slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "emblemske".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
karte, a predstavlja repliku luksuznog hotela i kazina Venetian Macau u Las Vegasu... emblemske literature osobito se razvio u okviru pokušaja da se problemu baroka u evropskim književnostima pristupi kroz
, antičke mitologije sa ezopskim basnama i parabola sa prosvetiteljskom didaktikom. Tipične knjige ovakve emblemske literature su Amoris Divini Emblemata Ota Venusa (Otto van Veen), Pia Desideria Hermana Heradana Huga (Herman Hugo),
Srbi donosili iz Rusije ili ih, pak, preštampavali. Središnje mesto po značaju među ovakvim prenosiocima ukrajinske emblemske literature zauzima popularna Itika - Jeropolitika, prvi put objavljena u Kijevu 1712. g., potom još nekoliko puta
ga pokazuje izvan njegovih telesnih funkcija, kao centar osećanja i volje. Međutim, srce je omiljena tema barokne emblemske literature, i u Itici-Jeropolitici se nalazi više takvih primera. Na jednom od emblema sa natpisom Prostota
ono što nije nije. Mnoge misli i inspiracije ovakve moralističke poezije ostaju nerazumljive i mrtve bez poznavanja emblemske literature. Jovan Rajić ne samo da je poznavao i koristio embleme za izražavanje sopstvenih misli i osećanja, već je
njen značaj za razumevanje nastanka i inspiracije brojnim delima srpskih pisaca 18. veka, ali i kasnije, jer primere emblemske meditacije ne nalazimo samo u delima Zaharija Orfelina, Jovana Rajića ili besedama Gavrila Stefanovića Venclovića,
funkciju pomoćnog sredstva u širenju i propagandi hrišćanskih moralnih istina. emblemske literature ukrajinskog, odnosno ruskog porekla, mogu se, zatim, uočiti u slikarstvu, u novinskim člancima i drugim
. To je najbolje pokazati na primeru autora koji je pored očiglednog poznavanja i upotrebe ukrajinske teološke i emblemske literature koristio i nemačke predloške. Tako je Jovan Rajić u zborniku anegdota napisanom 1792, a objavljenom 1802.
predromantičarske književne produkcije, u srpskoj književnosti su iščezli estetski preduslovi za dalju recepciju emblemske literature, pošto je u književnom stvaralaštvu načelo barokne poetike o istovremenom delovanju na intelekt i
sopstvenih misli i osećanja srpskih pesnika. I sa druge strane neposredni dodiri sa tradicijom zapadnoevropske emblemske literature koja je uočena u delu jednog te istog pisca - Jovana Rajića, pokazuje svu izukrštanost puteva i podsticaja