ostale su identične. U Srbiji je Vidovdan (15.6. ili po gregorijanskom kalendaru 28.6) nacionalni i državni praznik. Isto je i sa Sretenjem (2.2 / 15.2), da ne pominjem običaje vezane za Varicu, Jarila, Kupala, Peruna i božić (mladog Svaroga ). Svake godine u to vreme (24.12 / 6.1) ako prolazite Novim Sadom, videćete da noćnu pomrčinu grada obasjavaju mnogobrojni Ognji. S druge strane, i starom hrastovom drvetu, Srbi i danas odaju poštovanje 10, naročito u vangradskim

pučkih umotvorina, meni se onaj izraz izmakao. Naš stajaći ' ' konj vitez ' ' može biti, da je takogje Vidov, po vitь, victoria (J. Perwolf, Archiv, VIII, s. 16). 2 I mitologija slavenska kao da bilježi za nebo dva boga, staroga i mladoga, Svaroga (svar sansk. i zendski nebo) i Svarožića.

jednom se zakle s ovakim brojem izvora: ' ' Tako mi popa Komnena i mlina gvozdena i 377 izvora ' ' Vuk. posl. 4 Ime zemlji, Misir ili Egipat u ovome odnosu, čini se davnije od doseljenja Srba i Hrvata. Ruski ljetopisi Ipatski, iz X vijeka, za boga Svaroga kažu, da ga ovako prozvaše Egipćani. Nebesni višnji Svarog, dakle, stavljen je u svezu s Egiptom, kao i naš višnji bog u ovoj pjesmi. Vidi dotični navod iz ljetopisa u Jagića Mythologische Skizzen: I. Svarog i Svarožić (Archiv IV, s. 412 27)

vetra je zamenio Erot koji je pokrenuo svet iz mirovanja. Za trenutak ćemo zapamtiti srebrno jaje, Erota i njegove četiri glave i sedam Ofionovih obmotaja oko jajeta (kalendarske brojke). Kod Slovena se pamti da je u Noći poslednjeg Dana Svaroga pre 12 zodijačkih era, što znači od poslednjeg ledenog otopljavanja pre oko 27000 godina, u eri Rode-Ribe iz grudi Rode, dok se praćakala po talasima, baš kao Eurinoma, izašla Luna, naše noćno svetlo, koju inače i Mesec zovemo. A zatim je

pokrenula severni vetar. Isto to je učinila i Crnokrila Noć. Ptica Roda koja i danas po verovanju Srba donosi decu, rodi Svevišnju kao svoj treći lik, a Svevišnja rodi Koledu koja će pokrenuti, i danas oko Polarne zvezde okreće, Kola Svaroga što, nadam se, potvrđuje da je čovek ako ne pre ono bar u poslednjem zodijačkom ciklusu, pratio kretanje i otkrio vreme, neku vrstu kalendara. Veliki Srejović u svojim istraživanjima nas obaveštava o jednoj od najsloženijih religija

) i predstavljaju živa bića rođena iz vode, praroditelje ljudi, a možda i svega postojećeg, u likovima pola čovek pola riba. Za srednje Podunavlje se zna da je naseljeno između 35 25000 godina pre n. e. Dakle od početka poslednjeg dana Svaroga ili otopljavanja o kome nam govori Milanković (u pedesetak arheoloških nalazišta iz ledenog doba i ranog holocena, preboreal, boreal), definisano je nekoliko paleolitskih i mezolitskih kultura sa vlastitom fizionomiom i

i ponavljanje. Npr. Boginju pticu i Boginju zmiju koje je najlakše razlikovati (11. str.48). Po Milankoviću u periodu iza 9500. g. p. n. e., izdizalo se nad Evropom nekoliko toplotnih talasa i talasa hladnoće. Tokom poslednjeg Dana Svaroga koji beleži Slovenska astrologija Aleksandra Asova, istorija evropeida preživela je nekoliko klimatskih šokova koji su mogli trajati duže ili kraće i koji su ostavili tragove u istoriji evropeida Slovena. Jedan od velikih klimatskih

načela određena je na večno stradanje i udaljena od duša predaka da se sa njima nikada ne sjedini. Verovanje u Nav održano je do današnjih dana, mada je izgubilo jasne crte (poznat je Navi dan, to jest, dan pokojnika.) Svaroga koji upravlja čitavim svetom. U Pravu se određuje sudbina ljudi i označavaju budući događaji. Prav je savet i sud bogova.

kod svih Slovena i to dokazuje njihovo etničko religijsko jedinstvo. Sloveni su verovali da borbe bogova proishode iz njihove suštine. Pa ipak, svi bogovi su Svarogova deca. Svaroga prima sebi ljudski rod i zato je pribežište roda i čuvar Nava. Tu je i bog gostoprimstva Radgost. Veles, kao pokrovitelj stoke, svetlosti i toplote, takođe je uvek prisutan. U vreme nesreća, ratova i krvi, Perun leti sa svojom konjicom

, u koji danas niko više ne sumnja, još nam je više jasno, da jednom tako konzervativnom narodu nije bilo tako lako naturiti odjednom jednu posve novu veru, za koju on pre toga nikad nije čuo. Uništiti veru i kultus Peruna, Svetovida i Svaroga , bilo je skoro nemoguće, naročito ne za tako kratko vreme, koje nam označava Nestor; odenuti međutim, ta ista božanstva u hrišćansko ruho, i dati im druga imena (obično hrišćanskih svetitelja) pa skoro sve ostalo ostaviti po starom, bilo

je letopisac manje više posve tačno opisao, Nestorova Hronika nam spominje i Dažboga, Striboga, Semorgla i Mokošu, kad priča o idolima kneza Vladimira, a triznu i mogilu, kad priča o kneginji Olgi. Svaroga i Dažboga vrlo interesantnih podataka. On zapravo i jeste izvor za Svarogovo prvenstvo na Slovenskom Olimpu. Još važniji od Ipaćevskog rukopisa je epos "Slovo o polku Igorevu ", koji nam ponovo spominje Dažboga, i vetrove, unuke

Slovena pod imenom Svarog ili Perun. Svaroga , drugi Peruna, treći Svetovida ili Svarožića za toga vrhovnog nadboga slovenskog.

njegov sin, po imenu Sunce, koga zovu Dažbog. Sin Svarogov, kralj Sunca, koji je Dažbog, beše snažan čovek. On doznade da imađaše jedna bogata Egipćanka, i da neko provođaše blud sa njome. Šćaše je uhvatiti. Nu ne hoteći vređati zakon oca Svaroga , on uze sobom nekoliko ljudi, i videvši čas kad je ona blud učinila, iznenadi je noću sa njenim saučesnikom; stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju; i tako se u Egiptu uredi besporočan život "...

svetlosti i toplote. Svarog je u navedenom Ipaćevskom letopisu prevod grčkog Hefaistosa, pa je to navelo neke naučenjake na pomisao, da je reč Svarog postala od glagola svarit / Jagić: Archiv IV 412. / što znači kovati; neki pak ne drže Svaroga autentičnim slovenskim bogom, već smatraju da su ga u Rusiji doneli Varjazi / Ibid, IV. 412. / i da su ga tek kasnije svi Sloveni obožavali.

svaroga

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov