i nadopunio koje što sam čuo, koje što sam znao, a dikoja iz različiti knjiga najbolja izvadio; gdigdi jesam latinska, mađarska i nimačka upotribljavao... kamenje i derva jesam zaista od drugi uzeo, a zidanje i sastav samo meni prisvojavam... ". Svoj predgovor završava mladi autor ovim rečima: "Budi zdrava mladosti domorodska

kada je htio otputovati u Siriju, on namisli da se vrati preko Makedonije. Derve i Timotej, i Tihik i Trofim iz Azije.

izabra Silu i otide - predan od braće blagodati Gospodnjoj. Dervu i Listru. I gle, onde beše jedan učenik po imenu Timotej, sin Judejke, koja je verovala, i oca Grka. 2 Braća u Listri i Ikoniumu su za njega dobro svedočila. 3 Pavle je

u Siriju, Judeji skovaše zaveru protiv njega, te odluči da se vrati preko Makedonije. 4 Pratili su ga: Pirov sin Sopater iz Verije, Solunjani Aristarh i Sekund, Gaj iz Derve i Timotej, Tihik i Trofim iz Azije. 5 Ovi odoše napred i čekahu nas u Troadi. 6 A mi posle dana beskvasnih hlebova otplovismo iz Filipa i za pet dana dođosmo k njima u Troadu

li se ka se naučio, kakve su mu vaške na torinu, možemo li njemu udariti, na vjeru ga kako prevariti? "Sva družina nikom ponikoše. na planinu snijeg pogledaše, no ne hoće Derva buljubaša. Skoči Turčin na noge lagahne, s sobom uze dva golema druga, i trećega Šaban-agu luda, otidoše nikšićkom planinom, doklen Derva na Izvore dođe; a tu Nikca

pogledaše, no ne hoće Derva buljubaša. Skoči Turčin na noge lagahne, s sobom uze dva golema druga, i trećega Šaban-agu luda, otidoše nikšićkom planinom, doklen Derva na Izvore dođe; a tu Nikca kod ovacah nađe: druga nema, sporednika nema, do njegovo dvoje đece lude, a oboje đece bez pušakah, te mu đeca ustavljahu ovce. Sjedi Nikac

božju vjeru dajem, ako zdravo dođem u Rovine, steven ću ti drugi napraviti, srebren ću ti kundak napraviti, a uz tebe od zlata pasove, glavu ću ti srebrom okititi. "Ono Derva i sluša i gleda pa se brzo u družinu vrnu, pa odoše strmom niz planinu, doklen dođe Hamzi kapetanu. Tu mu Turčin turski selam daje, kapetan mu zdravljem prihvatio: "

i gleda pa se brzo u družinu vrnu, pa odoše strmom niz planinu, doklen dođe Hamzi kapetanu. Tu mu Turčin turski selam daje, kapetan mu zdravljem prihvatio: "Dobar doša, Derva , moja slugo Jesi l ' kako Nikca uvodio? Je li druga ali sporednika? Čuva li se ka se naučio, smijemo li njemu udariti? "A veli mu Derva buljubaša:" Ja sam Nikca uvodio

zdravljem prihvatio: "Dobar doša, Derva, moja slugo Jesi l ' kako Nikca uvodio? Je li druga ali sporednika? Čuva li se ka se naučio, smijemo li njemu udariti?" A veli mu Derva buljubaša: "Ja sam Nikca uvodio divno, druga nema, sporednika nema, do njegovo dvoje đece lude, ludi Bogdan i ludi Vukajlo, oboje mu bješe bez pušakah; ma kako se s

ravna i Malijeh Cucah. Al ' je Nikac ovce prejavio, iz torine u Ljutezu ljutu. A kad noći ispred zore bilo, na torinu Turci udariše, a torinu praznu nahodiše. No se zagna Derva buljubaša na plužinu Nikca od Rovinah, i plužinu nahodio praznu; u nju Derva namaricu nađe, zavrže je Derva na ramena; a u to je sunce ogranulo. Nego Nikac iz glavice

. A kad noći ispred zore bilo, na torinu Turci udariše, a torinu praznu nahodiše. No se zagna Derva buljubaša na plužinu Nikca od Rovinah, i plužinu nahodio praznu; u nju Derva namaricu nađe, zavrže je Derva na ramena; a u to je sunce ogranulo. Nego Nikac iz glavice viče: "Ostavi mi, Derva, namaricu, jere nemam čim ubrat palicu da ogrijem sebe i

torinu Turci udariše, a torinu praznu nahodiše. No se zagna Derva buljubaša na plužinu Nikca od Rovinah, i plužinu nahodio praznu; u nju Derva namaricu nađe, zavrže je Derva na ramena; a u to je sunce ogranulo. Nego Nikac iz glavice viče: "Ostavi mi, Derva, namaricu, jere nemam čim ubrat palicu da ogrijem sebe i ovčare" Tad zavika Hamza

Nikca od Rovinah, i plužinu nahodio praznu; u nju Derva namaricu nađe, zavrže je Derva na ramena; a u to je sunce ogranulo. Nego Nikac iz glavice viče: "Ostavi mi, Derva , namaricu, jere nemam čim ubrat palicu da ogrijem sebe i ovčare "Tad zavika Hamza kapetane:" Ha sad, Turci, moja braćo drag eno Nikcu u Ljutezu ovce "Na ovce mu zagon

" Tad zavika Hamza kapetane: "Ha sad, Turci, moja braćo drag eno Nikcu u Ljutezu ovce" Na ovce mu zagon učiniše. Nikčev ih je garov dočekao, na Turke je garov navalio, a Derva ga ubi džeferdarom, pade garov na zelenu travu. Ono Nikac gleda od Rovinah, od obraza breški oganj dade, a pogodi Dervu buljubašu, na prsi mu puce opalio, a u njedra srce

travu. Ono Nikac gleda od Rovinah, od obraza breški oganj dade, a pogodi Dervu buljubašu, na prsi mu puce opalio, a u njedra srce izgorio, a na pleći prozor otvorio - pade Derva na garova mrtav. Opet Turci zagon učiniše, ema Nikac puni pušku brzo, - ne dadu je napuniti Turci; bježi Nikac kroz bijele ovce. Ovce mu se ostružile same, te ih jave uz

derva

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov