, prekršaja izbeći primenu standarda Konvencije i lišiti osobe pod svojom jurisdikcijom garancija koju pruža član 6 EKLJP . Kako bi odgovorio na ovaj izazov ESLJP je primenio određene kriterije pri određivanju da li se protiravno ponašanje

kriterije pri određivanju da li se protiravno ponašanje može podvesti pod krivični postupak i uživati zaštitu EKLJP . Prvi kriterij je klasifikacija određenog ponašanja po domaćem pravu, priroda prestupa u pitanju odnosno da li je

nisu uspeli dokazati tvrdnju da je nastavni program u tim odeljenjima bio smanjenog obima. Ovaj sud se pozvao i na EKLJP , tvrdeći da ona ne sadrži odredbe koje se odnose na obavezu sprovođenja određenog nastavnog programa, već da pravo na

zasebnih odeljenja za te učenike. EKLJP , povredu čl. 2 Protokola 1, zasebno i uvezi sa čl. 14 EKLJP, ali pošto je ovo Veće konstatovalo da nije postojala

su se pred prvostepenim Većem ESLJP žalili na povredu člana 6 EKLJP, povredu čl. 2 Protokola 1, zasebno i uvezi sa čl. 14 EKLJP , ali pošto je ovo Veće konstatovalo da nije postojala diskriminacija u oblasti obrazovanja, slučaj je usled žalbe

u oblasti obrazovanja, slučaj je usled žalbe podnosilaca iznet pred Veliko veće 13. oktobra 2008. god. EKLJP ¶

godine, našao povredu prava na pravično suđenje. Odluka je doneta jednoglasno. EKLJP ¶

izvesno polje slobodne procene, koje podrazumeva slobodan izbor mera u ispunjavanju obaveza koje nameće EKLJP . ESLJP, ipak, zadržava ulogu konačnog arbitra u tome da li su preduzete mere bile efikasne i odgovorile zahtevima koje

zaštitu ljudskih prava. Usvajanje novih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima koji postavljaju više standarde od EKLJP takođe može biti faktor koji Sud uzima u obzir prilikom tumačenja Konvencije kao živog instrumenta. Na kraju treba

¶ EKLJP .

sudska praksa koja predstavlja smernice za definisanje pojma ovog krivičnog dela, te da stoga nije bilo povrede čl. 7 EKLJP .

odlučivali o ovome i da su utvrdili da su navedene odredbe u skladu sa ustavom. EKLJP pošao od opšteg principa da sloboda misli, savesti i veroispovesti podrazumeva ne samo unutrašnja verovanja vernika

, sledeći korak u odlučivanju o povredi ovog prava jeste utvrđivanje da li je to ograničenje u skladu sa čl. 9 (2) EKLJP . Da bi ograničenje bilo u skladu sa navednom odredbom, potrebno je da je ono nametnuto u skladu sa zakonom, da je

vojnike da prihvate versko ubeđenje podnosioca predstavke, te da je stoga, mešanje države u vršenje prava iz čl. 9 EKLJP u ovom slučaju bilo neophodno u datim okolnostima.

ili ubeđivanje drugih da se preobrate ili prihvate drugu veru ili uverenje. Iako prozelitizam spada u delokrug čl. 9 EKLJP , ovo pravo nije apsolutno, te se pravi razlika između nedoličnog i ispravnog prozelitizma koji je načelno dopušten.