i germanskom ima svog lingvistickog i kultskog srodnika u nasem Dajbogu i Daz ( d ) bogu. Reduplikovani leksicki minimum utvrden u staroind. dideti, ilirskom Dodo, Dodona gde sedi Zeus Pelastikos ( ne Pelazgikos ) i u staroslov. Daz ( d ) bog, kao da je ostavio traga u nekim glosama iz govora indoevropskih Pelasta; samo sa normalnim vokalizmom ei. Na to ukazuju Hesihijeve glose, za koje je karakteristicno pomeranje zvucnih dentala u bezvucne: tito » zora, dan, sunce « i dogrc . ime solarnog bozanstva Titan. P. Chantraine u svojim etimoloskim beleskama za Baillyev Recnik6 ostavlja apelativ tito ( po svoj prilici od starijeg oblika deido ) bez ikakve etimoloske kombinacije, dok ime Titan zajedno sa Hesihijevim glosama titax » kralj « i titene » kraljica « proglasuje mediteranskim t. j. neindoevropskim. I bez obzira na siptarski koradikal dite » dan « i na dolat. titus » columba agrestis, penis, senator «. ocigledno je da se ova doklasicna

cine sa najstarijim Indoevropljanima posebnu lingvisticku grupu koju on zove protoindoevropskom. Za relativnu verovatnocu iznesenog tumacenja dogrckih tudica tito Titan i t. d. govori i vazan fonetski detalj, sto se njihov osnovni vokalizam poklapa sa staroindiskim koradikalom dideti, i ilir. Dei.patyros, pa se tim putem obezbeduju opsteindoevropske vokalske alternacije i, prema tome, idioglotski karakter cele leksicke grupe . dogrc . naziv majmuna tityros ( Theophr. Char. 5 ), iako imamo onomasiolosku paralelu u staroind. kapi-h » majmun « ( zbog crvenkaste boje dlake ) odakle poticu po svoj prilici ne samo grcke tudice Keb / pos, keblos nego i staroslov. pozajmica opica, u kojoj strucnjaci traze izvor germanskom apan - i keltskom abbana ( mesto rukopisnog abrana ) .

je da li ovamo spada i dogrc. naziv majmuna tityros ( Theophr. Char. 5 ), iako imamo onomasiolosku paralelu u staroind. kapi-h » majmun « ( zbog crvenkaste boje dlake ) odakle poticu po svoj prilici ne samo grcke tudice Keb / pos, keblos nego i staroslov. pozajmica opica, u kojoj strucnjaci traze izvor germanskom apan - i keltskom abbana ( mesto rukopisnog abrana ) . dogrc . tityros mora smatrati kao derivat neke nominalne osnove na tu -. Poznato je da takva osnova, koja je iz kolektiva razvila imenice apstraktnog karaktera, ustvari pretstavlja nomina actionis kao i osnove na ti - i ta - ( v. P. KRETSCHMER, Dyaus, Zeus, Diespiter und die Abstrakta im Indogermanischen, Glotta XIII, 107 ). Srecom upravo kod ove leksicke grupe imamo svih pet vrsta kolektiva: na - ta, na - ti, na - tu, na - n i na - r. Za prvu vrstu svedoci siptarsko dite

terminom lada i vladika . dogrc . krepida. I bez obzira na sufiksalno - st u lat. tudici koja svakako ukazuje na ilirski izvor ili ilirskog posrednika, likvidska metateza zapaza se i u doklasicnom paru kirkos krikos circus. Vrlo je verovatno da ce Vetter imati prava kad ovu metatezu smatra osobinom ilirske fonetike. Na to ukazuju u prvom redu varijante Asklepijeva imena, kod kojih se javlja cak polnoglasje ali i likvida dugi vokal, a zatim i pojava istog takvog fonetskog procesa kod slovenskih

hamaxobioi kao i skitska, kod Homera ubrajaju Abioi odnosno Gabioi kako ih zove Ajshil, ako ta imena doista obelezavaju takve nomade. Dovoljno je, medutim, uzeti u obzir tracku promenu b / m, a varijante G / Abioi ostaviti po strani. Sa ovim sto je napred receno sasvim se lepo slaze i objasnjenje leksikografa Poluksa po kome je toboz tesalska kapana ustvari skitska periphragma tj. kos od pletera kojim su presvodena kola istocno-balkanskih nomada ( isp. galsko. lat. benna , dogrc . peirins, nem. Wagenkorb i SCHRADER-NEHRING, Reallex, II, 617 ). U vezi sa apene i kapana pominje se u etimoloskim prirucnicima i oblik lampene » velika, svecana kola «. Rec se javlja kod Sofokla i docnije kod Menandra. Ocigledno se radi o slozenici pomocu dogrckog augmentativskog prefiksa la - o kome je vec ranije bilo govora. Varijanta lapene pored lampene dokazuje da je nazalni infiks u prvom slogu sekundaran i da se radi o anticipaciji nazalnog zavrsetka. Hesihijeva

nasuprot kretskom pansa. Stoga je i sa ovog razloga verovatnija veza sa Jordanesovim anses » bogovi « nego sa staroind. Jajnak » Gottes verehrung, Opfer « ( grc. hagios, hagos itd. ), iako se inicijalsko j gubi u tirsenskom kao sto to pokazuje etr. unial » iunonius «. Pri ovakvoj etimoloskoj kombinaciji gubimo doduse jedan primer vise za nekentumski karakter doklasicnih Pelasta, ali osobita i potpuna podudarnost izmedu germ. ansti - » duh umrlog pretka kao bozanstvo « i dogrc . asty-mora se smatrati presudnom pa i na osnovu nje dobavljena identifikacija dovoljno ubedljivom. Daleko je manje ubedljiva pripadnost elementa As - u imenima dogrc. bozanstva kao As-doulos za Dionisa ( isp. njegovo pajonsko ime Dyalos ), As-gelatas za Apolona i As-k ( a ) lap / bios za Asklepija ( isp. kalabotes ). Verovatnije je, medutim, da u Dionisovu imenu cije su glavne varijante Dionysos, Dionousos, Deunysos, Dinysos, Dienysos i Zonnysos, elemenat - yso ne

, hagos itd. ), iako se inicijalsko j gubi u tirsenskom kao sto to pokazuje etr. unial » iunonius «. Pri ovakvoj etimoloskoj kombinaciji gubimo doduse jedan primer vise za nekentumski karakter doklasicnih Pelasta, ali osobita i potpuna podudarnost izmedu germ. ansti - » duh umrlog pretka kao bozanstvo « i dogrc. asty-mora se smatrati presudnom pa i na osnovu nje dobavljena identifikacija dovoljno ubedljivom. Daleko je manje ubedljiva pripadnost elementa As - u imenima dogrc . bozanstva kao As-doulos za Dionisa ( isp. njegovo pajonsko ime Dyalos ), As-gelatas za Apolona i As-k ( a ) lap / bios za Asklepija ( isp. kalabotes ). Verovatnije je, medutim, da u Dionisovu imenu cije su glavne varijante Dionysos, Dionousos, Deunysos, Dinysos, Dienysos i Zonnysos, elemenat - yso ne smatramo prostim sufiksom nego drugim delom slozenog imena u kome je prvi deo po svoj prilici istovetan sa vec pretresenim tirsenskim tin - odnosno frig. Me-dineus i njihovim

Labud ( od starijeg albanda, v. Trautmannov recnik, 5 ) koji se zbog apofonskog oblika lebedi mora bezuslovno smatrati indoevropskim ( v. ERNOUT-MEILLET, Recnik3 36 koji slovenske oblike smatraju nejasnim ) . dogrc . ide » suma, japija « ( v. HOFMANN, Et. Wb. d. Gr ., 122 ). Ovo stoga sto je oronim Jda, dokumentovan ne samo na Kritu nego i u Frigiji kao i u centralnom Balkanu, pa po svoj prilici i u ilirskom imenu sumskog bozanstva Vidasus ( v. MAYER, Glotta XXXI, 238 ), besumnje imao takav inicijal kako se to vidi iz indoevropskih koradikala sa anofonskim promenama, o kojima govori Trautmann ( Recnik, 358 ) i Walde-Hofmann ( I, 359 ). Od tih koradikala

Glotta XXXI, 238 ), besumnje imao takav inicijal kako se to vidi iz indoevropskih koradikala sa anofonskim promenama, o kojima govori Trautmann ( Recnik, 358 ) i Walde-Hofmann ( I, 359 ). Od tih koradikala zbog svog znacenja narocito dolaze u obzir keltski i germanski kao irsko fid » Wald, Baum, Holz «, vipr » id. «, a zbog apofonije lit. vieduolis » innen - vertrockneter Baum «. Istu bazu kao u ovom litavskom koradikalu sa sekundarnom monoftongizacijom mozemo konstatovati i u dogrc . oronimu i apelativu Ida ( od starijeg veidha ). Ali mi nemamo nikakve stvarne podrske da je karsko ime Idyma ( isp. frig. Dindyma prema ilir. Dindari ) doista u vezi sa ovom leksickom grupom, iako je u njoj utvrdena osnova vidhu - pored vidho -. Pre bi se moglo reci da bi po svom znacenju ovamo mogao spadati vec tretirani termin hyssos » koplje « koje je Bechtel zbog sazvucnog karskog imena Hyssolos, cije nam je znacenje savrseno nepoznato, proglasio karskim, dok smo mi uzeli u

je znacenje savrseno nepoznato, proglasio karskim, dok smo mi uzeli u obzir kombinaciju sa idioglotskim enkhos ( od starijeg suenghes ) » koplje «. Zbog utvrdenih apofonskih baza veidh - / vidh - i voidh - ( isp. staroind. vedhayati » wird leer « ) i zbog utvrdene promene oi / u u dogrckoj fonetici indoevropskih Pelasta ( isp. hidronim Loidys, Lydias a svakako i zbog istovetnog znacenja, aloglotskoj grupi ida pripada i dogrcki termin hyla sa prelazom d / l kao u trackom d / leba i u dogrc . d / laphna » lovor «. Zbog raznih znacenja, narocito u staroind. vedhayati treba porediti baltsko-slov. dirva drvo ( razdor, prodor; v. TRAUTMANN, Recnik, 56 ), koje je preko ilirskih Indoevropljana na Apeninskom Poluostrvu ostavilo traga u dolat. silva ( od starijeg dirua ). Kod ove lat. tudice imamo isti refleks ilirske sonantske likvide kao u ( h ) irpus ( od starijeg ulquos ) .

» dati, porrigere «. Stoga se bez ustrucavanja kao tudice ovoj grckoj leksickoj grupi mogu pridruziti imena demona koji grabe malu decu Gello / s ) » daimon, hen gynaikes ta neogna paidia phasin harpazein ( Hes. ). Kako se ova dubleta iavlja kod pesnikinje Sapfe, dakle i u ajolskom dijalektu, a znacenje je imena ocigledno u vezi s leksemskim minimumom sel - » movere manum pe-demve, arripere « izlazi da se i ovde radi o istom slucaju kao u tesalskom gimbanai, trackom Gebeleizis i dogrc . gabathon gambrion. Iz toga sledi da i ovde imamo prelaz bezvucnog sibilanta u zvucni gutural a ne samo u spirant kao u Helloi, Hella, Halmydessos .

i etmkonima Kimberoi, Kimmerioi . dogrc . simblos smatrati realnim. Takvom resenju naginje i Juret ( Dict. Et. 267 ), iako na svoj osoben nacin. Ova indoevropska leksicka grupa ima svojih clanova i u grckom recniku, koje smo vec ranije pomenuli. Mislimo na ipos, ipsos iptomai kao i na Hesihijeve glose impsas » zeuxas «, Impsios » Zygios « koje su nam narocito vazne zbog karske grupe imbo - Imbros i kod kojih smo bili u neizvesnosti da li imaju inicijalsku digamu. Ali kako smo uzeli u obzir i mogucnost da se radi o

, prethodnim nazalom i stoga irelevantan za rekonstrukciju leksemskog minimuma. Kod ostalih clanova leksicke grupe ipsos, impsas, Impsios nemamo pouzdanih dokaza za inicijalsku digamu, koja ni u tesalskom gimbanai ne mora biti obelezena prostom gamom kako je vec receno . dogrc . daxa ( od starijeg dapsa ) » more « pored zaps. Istu evoluciju grupe ps imamo u lat. ipse - ikse, u keltskom toponimu Uxello-dunum ( od starijeg upsello - ) i mozda u imenu ostrva Cresa, Krepsa Kreksa, ukoliko se kod ovog poslednjeg primera ne radi o disimilaciji. Dolat. viscum nasuprot dogrc. ixos pokazuje istu metatezu kao Iskender, jesker, sesker, ili, jos bolje, kao lat. ascia nasuprot grc. axine pored axis, axon, itd. Na taj nacin druga homofona Hesihijeva glosa ipson

dokumentovan za aticku koloniju Thurioi u Lukaniji, zbog parasitske prirode same biljke moze se identifikovati sa parasitom ixos » imela « na taj nacin sto se radi o promeni ps > ks kao u dogrc. daxa ( od starijeg dapsa ) » more « pored zaps. Istu evoluciju grupe ps imamo u lat. ipse - ikse, u keltskom toponimu Uxello-dunum ( od starijeg upsello - ) i mozda u imenu ostrva Cresa, Krepsa Kreksa, ukoliko se kod ovog poslednjeg primera ne radi o disimilaciji. Dolat. viscum nasuprot dogrc . ixos pokazuje istu metatezu kao Iskender, jesker, sesker, ili, jos bolje, kao lat. ascia nasuprot grc. axine pored axis, axon, itd. Na taj nacin druga homofona Hesihijeva glosa ipson » vincula « ide zajedno sa glosama impsas, Impsios kao i sa vec pomenutim iptomai » pritiskam «. I njihova zajednicka semanticka jezgra moze da se formulise izrazima ' ' stisnuti, obuhvatiti ' ' .

rodeni, pravi «. Apofonsku bazu sa dugim vokalom koju je uslovio gubitak drugog dela diftonga vec u opsteindoevropskoj eposi imamo u pomenutom lat. terminu prosapia ( od starijeg sa ( i ) po - ). Baze sa monoftongizacijom prvobitnog diftonga imamo vec u pretresenim koradikalima zamato - i gabato -, pa su stoga oblici gambato - i gambrion dobili mozda svoje nazalne infikse tek u miksoglotskoj fonetici. To znaci da se ovi oblici ne mogu staviti u isti red sa grc. impsas, Impsios i dogrc . simblos, gimbanai a svakako i slov. sebar ( od starijeg simbro - ), koji potpuno odgovara karskom imbros i dogrc. kimberos. Smena likvida l / r, kako smo videli ranije, starog je datuma cak i onda kada se javlja kod sufiksalnih elemenata. U pogledu korenskog vokala originalno tracki termin Zibythides odnosi se prema imenima Sapaioi i Savioi kao gabathon i gabena prema sipya .

dogrc

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov