" zdravim razumom ". Iako je Dositejevo shvatanje braka na momente dubokomisaono, osobito kada govori o braku kao upodobljenju nebeskom stvaralaštvu i očinstvu, tj. o Bogu kao Tvorcu i Ocu i o čoveku kao tvorcu i ocu - kroz tajnu braka, ipak je ono

cilj Crkve i njene pedagoške delatnosti je uvek bio: spasenje čoveka, obnavljanje ikoničnosti njegove, njegovo upodobljenje Bogu, uključenje svih i svega u Crkvu, življenje Carstvom Božijim u Božanskoj Evharistiji već ovde i sada,

milosrđe, da bismo od Njega primili uzdarje čovekoljublja, 36) veli on. Milostivost je za njega osnovni kriterijum upodobljenja hristu, osnovni metod ostvarivanja bogoikoničnosti čovekove i preobraženja antropologije u teantropologiju.

u telo hristovo i Hristov domostroj spasenja, kroz svetotajinsko i svetovrlinsko življenje i uzrastanje u Crkvi do upodobljenja Bogu po blagodati. Čovek se odaziva na poziv Crkve, koji je poziv Božiji, uključuje se, po svojoj bogoikoničnoj

svetom. Ovaj svet nije duplikat onoga sveta - daleko od toga - nego samo bleda slika i sen onoga. Otuda se i mogu praviti upodobljenja između ta dva sveta, kao između stvari i njene senke. Zašto Gospod kaže čovek car, a ne prosto car? Prvo zato, da istakne

odmah vaskrsao iz mrtvih, a posle toga sa velikom slavom i silom uzišao na nebesa, tako i sada, kada mi izlazimo iz sveta i upodobljenjem strastima Gospodnjim ulazimo u grob pokajanja i smirenja. On sam, silazeći sa nebesa, kao u grob ulazi u naše telo i,

gorivo odmah se osetilo pogoršanje. Sada je to već nepodnošljivo.... upodobljenja Jedinom Čovekoljupcu naš novi eparhijski časopis vodi ka Hristu. I kao što je blagodat Svetoga Duha na Pedesetnicu

- nije više mogao da sebe ostvaruje u dobru, ljubavi i istini, ushodeći ljestvicom duhovnog razvitka ka konačnom upodobljenju Bogu. Njegovo dalje postojanje postalo je - besmisleno.

da Epi skop umesto dvojednog bivanja bla godatnim prenosnikom (po hiro toniji) i ličnim (na osnovu ličnoga podviga upodobljenja Hri stu) nosiocem blagodati apostolskog pre jem stva, ostane samo ono prvo, to jest prenosilac blagodati i ne

(1. Mojs. 1, 27) i o načinu ostvarenja svog bogolikog čoveštva kao ostvarenje podobija Božijeg, [ 93 ] o blagodatnom upodobljenju Bogu po načinu bi to vanja (τρόπος ὑπάρξεος, modus existentiae), o oboženju nestvorenim energijama Božijim,

i poimali Sveti Oci, ustvari istinsko ostvarenje prvobitnog od Boga darovanog obraza Božijeg u čoveku i čovekovo upodobljenje Bogu, oboženje u Telu Hristovom.

dva pristupa Svetom Savi i njegovom delu. Prvi je razumevanje Svetog Save iz njega samoga, kroz poistovećenje i upodobljenje njemu, kao i preko nadahnjivanja njime onakvim kakav je on bio. Drugi pristup je stvaranje Svetog Save, da tako kažemo,

beskrajne mogućnosti čovekovog rasta, založene u njegovoj prirodi, pokazujući se kao mogućnosti sve dubljeg upodobljenja Bogu i ipostasnog jedinstva sa Njim. Tajna Hrista se otkrila kada je "došla Punoća vremena" ali je ona pripremana još

život po Bogu i u Bogu, jedini prirodni i normalni način ljudskog postojanja. Vrlina kao plod izvršenja zapovesti i kao upodobljenje Bogu predstavlja unutarnji ritam čovekovog življenja i uzrastanja. Izvršenje zapovesti i sticanje vrlina postaju

dostići do njenog smisla, tj. do istinske celomudrenosti (= zdravoumlja), do celovitosti i punoće razboritosti i upodobljenja Hristu.