Džemu na uho, a darove je, i ne pogledavši ih, dao svojoj pratnji da ih razdeli između sebe. Inokentije VIII ne prestaje da radi na stvaranju lige protiv Turske, a Bajazit izvodi svoje planove protiv

evropske države, papa i, naravno, sultan Bajazit sam. I Matija Korvin, kralj Ugarske i papa Inokentije VIII želeli su da im bude izručen Džem, kako bi se njime poslužili kao sredstvom u borbi protiv

on će iskoristiti Džema i staviti ga na čelo velikog pohoda protiv Turske. U to umire i papa Inokentije VIII. Za vreme dok je vršen izbor novog pape, Džem je zbog veće sigurnosti zatvoren u tvrđavu sv.

neprekidno vapio: Inokentije je rekao:

jedan protojerej. Njega ne sahranjuju, očekujući predstavnike više crkvene vlasti. Inokentije je hitno otputovao u Vinicu. Pokojni protojerej bio je čovek srednjih godina. Prilikom

. Živio sam u Hersonskom manastiru (1919. - 1920. g.) Prije mene je tamo starješina bio episkop Inokentije . On je ušao na pokoj, a ja sam ga zamijenio. Bio je pravednog života, prozorljiv. Ali neću sada o

Mandeljštama je u tom smislu velik utjecaj izvršio simbolistički mag Vjačeslav Ivanov, kao i Inokentije Annensky, dekadentni pjesnik koji je europsku i rusku kulturu vidio kao tkivo neodvojivo od

neistomišljenika i rigoroznog novatijanstva u Rimu počeo je da sprovodi i netrpeljivi ' papa ' Inokentije (vl.: 401. - 417. g. ne.), a potom i Kelestin (vl.: 422. - 432. g. ne.). Arijanski inklinirani

judejskih običaja nje pogodno uzimati hranu i držati judejske obrede. Inokentije I (401. - 417. g.) svedoči za saborni značaj vaskrsnog dana: »Mi slavimo nedelju zbog

i da su nad njom.« (' Novi Jerusalim... ', pogl. 9 prevod: Risto Rundo) Uistinu, rimski primas Inokentije III, pastvi je oduzeo pravo da čita Bibliju, te pravo da se pričešćuju pod oba vida (hlebom i

episkopi počeli su sebe da smatraju Petrovim naslednicima i vrhovnim upravljačima Crkve. Inokentije III u jednome svome pismu iz 1199. g. naznačuje: »Primat Apostolske Stolice / Apostolicae

regule Nikejskog sabora, koje im navodno daje pravo apelacije za svu vaseljenu. Tako Inokentije Prvi 6. kanon Prvog vaseljenskog sabora koristi sa umetkom: »Rimska crkva je uvek imala