. I svi oni, kao po nekom dogovoru, govorili su mi, da moju ranu ne može niko izlečiti sem ono mesto gde sam ranu zadobio. Stoga ja ponovo dođoh ovamo, da ranu svoju potpuno izlečim. - A kakva je tvoja rana, upita ga kadija ( = sudija ), i šta ti upravo želiš da dobiješ od nas? - Rana je moja, odgovori mučenik, ove vrste: još kao dečko ja se po

se dići može i da ide na Kosovo ravno, a ko ne dođe: u domu mu ništa ne ostalo; u polju mu ne rodila šenica bjelica; ne imao od srca poroda i sve mu prokleto bilo, ko ne dođe na boj na Kosovo; - eto, tako poručuje naš čestiti knez Lazo svojijem vjernijem. Pa ne oklijevajte, djeco, spremajte se u ime božije. Stavite oklope i čelenke. Uzmite ubojita koplja i pojašite konjice lagane. I ja bih s vama, djeco, ali rana, koju na Marici zadobih , ne da mi da kopljem vladati mogu. No fala Bogu, kad ste mi vi zdravi, da zdravom mišicom branite Srbiju. Hajte, djeco, u ime Boga - Ustajte, čeda moja - upade u govor vojvode Dragutina njegova vjerna Borislava. - Majka vas je rodila i odgojila, a za slobodu srpsku namijenila. Vukosavo, daj braći pomozi da se spreme. Otari im kalpake i čelenke, nek ' su mi djeca čista i svijetla pred čestitijem knezom. U mlađega pogovora nema. Seja je braći pomogla i oni su

zadobih

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov